STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA O NAKNADI TROŠKOVA ZA ISHRANU U TOKU RADA I REGRESA ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U JAVNIM SLUŽBAMA: Oštećeni će se obratiti Ustavnom sudu
Već deset godina radim kao spremačica u vrtiću. Sa mojim minimalcem i novcem koji suprug zaradi kao sezonski radnik hranimo troje dece. Svi su školarci… Kada sam saznala da sudskim putem mogu da ostvarim pravo na regres i topli obrok, odlučila sam da to i učinim. Međutim, pre deset dana advokat me je obavestio da je sud promenio mišljenje i da ću izgubiti spor. I to nije sve – oko 50.000 dinara treba da platim firmi na ime parničkih troškova. I bez toga jedva sastavljamo kraj sa krajem, a ako ovo budem morala da platim, nema mi druge, deca će mi gladovati. Ovako govori V. S., spremačica u beogradskoj predškolskoj ustanovi. Ona je jedna od mnogih pomoćnih radnika zaposlenih u javnim službama, koji celu deceniju primaju minimalnu zaradu, a koji su se obratili sudovima nadajući se da će tako ostvariti pravo na topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Okidač za podizanje tužbi bila je odluka Vrhovnog kasacioni suda iz 2020. godine, koji je naložio Kliničkom centru Vojvodine da svojoj radnici isplati troškove za hranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora tokom rada u toj zdravstvenoj ustanovi. Istog stava – da ko prima minimalac ima i pravo na dodatke, ovaj sud imao je i krajem 2021. godine. Naime, u odgovoru Komori zdravstvenih ustanova Srbije, koja im se obratila zbog te pravne nedoumice, tadašnji zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragiša Slijepčević poziva se na presudu u slučaju spremačice iz vojvođanskog Kliničkog centra. Međutim, ovih dana umesto toplih obroka radnici su dobili hladan tuš – sudovi su redom odlučili da nemaju pravo na tražene naknade.
Šta se tako radikalno promenilo u srpskom zakonodavstvu pa sedam meseci kasnije padaju tužbe protiv poslodavaca?
– U julu ove godine na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, sudije su donele zaključak suprotan od onoga koji su zauzeli u slučaju KCV. Dakle, sada isti sud istu pravnu dilemu posmatra drugačijom dioptrijom pa kaže da zaposleni u javnim službama koji primaju minimalac u koeficijentu plate već imaju uračunate naknade za topli obrok i regres. A Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kaže da minimalna zarada ne uključuje nikakve dodatke – objašnjava advokat Ivan Ječmenica, koji je pred sudom zastupao zaposlene iz dve predškolske ustanove u Beogradu.
Pitanje toplog obroka i regresa sada je u senci drugog problema: kako da radnici čija je zarada 33.000 dinara plate troškove koji dostižu i 90.000 dinara.
– Obratili smo se Gradskom i Državnom pravobranilaštvu, budući da oni pred sudovima zastupaju javne ustanove i potražuju ove troškove u postupcima, sa zahtevom da odustanu od naplate. Radnici su se obratili i pismom predsedniku Republike Srbije s molbom da svojim autoritetom utiče na to da im se ovi troškovi oproste. To su radnici sa najnižim primanjima, naši najsiromašniji građani i njih ovi dugovi guraju u socijalni bezdan. Ako je tako volšebno promenjena sudska praksa, ako ovi ljudi nemaju pravo ni na topli obrok ni na regres tokom godišnjeg odmora, onda bar ne moraju da oni budu ti čijim će se novcem puniti državni budžet – kaže Ječmenica i dodaje da će se žaliti Ustavnom sudu.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija