NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA - Tekst propisa na koji se sugestije mogu uputiti do 6. oktobra 2019. godine

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18), u članu 22a posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Na teret rashoda banke priznaje se iznos umanjenja potraživanja prema korisnicima stambenih kredita u visini utvrđenoj u skladu sa zakonom kojim je uređena konverzija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.".

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 2.

U članu 25. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Prihod koji rezidentni obveznik, osnovan u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi, ostvari po osnovu otuđenja imovine iz člana 27. stav 1. ovog zakona, ne ulazi u poresku osnovicu.".

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: "st. 1. i 2." zamenjuju se rečima: "st. 1, 2. i 3.".

Član 3.

U članu 27. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Kapitalnik dobitak, odnosno gubitak u skladu sa ovim članom, ne utvrđuje obveznik koji je osnovan shodno propisima kojima se uređuju investicioni fondovi.".

Član 4.

U članu 50a stav 4. reč: "oporeziva" briše se.

Član 5.

Posle člana 50j dodaje se član 50k koji glasi:

"50k

Poreskom obvezniku – banci priznaje se pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga utvrđenog u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Službeni glasnik RS", broj 31/19).

Poreski kredit iz stava 1. ovog člana obveznik koristi u dva uzastopna poreska perioda, i to u iznosu od 50 % tako obračunatog poreskog kredita.

U slučaju da obveznik ne može da iskoristi poreski kredit na način propisan stavom 2. ovog člana, neiskorišćeni iznos poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Ministar finansija bliže uređuje način ostvarivanja prava na poreski kredit iz stava 1. ovog člana.".

Član 6.

U         članu 53a stav 1. reči: "kao i od" brišu se, a posle reči: "člana 52. ovog zakona," dodaju se reči: "kao i usluga,".

U         stavu 2. reči: "kao i od" na oba mesta brišu se, a posle reči: "člana 52. ovog zakona," na oba mesta dodaju se reči: "kao i usluga,".

Član 7.

U         članu 57. stav 2. posle reči: "pravna lica su dužna da" dodaju se reči: "u poreskoj prijavi koja se podnosi za poreski period u kome su prestali uslovi za poresko konsolidovanje utvrde i".

Član 8.

Posle člana 61b dodaje se član 61v koji glasi:

"61v

Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, u smislu odredaba ovog člana, dužno je da nadležnom poreskom organu dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica (u daljem tekstu: godišnji izveštaj), na način koji propiše ministar finansija.

Međunarodna grupa povezanih pravnih lica (u daljem tekstu: međunarodna grupa), u smislu stava 1. ovog člana je grupa lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod, iskazan u konsolidovanim finansijskim izveštajima za period koji prethodi periodu za koji postoji obaveza izveštavanja u smislu ovog člana, najmanje 750 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan usvajanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, i

1)         čija jedna ili više članica ima obavezu da sastavlja, prikazuje, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa MRS, odnosno MSFI, ili bi tu obavezu imala kada bi bila pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici ili izvan Republike, i

2)         u kojoj je najmanje jedno pravno lice rezident druge poreske jurisdikcije u odnosu na ostale članice međunarodne grupe, ili je najmanje jedno pravno lice rezident jedne poreske jurisdikcije a podleže oporezivanju u drugoj poreskoj jurisdikciji po osnovu poslovanja preko stalne poslovne jedinice.

Krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe (u daljem tekstu: krajnje matično pravno lice) u smislu stava 1. ovog člana smatra se pravno lice, članica međunarodne grupe, ukoliko:

1)         neposredno ili posredno, nad jednim ili više pravnih lica, članica međunarodne grupe, ima vlasništvo ili kontrolu koja stvara obavezu pripreme, sastavljanja, prikazivanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa zahtevima MRS, odnosno MSFI, odnosno, koje bi takvu obavezu imalo kada bi bilo pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici ili izvan Republike, i

2)         ne postoji drugo pravno lice unutar međunarodne grupe koje ima neposredno ili posredno vlasništvo ili kontrolu nad tim licem, i koje ima obavezu iz tačke 1) ovog stava.

Godišnji izveštaj se dostavlja za poslovnu godinu krajnjeg matičnog pravnog lica, za koju to lice ima obavezu da priprema finansijski izveštaj.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, u slučaju da se poslovna godina jedne ili više članica međunarodne grupe razlikuje od poslovne godine krajnjeg matičnog pravnog lica krajnje matično pravno lice u godišnji izveštaj za sve takve članice međunarodne grupe na isti način unosi:

1)         podatke za poslovnu godinu te članice koja se završila u periodu od 12 meseci pre poslednjeg dana perioda za koji se dostavlja godišnji izveštaj, ili

2)         podatke za period koji odgovara periodu iz stava 4. ovog člana.

Rezidentni obveznik, krajnje matično pravno lice, dužan je da nadležnom poreskom organu podnese godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj.

Poreskom jurisdikcijom za potrebe ovog člana smatraće se svaka teritorija koja primenjuje zasebno poresko zakonodavstvo koje je nezavisno od propisa neke druge teritorije, bez obzira da li se smatra zasebnom državom ili delom teritorije druge države.

Ministar finansija, oslanjajući se na izvore vezane za dobru praksu u vezi sa izveštavanjem o kontrolisanim transakcijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, bliže uređuje uslove i način podnošenja godišnjeg izveštaja.".

Član 9.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2020. godini.

Član 10.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

•           Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se postižu donošenjem Zakona

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi stvaranja uslova za usklađivanje Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. Zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18 - u daljem tekstu: Zakon) sa aktivnostima predloženim od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Naime, u septembru 2013. godine OECD je objavila predlog aktivnosti kojima se u sistem međunarodnog oporezivanja uvode nova pravila. S tim u vezi, sačinjen je akcioni plan (Action Plan on Base Erosion and Rrofit Shifting – BEPS Action Plan – u daljem tekstu: BEPS akcioni plan) koji sadrži petnaest aktivnosti donetih u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti u zemlje sa niskom ili nepostojećom poreskom stopom – u kojima se ekonomska aktivnost uopšte ne odvija ili se, odvija u malom obimu. Početkom 2018. godine Republika Srbija je postala član Inkluzivnog okvira BEPS-a, i, s tim u vezi, preuzela obavezu usklađivanja propisa sa minimalnim standardima BEPS akcionog plana. Kako su transferne cene prepoznate kao jedna od najrizičnijih oblasti međunarodnog oporezivanja (u konačnim izveštajima o aktivnostima BEPS akcionog plana), a imajući u vidu da je jedan od minimalnih standarda i BEPS akcioni plan 13: Dokumentacija o transfernim cenama i Country-by-Country izveštavanje (Action 13: Transfer Pricing Documentation and Country-by-Country Reporting), bilo je neophodno izvršiti odgovarajuće dopune Zakona, u smislu propisivanja obaveze rezidentnog pravnog lica koje se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, da podnosi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama koje se odvijaju u okviru grupe.

Pored navedenog, ovim zakonom je predloženo i usklađivanje zakona koji uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica sa Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Službeni glasnik RS", broj 31/19), u smislu priznavanja rashoda banke u visini preuzetog duga, odnosno priznavanje banci prava na poreski kredit po osnovu preostalog duga utvrđenog na način propisan tim zakonom.

Takođe, predlaže se da se obveznicima – investicionim fondovima iz poreske osnovice izuzme dobitak od prodaje imovine (npr. nepokretnosti, akcija, hartija od vrednosti i sl.), kao i da ovi obveznici nisu dužni da utvrđuju kapitalni dobitak u skladu sa odredbama Zakona, čime se postiže ujednačenost u pogledu poreskih obaveza (poreska neutralnost) domaćih i stranih ulagača, nezavisno od toga da li su ulaganja izvršena u ciljano privredno društvo ili u investicioni fond. Cilj ove mere jeste da se podstiču ulaganja investitora (kako domaćih, tako i stranih) u investicione fondove koji pružaju podršku poslovanju malim i srednjim preduzećima.

U cilju otklanjanja dvostrukog oporezivanja rezidentnih obveznika koji delatnost obavljaju i u inostranstvu, jedno od rešenja koje je predloženo ovim zakonom odnosi se na priznavanje poreskog kredita obvezniku po osnovu usluga izvršenih u drugoj državi, na koje je, u toj državi, plaćen porez po odbitku.

Ovim zakonom vrše se i odgovarajuća preciziranja u cilju otklanjanja određenih nejasnoća u primeni Zakona.

Saglasno navedenom, osnovna sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su sledeći:

-           stvaranje uslova za primenu BEPS akcionog plana 13 u vezi sa izveštavanjem о transakcijama između pravnih lica – članova međunarodne grupe povezanih lica;

-           usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje konverzija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima;

-           podsticanje ulaganja u investicione fondove, izuzimanjem iz osnovice za oporezivanje dobitka koji investicioni fond ostvari prodajom imovine po osnovu koje se, u skladu sa Zakonom, utvrđuje kapitalni dobitak;

-           otklanjanje dvostrukog oporezivanja rezidentnih obveznika koji delatnost obavljaju i u inostranstvu priznavanjem prava na poreski kredit po osnovu poreza po odbitku na usluge, plaćenog u drugoj državi.

•           Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja Zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 93/12, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18 i 31/19), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

•           Zašto je donošenje Zakona najbolje rešenje datog problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon, kao opšti pravni akt, objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Predloženim rešenjem stvaraju se uslovi za primenu odredaba Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Službeni glasnik RS", broj 31/19), imajući u vidu da je odredbom člana 14. stav 1. tog zakona propisano da se iznos umanjenja duga utvrđenog u skladu sa obračunom iz člana 4. tog zakona koji snosi banka u celosti, smatra poreski priznatim rashodom u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

Uz član 2.

Predloženo je da se prihod, koji ostvari investicioni fond (kao obveznik poreza na dobit pravnih lica) prodajom imovine po osnovu koje se utvrđuje kapitalni dobitak u skladu sa Zakonom, izuzme iz poreske osnovice u cilju podsticanja investitora (rezidentnih i nerezidentnih) da ulažu u investicione fondove.

Uz član 3.

Predloženo ja da obveznik iz člana 2. ovog zakona nije dužan da prilikom prodaje imovine iz člana 27. stav 1. Zakona utvrđuje kapitalni dobitak, odnosno gubitak na način propisan tim zakonom.

Uz član 4.

Predlaže se preciziranje norme u smislu da poreski podsticaj iz člana 50a Zakona obveznik može da koristi po ispunjenju Zakonom propisanih uslova, i to počev od prve godine u kojoj je ostvario dobit iskazanu na odgovarajućoj poziciji poreskog bilansa, a koja se utvrđuje pre osnovice poreza na dobit pravnih lica - oporezive dobiti.

Uz član 5.

Predloženim rešenjem stvaraju se uslovi za primenu odredaba Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Službeni glasnik RS", broj 31/19), imajući u vidu da je odredbom člana 14. stav 2. tog zakona propisano da banka ima pravo i na poreski kredit u visini od 2% od iznosa preostalog duga iz člana 4. stav 2. tog zakona, što će se bliže urediti zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

Uz član 6.

Predlaže se uvođenje poreskog kredita po osnovu poreza po odbitku na usluge koji je plaćen u drugoj državi, u cilju otklanjanja dvostrukog oporezivanja rezidentnih obveznika koji delatnost obavljaju i u inostranstvu.

Uz član 7.

Predloženo je preciziranje važeće zakonske odredbe radi otklanjanja nejasnoća u primeni iste.

Uz član 8.

Predlaže se propisivanje novog člana Zakona kojim će se stvoriti uslovi za primenu BEPS akcionog plana 13: Dokumentacija o transfernim cenama i Country-by-Country izveštavanje, u smislu omogućavanja rezidentnim obveznicima koji se smatraju krajnjim matičnim pravnim licima međunarodne grupe povezanih lica da nadležnom poreskom organu dostave godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica, i to pod uslovima i na način koji će bliže urediti finansija.

Uz član 9.

Predlaže se da se odredbe ovog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2020. godini.

Uz član 10.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VI.        ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Procenjuje se da će rešenja predložena ovim zakonom imati uticaja na smanjenje budžetskih prihoda od ovog poreskog oblika, imajući u vidu da se istim rešenjima uvode poreski podsticaji za banke propisani Zakonom o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ("Službeni glasnik RS", broj 31/19), kao i izuzimanje od oporezivanja prihoda koji investicioni fondovi ostvare prodajom određene vrste imovine. S druge strane, predložene pogodnosti, posebno one koje se odnose na izuzimanje prihoda obveznika – investicionih fondova, ostvarenih po osnovu otuđenja određene vrste imovine, predstavljaju podsticaj kojim se motivišu investitori (rezidentni i nerezidentni) za ulaganje u investicione fondove, koji pružaju podršku poslovanja malih i srednjih preduzeća.

1)         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Imajući u vidu da je jedan od ciljeva koji se postiže donošenjem ovog zakona stvaranje povoljnijih uslova za podsticanje ulaganja u investicione fondove, očekuje se da će ovaj zakon imati pozitivan efekat, kako na obveznike poreza na dobit pravnih lica koji su zainteresovani za poslovanja preko investicionih fondova, tako i na mala i srednja preduzeća, imajući u vidu da investicioni fondovi pružaju podršku poslovanju malih i srednjih preduzeća.

Takođe, očekuje se da će ovaj zakon pozitivno uticati na poboljšanje položaja rezidentnih obveznika koji delatnost obavljaju i u inostranstvu, s obzirom da se jedno od rešenja koje je predloženo ovim zakonom odnosi na priznavanje poreskog kredita obvezniku po osnovu usluga izvršenih u drugoj državi, na koje je, u toj državi, plaćen porez po odbitku.

2)         Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Ovaj zakon odnosi se samo na pravna lica, a njegova primena neće privrednim subjektima, pa ni malim i srednjim preduzećima, stvoriti značajne dodatne troškove. Naime, očekuje se da će se u narednim poreskim periodima poboljšati položaj poreskih obveznika, a naročito malih i srednjih preduzeća, imajući u vidu da se ovim zakonom stimulišu ulaganja obveznika u investicione fondove koji pružaju podršku malim i srednjim preduzećima, u smislu unapređenja njihovog poslovanja. Takođe, po osnovu prava na poreske podsticaje predložene ovim zakonom (npr. po osnovu poreza po odbitku plaćenog na usluge u drugoj državi), obveznici koji ispune uslove za priznavanje tog prava, porez na dobit mogu utvrditi u nižem iznosu.

3)         Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Kako je već navedeno, primena ovog zakona neće izazvati značajne dodatne troškove, a u narednom periodu će doprineti adekvatnijoj i efikasnijoj primeni zakonskih rešenja.

4)         Da li se Zakonom podržava stvaranje privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Ovaj zakon utiče na postojeće privredne subjekte, ali kroz stimulisanje ulaganja u investicione fondove, kao i kroz predloženi poreski podsticaj po osnovu poreza po odbitku plaćenog na usluge u drugoj državi.

5)         Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu?

Nacrt zakona se objavljuje na sajtu Ministarstva finansija, tako da sve zainteresovane strane imaju mogućnost da se upoznaju sa predloženim izmenama i dopunama.

Pored navedenog, ovaj zakon dostavljen je nadležnim organima sa čijim delokrugom rada su povezana predložena rešenja.

6)         Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?

Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.

Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 01.10.2019.