Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ODRŽAN SKUP POVODOM ČETVRTOG NACRTA USTAVNIH AMANDMANA U ORGANIZACIJI DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE


Skupština Srbije, koja je jedina vlasna da odlučuje o tome na koji način će Ustav biti izmenjen, mora da razvije široku javnu raspravu u koju će uključiti i profesore prava odnosno stručnu javnost, jedan je od zaključaka skupa održanog u petak u organizaciji Društva sudija Srbije, a povodom četvrtog nacrta ustavnih amandmana.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, rekla je novinarima da je naredni korak odluka Skupštine da li će pristupiti ili ne promeni Ustava.

"Ukoliko Skupština donese odluku da se ide u promenu i to tačno određenih članova, koje je vlada navela u svom predlogu, onda skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba da radi na predlogu. Na taj način funkcioniše podela vlasti. Vlada ima predlagačku mogućnost, a Skupština suštinski odlučuje o time kakav će biti nacrt akta o promeni Ustava. Praktično mi danas više od godinu i po dana počinjemo proces promene Ustava u skladu sa tim aktom", rekla je Boljević.

Prema njenim rečima, skupštinski odbor bi, da bi čitav proces bio legitiman, trebao da odredi svoju radnu grupu koja bi radila na promeni najvišeg pravnog akta. Rad tog odbora morao bi da bude transparentan, da se tačno zna ko su njeni članovi i po kojoj proceduri rade, smatra ona. Uz to, u radnoj grupi treba da budu profesori prava.

Na pitanje Danasa veruje li da će Skupština izmeniti tekst onog što je do sada napisalo Ministarstvo pravde, s obzirom na način na koji se usvajaju zakoni, ona kaže da očekuje da nacrt na kojem je radilo Ministarstvo pravde, koje nije nadležno da menja Ustav, bude polazna osnova za skupštinski odbor.

"Ima mesta i vremena da se taj akt unapredi. Nadam se da će Skupština to i uraditi jer je ona ustavotvorac a ne vlada. Sam smisao podele vlasti bi bio ukinut ukoliko bi skupština samo aminovala ono što je vlada rekla", navela je ona.

Upitana kad će Srbija dobiti novi ustav, Boljević kaže da više nema vremenskog ograničenja.

"Jednom kada smo propustili rok, a to je bio kraj 2017. ne vidim da postoji velika hitnost da se to uradi. Baš zbog toga to je dobra prilika da uradimo kvalitetan osnovni pravni akt na kojem počiva ovo društvo", zaključila je ona.

Mauricio Salustro, viši pravni savetnik misije OEBS, koji je govorio na temu “Nezavisnost sudstva: mađunarodni standardi i domaća rešenja” je postavio rekao da su ciljevi reforme sudstva vladavina prava i nezavisnost dok su međunarodni i evropski standardi alatke za dostizanje tih ciljeva.

"Međutim, standardi su drugačiji u različitim zemljama, a klub u koji Srbija želi da uđe ima svoje standarde koje treba da prihvati", naveo je on.

Kako je dodao, nema ni univerzalnih rešenja u tom klubu koje neka zemlja treba da ispuni. Zato, prema njegovom mišljenu, na osnovu analize treba doći do rešenja, specifičnih za Srbiju, kojima se ispunjavaju zadati ciljevi. “Vi treba da ubedite drugu stranu da su vaša rešenja ispravna i da se njima dolazi do cilja”, naveo je on.

Izvor: Vebsajt Danas, 2.12.2018.
Naslov: Redakcija