ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Odgovori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja o legalizaciji

Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Moj otac već više od godinu dana ne uspeva da legalizuje stan u potkrovlju kuće iako je pripremio svu neophodnu dokumentaciju. Predmet je predat na legalizaciju u aprilu 2016. godine, a problem je ugovor o suinvestiranju koji se mom ocu ne priznaje kao dokaz vlasništva nad predmetom legalizacije. Zakon o legalizaciji iz 2015. godine priznaje ugovor o suinvestiranju (čl. 10 tačka 4) kao dokaz pravnog osnova vlasništva. Referent Sekretarijata za legalizaciju odbija da ga prizna i ucenjuje moga oca, očekujući neku vrstu naknade kako ne bi dalje opstruirao proceduru. Otac je tražio izuzeće pomenutog službenika, kao i da se predmet poveri pravniku, što mu nije udovoljeno. Kome se žaliti na postupanje službenika koji ne želi da potvrdi da postoji pravni osnov za legalizaciju i omogući dalju proceduru izveštaja o zatečenom stanju?

Nadležni organ vas mora tačno uputiti o postupku i vrsti dokumentacije koju je potrebno dostaviti u cilju ozakonjenja, a sve u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata. Sve predstavke na rad nadležnog organa za ozakonjenje možete uputiti Ministarstvu, redovnim, pisanim, putem.

* Interesuje me da li Zakonu o ozakonjenu objekata podležu i objekti koji su građeni sa građevinskom dozvolom koja je u međuvremenu istekla? Kupio sam stan u objektu koji je građen sa građevinskom dozvolom, u trenutku kupovine ona je još bila važeća, ali je istekla tri meseca kasnije, početkom 2015. godine.

Kako je građevinska dozvola istekla po sili zakona (ex lege), više nema pravnu snagu, te je navedeni objekat predmet ozakonjenja.

* Predali smo svu potrebnu dokumentaciju za legalizaciju kuće u naselju Resnik. Na osnovu svega podnetog u Sekretarijatu za legalizaciju dali su nam na uvid da je objekat jednim delom (20 m2) zauzeo zemljište u vlasništvu grada. Geometar je napravio skicu zauzeća i istu smo predali Sekretarijatu za legalizaciju radi otkupa. Od njih smo dobili usmeni odgovor da Sekretarijat ne izdaje potvrde (uput za otkup zemljišta) koje treba da se odnesu u Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove (ili pošalju službenim putem). Zanima me kome i gde da se obratim za odgovor da li je moguće otkupiti zauzeto zemljište?

Potrebno je da nadležnoj imovinsko-pravnoj službi u jedinici lokalne samouprave podnesete zahtev za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, za predmetnu parcelu na kojoj se objekat nalazi. Rešenjem kojim se bude odredilo zemljište za redovnu upotrebu, odrediće se pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom po tržišnoj ceni u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014), čime će te steći prethodni uslov za nastavak postupka ozakonjenja.

* Koja je dokumentacija potrebna za ozakonjenje objekata koji su upisani po posebnom zakonu o upisu prava svojine na nelegalno izgrađenim objektima (po tzv. Veljinom zakonu)?

Morate dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu u skladu sa članom 10. Zakona o ozakonjenju objekata. Napominjemo da je za lica čiji su objekti upisani u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Sl. glasnik RS", br. 25/2013 i 145/2014), rok za podnošenje zahteva za ozakonjenje zakonski i prekluzivan i da je istekao 27. maja 2016. godine.

* Moj stan se nalazi u Ulici Srđana Aleksića, na Bežanijskoj kosi. Već sedam godina od kada sam vlasnik stana bezuspešno pokušavam da ga uknjižim. Sada sam u još većem problemu, naime, ja i moja žena se razvodimo i samim tim stan mora da se proda, pošto smo zajednički snosili troškove za njegovu kupovinu 2009. godine. Pokušao sam u katastru da uknjižim stan nekoliko puta, a na kraju je došlo do toga da su mi tražili mito u visini od 700 evra da bi taj problem bio rešen.

Taj novac nemam, niti sam naučio tako da funkcionišem sa svojih 49 godina. U velikom sam problemu i molim da urgirate u Ministarstvu građevine da se problem neuknjiženih zgrada i stanova u našoj ulici reši.

Sve predstavke koje imate na rad nadležnog organa možete uputiti resornom Ministarstvu redovnim, pisanim putem.

* Posedujem kuću koja je građena pre 40 godina po planu i programu, jer je tada počela izgradnja celog naselja. Samim tim što je teren celog naselja strm, svaki od vlasnika je bio prinuđen još tada da ogradi svoj deo placa ogradom u zavisnosti od mogućnosti (betonski zid, drvena ograda...). Pre otprilike mesec dana krenula je kontrola u vezi s legalizacijom. Samim tim što je kuća rađena po planu, nema nepravilnosti, ali mi je zato stiglo rešenje o rušenju ograde ispred kuće do ulice, znači radi se o sasvim običnom betonskom zidu s kapijom. U slučaju rušenja zida sva voda prilikom kiše koja se sliva ulazila bi u dvorište, jer sama ulica ima nagib prema kući. Samim tim je i pitanje da li i ograda oko kuće podleže legalizaciji?

U zavisnosti od vrste ograde, zavisi i vrsta akta koji je potrebno pribaviti: ako se radi o žičanoj ili drvenoj ogradi - u tom slučaju nije potrebno pribavljati nikakav akt nadležnog organa, tako da navedene ograde nisu predmet ozakonjenja, dok je za izgradnju betonske ograde potrebno pribaviti rešenje iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) i u tom slučaju ogradu je potrebno ozakoniti.

* Imam objekat za koji je izdata dozvola za gradnju, ali je njegov gabarit veći za deset kvadrata i u tom delu se nalazi frizerski salon. Sada kažu da treba da platim taksu od 25.000 dinara.

Za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća se taksa za ozakonjenje pre izdavanja rešenja o ozakonjenju, shodno članu 33. Zakona. Visina takse zavisi od namene i površine objekta za ozakonjenje i određuje je nadležni organ u postupku ozakonjenja. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je mišljenje u vezi sa članom 33. Zakona, a navedenim mišljenjem precizirale su se odredbe sadržane u članu 33. Zakona, koje se odnose na utvrđivanje visine takse. Mišljenjem je određeno da za nezakonito izgrađene objekte korisne površine do 100 m2, za koje je pokrenut postupak ozakonjenja, čiji je vlasnik ili član njegovog porodičnog domaćinstva preduzetnik koji je registrovan u skladu s posebnim zakonom kojim se uređuje registracija, i u kome se, između ostalog, obavljaju i delatnosti frizerskih usluga, naplaćuje taksa za ozakonjenje u iznosu od 5.000 dinara.

* Ako na parceli na kojoj se nalazi stambeni objekat za koji se traži legalizacija postoji suvlasništvo više lica, da li je moguća legalizacija bez saglasnosti svih suvlasnika?

Član 10. stav 6. Zakona propisuje da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika. Stav 7. iz tog člana propisuje da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana. Imajući u vidu navedeno, ako su ostali suvlasnici znali ili mogli znati za izgradnju objekta ali se u vreme izgradnje tome nisu protivili, smatra se da postoji njihova saglasnost za ozakonjenje, te u tom slučaju nije potrebno naknadno tražiti njihovu saglasnost.

* Godine 2005. kupili smo prizemlje kuće s pripadajućim placem i to uneli u katastar. Pošto smo 2010. predali zahtev za legalizaciju, interesuje me šta je potrebno po novom zakonu priložiti da bi se legalizovao deo kuće.

Nadležni organ će vas na osnovu uvida u spise predmeta obavestiti o vrsti dokumentacije koju je potrebno da dostavite u daljem postupku ozakonjenja.

Izvor: Vebsajt Novosti, 30.12.2016.
Naslov: Redakcija