Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA


Član 1.

U Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", broj 41/18), u članu 6. stav 2. reči: "podaci o ličnosti propisani zakonom koji uređuje državni premer i katastar" zamenjuju se rečima: "sledeći podaci: ime, ime jednog roditelja i prezime, adresa prebivališta, odnosno boravišta i jedinstveni matični broj građana, a za stranca umesto jedinstvenog matičnog broja građana identifikacioni broj iz važeće putne isprave koju je izdao nadležni organ, odnosno za pravno lice poslovno ime, adresa sedišta i matični broj, odnosno broj upisa u registar ili evidenciju ako nema matični broj, a za strano pravno lice umesto matičnog broja broj upisa u registar države sedišta i naziv tog registra".

Član 2.

U članu 7. stav 5. reči: "na osnovu izvoda iz matične knjige venčanih" zamenjuju se rečima: "u slučaju postojanja braka u momentu nastanka isprave za upis, a na osnovu podatka o toj činjenici unetog u ispravu koju obveznik dostave dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra radi upisa u katastar", a posle reči: "drugog supružnika" reč: "samo" zamenjuje se rečima: "ako u ispravi za upis nema podataka o postojanju braka i supružniku ili".

Posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7, koji glase:

"Podatke o postojanju braka, u skladu sa stavom 5. ovog člana, obveznik dostave pribavlja iz matične knjige venčanih, preko Servisne magistrale organa, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava, odnosno na drugi zakonom propisan način ili iz isprava koje su mu dostavile stranke kako bi dokazale da je u momentu nastanka isprave za upis nepokretnosti, odnosno suvlasničkog udela u nepokretnosti, stanje drugačije od upisanog u matične knjige venčanih.

Izuzetno od stava 5. ovog člana zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja zajednice života u braku ne upisuje se u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem i besteretnim pravnim poslom."

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Član 3.

U članu 15. stav 1. tačka 16) reči: "više od 20 godina" zamenjuju se rečima: "1. septembra 2014. godine".

U stavu 5. posle reči: "tačka 16) ovog člana" briše se zapeta i dodaju se reči: "upisuje se po službenoj dužnosti, a".

Član 4.

U članu 22. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Obveznik dostave iz stava 1. ovog člana dužan je da u ispravi koju sastavlja, potvrđuje ili overava, odnosno odluci koju donosi, a koja se u skladu sa ovim članom dostavlja Službi radi upisa u katastar, navede sledeće podatke o licima u odnosu na koja je isprava osnov za upis: ime, ime jednog roditelja i prezime, adresa prebivališta, odnosno boravišta i jedinstveni matični broj građana, a za stranca umesto jedinstvenog matičnog broja građana identifikacioni broj iz važeće putne isprave koju je izdao nadležni organ, odnosno za pravno lice poslovno ime, adresa sedišta i matični broj, odnosno broj upisa u registar ili evidenciju ako nema matični broj, a za strano pravno lice umesto matičnog broja broj upisa u registar države sedišta i naziv tog registra."

Član 5.

U članu 48. stav 4. posle reči: "u katastru vodova" dodaje se zapeta i reči: "obaveznim podacima koji se unose u te isprave".

Član 6.

U članu 57. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredba člana 15. stav 1. tačka 16) ovog zakona primenjivaće se i na postupke započete pre stupanja na snagu ovog zakona."

Član 7.

Naslov iznad člana 60. menja se i glasi: "Povezivanje putem e-šaltera i Servisne magistrale organa".

U članu 60. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

"Zavod je dužan da obveznicima dostave omogući preuzimanje podataka iz katastra, koji su im neophodni u postupku sastavljanja, potvrđivanja ili overe isprava, odnosno donošenja odluka koje dostavljaju Službi u skladu sa ovim zakonom, uz označenje datuma ažuriranja tih podataka, preko Servisne magistrale organa, u skladu sa propisima koji uređuju elektronsku upravu, bez plaćanja takse.

Podaci pribavljeni na način iz stava 6. ovog člana smatraju se pouzdanim i imaju istu dokaznu snagu kao overeni izvod iz katastra."

Član 8.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 7. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine i odredbi tačke 11. istog člana, prema kojoj Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se tekst Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", broj 41/18 - u daljem tekstu: Zakon) uskladi sa najnovijim implementiranim rešenjima Zakona o elektronskoj upravi ("Službeni glasnik RS", broj 27/18) i Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 18/16), kao i da se preciziraju neke odredbe Zakona u skladu sa potrebom prakse, a sve u cilju povećanja efikasnosti i ažurnosti katastra nepokretnosti i pojednostavljenja i pojeftinjenja postupka upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona precizira se član 6. Zakona u pogledu podataka o imaocu prava koji se upisuju u katastar. Potrebu za dopunom ovog člana je nametnula nedosledna praksa izrade isprava koje su osnov za upis u katastar, imajući u vidu da zakoni koji uređuju vanparnični i parnični postupak ne propisuju da se u izreku odluke kojom se odlučuje u vezi sa pravima na nepokretnost obavezno unose podaci kojima se bliže identifikuje sticalac tih prava. Ovde je pre svega reč o jedinstvenom matičnom broju građana, odnosno identifikacionom broju iz važeće putne isprave za stranca, a za pravno lice matičnom broju, odnosno broju upisa u registar ili evidenciju ako to lice nema matični broj, a za strano pravno lice o broju upisa u registar države sedišta i nazivu tog registra. Bez ovakvog bližeg određenja imaoca prava, stvara se pravna nesigurnost u zaštiti svojinskih prava kako za to lice, tako i za naknadne pravne promete u vezi sa tom nepokretnošću.

Članom 2. Predloga zakona precizira se član 7. Zakona, u cilju usklađivanja sa članom 11. st. 1. i 4. Zakona o elektronskoj upravi, kojim se propisuje da Organ preuzima podatke iz registara i evidencija u elektronskom obliku bez dodatnih provera, u skladu sa zakonom, preko Servisne magistrale organa. Ostavljena je mogućnost da stranka u postupku sastavljanja isprave dostavi dokaz da je stanje u pogledu bračnosti drugačije od upisanog u matične knjige venčanih, što je neophodno u slučaju pogrešnog upisa. Takođe je propisano da se zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja zajednice života u braku ne upisuje u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem, kao i besteretnim pravnim poslom, u skladu sa zakonom koji uređuje nasleđivanje, pa je na taj način otklonjena dilema u pogledu upisa na imovini koja očigledno predstavlja posebnu imovinu bračnog druga. U ostalim slučajevima je ostavljeno da se ta činjenica potvrđuje izjavom drugog bračnog druga ili da se naknadno dokazuje u sudskom postupku.

Članom 3. Predloga zakona je dopunjen član 15. Zakona tako što su zabeležbom "sumnjivih upisa" obuhvaćeni svi ugovori overeni kod suda pre početka primene Zakona o javnom beležništvu ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14-dr. zakon, 93/14-dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15), odnosno od 1. septembra 2014. godine, a ne samo oni stariji od 20 godina, imajući u vidu da je od tada prošlo dosta vremena i da postoji sumnja u vezi sa pravnim osnovom, ako toliko dugo nije podnošen zahtev za upis. Da podsetimo, u praksi su se pojavili falsifikovani ugovori po kojima zahtev za upis u katastar godinama nije tražen, pa u interesu pravne sigurnosti treba proveriti da li su evidentirani u upisniku suda u kome su navodno overeni, a ako ih nema u upisniku ili je upisnik nedostupan, stranka treba da to pravo dokaže u sudskom postupku. Predloženo rešenje ne odstupa od već važećeg rešenja osim što se rok od 20 godina skraćuje. Takođe, u članu 15. stav 5. Zakona se precizira da se zabeležba iz tačke 16) upisuje po službenoj dužnosti, čime je ispravljen slučajni previd prilikom propisivanja ove odredbe.

Članom 4. Predloga zakona dopunjuje se član 22. Zakona, tako što se dodaje novi stav 6. kojim se preciziraju podaci o imaocu prava koji se obavezno unose u ispravu koja je osnov za upis u katastar. Potrebu za dopunom ovog člana je nametnula nedosledna praksa izrade isprava koje su osnov za upis u katastar, imajući u vidu da zakoni koji uređuju vanparnični i parnični postupak ne propisuju da se u izreku odluke kojom se odlučuje u vezi sa pravima na nepokretnost obavezno unose podaci kojima se bliže identifikuje sticalac tih prava. Ovde je pre svega reč o jedinstvenom matičnom broju građana, odnosno identifikacionom broju iz važeće putne isprave za stranca, a za pravno lice matičnom broju, odnosno broju upisa u registar ili evidenciju ako to lice nema matični broj, a za strano pravno lice o broju upisa u registar države sedišta i nazivu tog registra. Bez ovakvog bližeg određenja imaoca prava, stvara se pravna nesigurnost u zaštiti svojinskih prava kako za to lice, tako i za naknadne pravne promete u vezi sa tom nepokretnošću. Napominjemo da ovakvu obavezu propisuje važeći član 86. stav 2. tačka 3) Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US, 96/15, 47/17-autentično tumačenje, 113/17-dr. zakon, 27/18-dr. zakon i 41/18-dr. zakon), tako da se ovom izmenom ne uvode nove obaveze za obveznike dostave, već se samo usklađuju ova dva propisa, u cilju uspostavljanja pravne sigurnosti u vezi sa mogućnošću upisa u katastar ovih bitnih podataka.

Članom 5. Predloga zakona se dopunjuje član 48. Zakona, koji uređuje upis u katastar vodova, a kako bi se propisalo da se na te upise primenjuju i odredbe ovog zakona koje uređuju upis u katastar nepokretnosti o obaveznim podacima koji se unose u isprave koje su osnov za upis u katastar vodova. Očiglednim propustom je propisano da se na te upise shodno primenjuju samo odredbe koje uređuju obavezu dostave isprava koje predstavljaju pravni osnov za upis podataka, odnosno promene podataka u katastru vodova, kao i odredbe u pogledu zabeležbi, predbeležbi, nadležnosti za upis, postupka upisa i sudske zaštite.

Članom 6. Predloga zakona je preciziran član 57. Zakona koji propisuje po kojim propisima će se okončati započeti postupci do stupanja na snagu Zakona, tako što je precizirano da će se odredbe člana 15. stav 1. tačka 16) Zakona primenjivati i na postupke započete pre stupanja na snagu Zakona. Reč je o upisima po zahtevu za zabeležbu da je ugovor zaključen pre više od 20 godina, odnosno nakon stupanja na snagu Zakona o javnom beležništvu po novo predloženom rešenju, jer postoji interes da se ti upisi sprovedu u skladu sa novim zakonskim rešenjima koji onemogućavaju zloupotrebe.

Članom 7. Predloga zakona je dopunjen član 60. Zakona koji propisuje obavezu povezivanja obveznika dostave sa e-šalterom Zavoda, tako što je preciziran naslov iznad tog člana i dodati su novi st. 6. i 7. kako bi se Zakon uskladio sa članom 11. st. 1. i 4. Zakona o elektronskoj upravi, kojim se propisuje da Organ preuzima podatke iz registara i evidencija u elektronskom obliku bez dodatnih provera, u skladu sa zakonom, preko Servisne magistrale organa. Propisano je da se podaci pribavljeni na ovaj način smatraju pouzdanim i da imaju istu dokaznu snagu kao i overeni izvod iz katastra. Ovim rešenjem je Zakon usklađen i sa čl. 9, 103. i 215. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisana obaveza organa da podatke iz registara i evidencija pribavlja za potrebe stranke po službenoj dužnosti, bez naplate naknade.

Članom 8. Predloga zakona uređuje stupanje ovog zakona na snagu.

IV. OCENA POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije obzirom da se ne propisuju nova rešenja koja podrazumevaju obezbeđenje dodatnih sredstava.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12- prečišćen tekst), zbog obezbeđivanja uslova za efikasnu implementaciju ključnih zakonskih rešenja, a što će imati pozitivan efekat na poboljšanje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing Buisiness i na ostalim listama konkurentnosti.

ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Određenje problema koje zakon treba da reši

Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", broj 41/18, u daljem tekstu: Zakon) učinjen je veliki korak u unapređenju efikasnosti i ažurnosti vođenja javnih evidencija o nepokretnostima i pravima na njima, pojednostavljenoj primeni propisa za građane i privredu kroz efikasniju organizaciju rada i unapređenje saradnje među državnim organima i otklanjanju problema koji su uočavani u primeni propisa koji su do momenta stupanja na snagu Zakona uređivali ovu oblast. Usvajanjem zakona je propisana veća odgovornost javnih beležnika i drugih vršioca javnih ovlašćenja koji donose, sastavljaju, potvrđuju ili overavaju isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti i uspostavljanje elektronskog šaltera za razmenu dokumentacije između Službe za katastar nepokretnosti i profesionalnih korisnika, sudova, drugih organa, javnih beležnika, javnih izvršitelja i drugih imalaca javnih ovlašćenja koji donose, odnosno sastavljaju, potvrđuju ili overavaju isprave koje su osnov za upis u katastar. Trenutno su na e-šalter povezani javni beležnici od 1. jula 2018. godine, javni izvršitelji, Poreska uprava, Agencija za restituciju i Zavod za zaštitu spomenika kulture od 1. novembra 2018. godine, a u toku je obuka za povezivanje putem e-šaltera i ostalih organa javne uprave koji donose isprave koje su pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti.

Međutim, u cilju još efikasnije i pouzdanije implementacije Zakona, postoji potreba za preciziranjem pojedinih odredaba koje su u sprovođenju Zakona izazivale nedoumice kod subjekata. S tim u vezi, pristupljeno je izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova (u daljem tekstu: Predlog zakona).

Predlog zakona se posebno odnosi na preciziranje onih odredaba koje su u praksi izazivale dosta nedoumica. Pre svega, nedosledna praksa izrade isprava koje su osnov za upis u katastar, imajući u vidu da zakoni kojima se uređuju vanparnični i parnični postupak ne propisuju da se u izreku odluke kojom se odlučuje u vezi sa pravima na nepokretnostima obavezno unose i podaci koji služe za lakšu identifikaciju sticala tih prava. Ovde je reč, najpre, o jedinstvenom matičnom broju građanina, odnosno identifikacionom broju iz važeće putne isprave za stranca, a za pravna lice o matičnom broju, odnosno o broju upisa u registar države sedišta za strana pravna lica. Ova preciziranja su urađena u cilju zaštite svojinskih prava sticaoca ali i za naknadne pravne promete u vezi sa tom nepokretnošću.

Takođe, Predlog zakona ima za cilj i usklađivanje Zakona sa čl. 11. st.1. i 4. Zakona o elektronskoj upravi ("Službeni glasnik RS", broj 27/18), kojim se propisuje da Organ preuzima podatke iz registara i evidencija u elektronskom obliku bez dodatnih provera, u skladu sa zakonom, preko Servisne magistrale organa. Međutim, ostavljena je mogućnost da stranka u postupku može da dostavi dokaz da je stanje u pogledu bračnosti drugačije o onoga što je upisano u matične knjige venčanih. Na ovaj način, mogućnost pogrešnog upisa u katastar, na osnovu neažurnih podataka, se isključuje. Precizirano da se zajednička svojina po osnovu sticanja u toku trajanja zajednice života ne upisuje u katastar u slučaju sticanja nasleđivanjem, kao i besteretnim pravnim poslom, u skladu sa zakonom koji uređuje nasleđivanje, i na ovaj način se otklanja dilema u pogledu upisa na imovini koja očigledno predstavlja posebnu imovinu supružnika.

Predlogom zakona se preciziraju i činjenice koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, koje se odnose na ličnost imaoca prava, na samo nepokretnost ili na pravne odnose povodom nepokretnosti - zabeležba. Zakonom je bilo propisano da su zabeležbom obuhvaćeni svi upisi izvršeni na osnovu ugovora overenog kod suda pre više od 20 godina, međutim, Predlogom zakona se rok skraćuje na početak primene Zakona o javnom beležništvu ("Službeni glasnik RS", broj 31/11). Ovo iz razloga što su se u praksi pojavili falsifikovani ugovori po kojima zahtev za upis u katastar godinama nije tražen, pa u interesu pravne sigurnosti treba proveriti da li su evidentirani u upisniku suda u kome su navodno overeni, a ako ih nema u upisniku ili je upisnik nedostupan, stranka treba da to pravo dokaže u sudskom postupku.

Takođe, precizira se i odredbe zakona koje uređuju upis u katastar nepokretnosti o obaveznim podacima koji se unose u isprave koje su osnov za upis u katastar vodova, kao i deo koji se odnosi na započete postupke, u cilju usaglašavanja za izmenama koje se propisane u Predlogu zakona.

Na kraju, u članu 60. je promenjen naslov i dodati su novi članovi u cilju usaglašavanja sa čl. 11. st.1. i 4. Zakona o elektronskoj upravi i čl. 9, 103. i 215. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 18/16).

Sve navedene izmene, imaće za cilj unapređenje zakonodavnog okvira. Osnovni cilj koji se želi postići je povećanje pravne sigurnosti, sticalaca nepokretnosti, kao i trećih lica koja se pouzdaju u podatke upisane u katastru.

Najzad, naveden izmene i reforma katastra koja je u toku, pozitivno će uticati i na poziciju Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing Business. U oblasti upisa prava svojine, iako je Republika Srbija u ovogodišnjem izveštaju za 2019. godinu napredovala za dve pozicije sa 57. na 55. poziciju, postoji puno prostora za napredak. Indeks kvaliteta zemljišne administracije iznosi 18 od mogućih 30. U većini posmatranih pod-indikatora (indeksi pouzdanosti infrastrukture zemljišnih podataka, transparentnosti informacija, geografske pokrivenosti i zemljišnih sporova), učinak Srbije je tek polovičan. Svakako, broj procedura i vreme potrebno za upis prava svojine je segment u kojem ima najviše prostora za napredak. Nakon okončanja reforme katastra, broj procedura koji se očekuje da će biti registrovano je tri a vreme koje će biti potrebno za upis se smanjuje sa 21 dan, koliko sada iznosi, na najviše pet dana.

2. Druge mogućnosti za rešavanje problema

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, željeni ciljevi ne mogu se postići bez donošenja izmena i dopuna zakona.

3. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Ova pitanja nije moguće urediti na drugi način, budući da se Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uređuje materija i pravila postupka upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova u njihovom održavanju, predmet i vrste upisa u tom postupku i pravila postupka izdavanja izvoda iz navedenih registara, kao i druga pitanja od značaja za održavanje katastra nepokretnosti i katastra vodova.

4. Na koga će i kako će uticati predložena rešenja

Predložena rešenja će uticati na:

• podnosioce zahteva za upis u katastar nepokretnosti, dakle na desetine hiljada fizičkih i pravnih lica na godišnjem nivou, od kojih veliki broj po usvajanju ovog zakona neće biti upućeni na interakciju sa Službom za katastar nepokretnosti, već će za njih to obavljati javni beležnici, javni izvršitelji, advokati i ostali;

• javne beležnike, javne izvršitelje i druge imaoce javnih ovlašćenja, advokate, geodetske organizacije itd.,koji ovim zakonom dobijaju

• posebna prava u pristupu uslugama Službe za katastar nepokretnosti koja do sada nisu imali, između ostalog zahvaljujući i propisanom korišćenju informacionih tehnologija u razmeni dokumentacije sa Službom.

Preciziranje određenih odredaba Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova povećaće efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti i doprineti pojednostavljenju i pojeftinjenju postupka upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Odredbe su precizirane na način da se ovaj zakon dodatno uskladi sa Zakonom o elektronskoj upravi, u pogledu podataka o imaocu prava koji se upisuju u katastar, da se omogući veća sigurnost upisa kao i dodatno utvrdi dinamika i prvenstvo postupanja kao i obaveza povezivanja obveznika dostave sa e-šalterom Zavoda, a sve na osnovu uočenih problema koji su se pojavili prilikom dosadašnjeg sprovođenja ovog zakona.

5. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privrednicima.

6. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

Sprovođenje izmena i dopuna ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privrednicima. Skraćenje trajanja postupka upisa nije jedini pozitivni efekat koji ove izmene treba da donesu.

Skraćenje trajanja postupka upisa nije jedini pozitivni efekat koji ove izmene treba da donesu.

U oblasti "Upis prava svojineˮ Svetska banka je u poslednjem Doing Business izveštaju za 2019. godinu identifikovala šest procedura i vreme od 21 dana, uz indeks kvaliteta zemljišne administracije 18 od mogućih 30 poena:

 

Doing Business 2019.

Nakon reformi

Broj procedura

6

3

Broj dana potrebnih za upis

21

Ne više od 5

Ukupan rang

55

34

Za doslovno sprovođenje svih reformi, potrebno je da implementacija Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova bude potpuna, kao i da se tehnički prilagode sistemi Pravosudnog informacionog sistema, katastra i portala eUprava, čime bi se uvela i mogućnost zakazivanja kod javnog beležnika i preliminarno popunjavanje poreskih prijava preko portala eUprava. Takođe, broj procedura bi dodatno bio smanjen ukoliko se ukinula praksa da javni beležnici traže izvod iz APR-a pranim licima, umesto da sami vrše uvid u javni registar pravnih lica.

7. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Predložene izmene i dopune rešenja imaju veliki potencijal da upis prava svojine učine još lakšim, jednostavnijim, sigurnijim i jeftinijim za građane i privredne subjekte, čime se povoljno deluje na opšte privredno okruženje, investiciona ulaganja i stimuliše pojava novih privrednih subjekata.

Prenošenje određenih javnih ovlašćenja sa Službe za katastar nepokretnosti na druge imaoce javnih ovlašćenja i profesionalne korisnike, stimuliše pojavu novih privrednih subjekata u tom delu privatnog sektora, kao i povećano zapošljavanje. S druge strane, Službi za katastar nepokretnosti se oslobađaju resursi za bavljenje poslovima koji su po svoj prirodi u njenoj isključivoj nadležnosti.

8. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

Javnu raspravu u vezi sa izmenama i dopunama ovog zakona nije bilo potrebno sprovoditi, budući da predložene izmene i dopune treba da omoguće efikasniji i sigurniji upis prava u katastar nepokretnosti kao i da ne sadrže materiju o kojoj je potrebno pribaviti mišljenje javnosti, kao i da se ne menjaju bitno rešenja iz postojećeg zakona. Osim toga, prilikom izrade teksta izmena konsultovane su i zainteresovane strane.

9. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

Kao ključna mera za ostvarenje postavljenih ciljeva uspostavljen je informacioni sistem koji omogućava funkcionisanje takozvanog "elektronskog šalteraˮ za razmenu dokumentacije između Službe za katastar nepokretnosti i sudova, imaoca javnih ovlašćenja i profesionalnih korisnika.

Radi ostvarenja postavljenih ciljeva nije neophodno osnivanje novih institucija, niti ukidanje postojećih. U Zavodu, na osnovu analize stanja na rešavanju predmeta u postupku održavanja katastra nepokretnosti u svim Službama za katastar nepokretnosti, neophodno je izvršiti preraspodelu radnih mesta, odnosno kadrovski ojačati radna mesta na kojima se obavljaju poslovi u vezi sa upisom u katastar u Službama u kojima je neuporedivo veći priliv predmeta u odnosu na Službe sa manjim prilivom predmeta, kao i radna mesta na kojima se obavljaju poslovi rešavanja predmeta u drugostepenom postupku.

Predviđene su i aktivnosti na informisanju i edukaciji lica na koje se zakonska rešenja odnose, a pre svega onih lica koja će biti angažovana na primeni ovog zakona.

Zavod će nastaviti dosadašnju praksu praćenja rada svojih unutrašnjih jedinica - Službi za katastar nepokretnosti objavljivanjem na inernetu rezultata njihovog rada kroz rang listu uspešnosti.

Realizaciju zacrtanih ciljeva pratiće Zajednička grupa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke "Doing Businessˮ, budući da su isti predviđeni Akcionim planom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 19.11.2018.