IZMENE KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA: Za krivična dela protiv polne slobode treba pooštriti kaznu i primeniti i institut zabrane ublažavanja kazne
Pored prevelikog broja predmeta i nedovoljnog broja sudija, jedan od najvećih problema sa kojima se sudovi susreću su pritisci javnosti, među kojima su i izjave pojedinih političara koji komentarišu sudske odluke, izjavio je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, Dragomir Milojević.
"Izjave u štampi, medijima, kada neko od političara prokomentariše sudsku odluku, to je moj lični utisak, mada se većina neće složiti sa mnom, ne smatram uopšte političkim uticajem. To je sada njegovo mišljenje, možda ubiranje nekih političkih poena", rekao je Milojević i dodao da, s druge strane, sigurno da najave hapšenja, najave određenih postupaka nisu prijatne za sudiju koji dobije taj predmet.
"Da li je to politički uticaj, možda i jeste, možda i nije, ali to je više pritisak svih faktora, ne samo tog lica koje je dalo takvu izjavu, već i onih koji su to objavili", dodao je Milojević.
Na konstataciju da slučajevi koji potresaju javnost neretko dobijaju sudski epilog sa minimalnom kaznom, on je rekao da su neosnovane primedbe da je blaga kaznena politika u Srbiji i da pojedini sudovi za mnoga krivična dela uopšte ne upotrebljavaju institut ublažavanja, posebno kod težih krivičnih dela.
"Mi smo napunili naše zatvore mladim ljudima koji, po meni, možda to ne zaslužuju. Na primer, ukoliko neki mladić ili devojka proda jedan džoint na nekoj žurci nekom drugaru ili drugarici za 1.000 dinara, on ne može da dobije ispod tri godine zatvora. Da li je rešenje da neko ide u zatvor za jedan, dva džointa, a da neko ko ima 100 grama heroina dobije istu kaznu kao on? Mi smo pokušavali da iniciramo izmene tih odredaba, međutim to nije uspelo, jer se to koristi u političke svrhe... Taj mladić koji je prodao jedan džoint nema potrebe da ide više od nekoliko meseci u zatvor zbog toga. Jer koliko ćemo dati kaznu onome ko ima 50 kilograma droge?", kaže Milivojević.
Upitan za koja krivična dela nam trebaju oštrije kazne, on je podsetio da je u toku rad na izmenama krivičnog zakonodavstva na čemu treba ozbiljno raditi, jer sada imamo situaciju da kod određenih krivičnih dela postoji zabrana za ublažavanje kazne, a da za stav-dva koji je teži može da se odredi kazna manja od zakonskog minimuma.
"Recimo, kod silovanja. To treba ispraviti. Takođe, saglasan sam s apelima javnosti vezana za krivična dela protiv polnih sloboda da bi eventualno kazne trebalo pooštriti. Ja bih tu čak zabranio mogućnost ublažavanja kazne za sva krivična dela protiv polnih sloboda (silovanje, polno uznemiravanje, proganjanje...)", istakao je Milojević.
Povodom inicijative da se uvede kazna doživotnog zatvora za ubice dece, koju je pokrenula Fondacija "Tijana Jurić", on je rekao da takva kazna ne mora da se odnosi samo za krivično delo ubistvo deteta, već i za neka druga krivična dela.
"S druge strane, mislim da i kazna od 40 godina nije toliko mala da bismo toliko morali da intervenišemo i tražimo doživotni zatvor. Kada je to u pitanju, treba pogledati i uporedna rešenja kakva su kretanja u Evropi, ka kojoj mi težimo. Treba raditi na tome, ali veoma oprezno treba pristupiti tim izmenama. Za krivična dela koja se pojavljuju češće, gde je povećana društvena opasnost, pre svega protiv polne slobode i najteža krivična dela, treba pooštriti kaznu i primeniti i institut zabrane ublažavanja kazne", napomenuo je Milojević.
Izvor: Vebsajt RTV, 01.01.2019Naslov: Redakcija