ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Od 1. januara 2019. godine na snazi zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Kazne za kršenje ove odredbe iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara
Nakon deset godina čekanja u Srbiji je stupila na snagu zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Ova zabrana inicirana je Zakonom o dobrobiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) još 2009. godine čime je zabranjeno "držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože" što je većina građana pozdravila, uz podršku udruženja koja su brojnim kampanjama i javnim akcijama radila na tome da i Srbija bude zemlja u kojoj životinje neće biti ubijane radi krzna, navodi se u saopštenju Udruženja Sloboda za životinje.
Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje, 5. maja ove godine, intenziviralo je kampanju Za Srbiju bez krzna sa ciljem da se građani edukuju i informišu, kao i da se skrene pažnja nadležnima na važnost postojanja i primene ovakve zabrane.
"Smatramo da je primena zabrane uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna veliki korak napred u oblasti prava životinja, čije je unapređenje tendencija 21. veka. Ovo je velika i veoma značajna pobeda za našu zemlju, dobijamo čestitke iz svih krajeva sveta", kažu iz udruženja Sloboda za životinje.
Od 1. januara 2019. godine sve preostale farme krznašica u Srbiji postaju ilegalne, a kazne za nepoštovanje zabrane iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Činčile su jedina vrsta koja se u Srbiji uzgajala radi dobijanja krzna, a godišnje je ubijano više od 12.000 ovih malih i nevinih životinja. Većina uzgajivača je tokom prelaznog perioda zatvorila svoje farme i preorijentisala se na druge privredne grane, i tako u potpunosti ispoštovala Zakon.
Međutim, nekolicina preostalih uzgajivača pokušavala je da sruši zakonsku zabranu, s ciljem da se otvore farme kuna koje bi u Srbiju dolazile iz zemalja koje su svoj zakon ispoštovale, a uzgoj krznašica zabranile.
U Evropi zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna primenjuje se u Velikoj Britaniji, Austriji, Makedoniji, Sloveniji, Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu.
Propisane zabrane s prelaznim periodima koji su u toku postoje u Holandiji, Češkoj, Norveškoj, Danskoj. U Španiji je zabranjeno otvaranje farmi krznašica iz ekoloških razloga.
Švajcarska nema formalnu zabranu, ali jako strogi propisi držanja životinja za potrebe dobijanja krzna ne dozvoljavaju uzgoj.
Izvor: Vebsajt Danas, 01.01.2019.Naslov: Redakcija