Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Ustavne izmene neće biti u skladu sa predviđenim rokovima


- Oni koji su pisali Akcioni plan za Poglavlje 23 napravili su grešku što su predložili da izmene Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) budu do kraja 2017. godine, a to nije moguće uraditi - izjavio je redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Stevan Lilić.

Lilić je, povodom velikog odziva predstavnika civilnog društva i stručne javnosti na okrugle stolove sa Ministarstvom pravde, ukazao da su se aktivirale brojne organizacije koje su htele da iskoriste javni vrednosni diskurs i "izvrše pritisak na vlast" ne bi li rešili neka pitanja kao što su pitanja diskriminacije, nasilja u porodici, te da ne vidi kako će predstavnici vlade izaći na kraj sa svim predloženim zahtevima.

Prema njegovom mišljenju, Vlada Republike Srbije je trebala da dođe pred javnost sa unapred pripremljenim idejama realizacije izmene Ustava, jer bi, kako ocenjuje, tako jedino mogla da se sprovede kvalitetna javna rasprava.

Lilić je precizirao da ne bi bilo dobro menjati Ustav u potpunosti, jer je aktuelni donet nedavno, a smatra da je potrebno doneti dve krupne odluke, od kojih bi prva bila pitanje pravosuđa i pitanje regionalnog uređenja, dok bi se druga odnosila na veliki broj sitnih popravki.

On je naveo da se u vezi sa pravosuđem suština prigovora Venecijanske komisije odnosila na to što kod nas sudije bira država.

Lilić kaže da je potrebno doći do situacije u kojoj bi sudije birale same sebe, te da je za realizaciju takve ideje potrebno da se odrede minimalni objektivni kriterijumi, upozorivši da politički centri moći žele da imaju uticaj na pravosuđe.

On smatra da je nužno menjati i član 111 Ustava koji opisuje nadležnosti predsednika, jer navodi da su u nesrazmeri ustavni položaj predsednika Republike i njegova ovlašćenja.

Lilić je podsetio da je predsednik države jedini koji je izabran na demokratski način i da se narodni poslanici ne biraju tako.

Predsednik ima demokratski kapacitet, ali ima vrlo uske i skromne ustavne nadležnosti, ističe Lilić.

Međutim, predlaže smanjenje demokratskog kapaciteta predsednika i da bi bilo primerenije da bude biran u Narodnoj skupštini i da imamo parlamentarnog predsednika.

Predlaže da se u Ustavu predvidi i kriminalno delo koje ne zastareva, u slučaju da dođe "do krađe državnih para".

Izvor: Vebsajt RTV, 01.11.2017.
Naslov: Redakcija