STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA O NAKNADI TROŠKOVA ZA ISHRANU U TOKU RADA I REGRESA ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U JAVNIM SLUŽBAMA: Radnici s minimalnim primanjima pune državni budžet plaćanjem troškova izgubljenih sporova za topli obrok i regres

Hiljade tetkica, domara, servirki, zaposlenih u javnom sektoru sa minimalnim zaradama koji su pokušali da se sudskim putem izbore za isplatu toplog obroka i regresa pravosudnim polugama dovedeni su u bezizlaznu situaciju: osporeno im je pravo na ove naknade, revnosno im se potražuje da izmire troškove izgubljenih parničnih postupaka, što na koncu znači da delom svog minimalca pune državni budžet. Težak materijalni položaj ovih ljudi uvažava se utoliko što im je omogućeno da sudske troškove plaćaju na rate. Nisu uslišene molbe i predlozi spremačica, kuvara, pomoćno-tehničkog osoblja nadležnima da im se dozvoli da odustanu od tužbi, a da im se ne naplaćuju parnični troškovi.

– Više od 1.000 tetkica i domara širom Srbije potpisalo je pismo koje je početkom ovog meseca predato u predsedništvu, a upućeno je predsedniku Republike Srbije, u kome potpisnici mole da se svojim autoritetom zauzme da im se oproste parnični troškovi, koji se kreću od dve do tri njihove mesečne plate. Iz predsedništva nije stigao odgovor do današnjeg dana. Stigao je odgovor iz Državnog pravobranilaštva, kome su se punomoćnici tetkica i domara obratili početkom septembra. U tom odgovoru ukazuje se da prihodi od zastupanja predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije, te da otpuštanje duga ne samo da nije u skladu sa zakonom već bi dovelo u neravnopravan položaj ostale stranke istog ili lošijeg materijalnog stanja u odnosu na stranke u aktuelnim sudskim postupcima – objašnjava Ivan Ječmenica, advokat koji zastupa zaposlene s minimalnim primanjima u ovim postupcima.

Na predlog za mirno rešavanje sporova, uz oproštaj parničnih troškova u postupcima potraživanja naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora iz Državnog pravobranilaštva razjasnili su da je “zakonska obaveza ovog organa potraživanje i naplata troškova parničnih i ostalih postupaka u kojima zastupaju stranke”.

– Ostvareni prihodi u zastupanju predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije, shodno odredbi člana 10, stav 2 Zakona o pravobranilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014), a ne Državnog pravobranilaštva. Otpuštanje duga na ime troškova jednoj kategoriji stranaka u sudskim i drugim postupcima, kakav predlažete, ne samo da nije u skladu sa zakonom, već bi doveo u neravnopravan položaj ostale stranke istog ili lošijeg materijalnog stanja u odnosu na stranke u aktuelnim postupcima potraživanja nadoknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, koje su već izmirile ili trenutno izmiruju troškove prema Republici Srbiji – navodi se u odgovoru Državnog pravobranilaštva, u koji je naš list imao uvid.

U poslednjoj rečenici ovog razjašnjenja navodi se i da “uvažavajući materijalni položaj stranaka, Državno pravobranilaštvo, na predlog stranke u postupku, omogućava izmirenje duga u više mesečnih rata.”

– Da su namere Državnog pravobranilaštva da naplaćuje parnične troškove ozbiljne, govori i činjenica da ovih dana tetkicama i domarima stižu opomene gde se pozivaju da plate parnične troškove u roku od 15 dana, jer će u protivnom biti sprovedena prinudna naplata preko javnih izvršitelja. Ako tetkice i domari ne plate parnične troškove, javni izvršitelj će početi da im skida trećinu njihovih minimalnih prihoda, sve dok im se ne naplati ceo dug. Prema tome, ovi ljudi će morati da žive sa manje od 24.000 hiljade dinara mesečno u periodu od šest meseci do godinu dana, u zavisnosti od visine njihovog duga. Stižu im opomene za plaćanje troškova i upozorenja da će, ukoliko naznačeni iznos ne plate u roku od 15 dana na račun budžeta Republike Srbije, biti pokrenut postupak prinudne naplate, čime će troškovi biti višestruko uvećani – predočava Ječmenica.

Ovaj advokat kao primer neujednačene prakse navodi da neki sudovi oslobađaju zaposlene na minimalcu plaćanja sudskih taksi, a neki ne.

– Pojedini sudovi u Srbiji, poput Osnovnog suda u Užicu i Osnovnog suda u Pančevu, ne oslobađaju tetkice i domare od plaćanja sudskih taksi i pored toga što primaju minimalnu zaradu više od deset godina i po svom opštem imovnom stanju nisu u mogućnosti da plate takse na tužbu, prvostepenu presudu, žalbu, odluku po žalbi, koje u konačnom zbiru dostižu i 68.000 dinara. Osnovni sud u Užicu je pre nekoliko dana krenuo u postupak prinudne naplate sudske takse na tužbu u iznosu od 17.000 dinara preko javnog izvršitelja, pri čemu se naplaćuje i dodatna kaznena taksa od 50 odsto, što znači i dodatnih 8.500 dinara – tvrdi Ječmenica.

Zaposleni u školama, vrtićima, domovima zdravlja koji primaju minimalac usudili su se da masovnije pokrenu tužbe potražujući, za poslednje tri godine, iznose od oko 200.000 dinara na ime neisplaćenog toplog obroka i regresa, i to podstaknuti stavom Vrhovnog kasacionog suda da imaju pravo na posebnu isplatu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, podsećaju njihovi pravni zastupnici. Oni napominju i da je uprkos tome što zakonska regulativa nije menjana, najviši sud početkom jula promenio dotadašnji stav i zaključio da su ove naknade ipak sadržane u koeficijentu obračuna minimalne zarade, te da radnici nemaju pravo na dodatne prihode na ime regresa i toplog obroka. Od tada su sudovi počeli da presuđuju u korist škola, a tetkicama da stižu na naplatu parnični troškovi koji iznose i do 120.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Politika, Milenija Simić-Miladinović, 31.10.2022.
Naslov: Redakcija