Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI: Banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona počela sa radom, ali postupak koči nejasna procedura


Banka reproduktivnih ćelija u Srbiji otvorena je pre nešto više od mesec dana, ali donora za sada- nema. U republičkoj stručnoj komisiji kažu da, ukoliko se ovakva situacija nastavi postoji mogućnost da ćemo muške i ženske reproduktivne ćelije uvoziti iz inostranstva. U udruženju "Šansa da roditeljstvo" tvrde da se 50 potencijalnih donora već javilo i raspitivalo, ali je problem nejasna procedura koja koči postupak.

Na zvaničnom internet sajtu nalaze se potrebne informacije, ali radiće se na tome da se građani više informišu o važnosti doniranja reproduktivnih ćelija i o tome kako mogu da pomognu drugim ljudima da se ostvare u ulozi roditelja, rečeno je nedavno u Ministarstvu zdravlja.

Prema pravilniku, potencijalni donori jajnih ćelija i spermatozoida mogu da se obrate svim ustanovama u kojima se obavlja postupak vantelesne oplodnje, gde će biti podvrgnuti nizu zdravstvenih i psiholoških analiza koje traju nekoliko meseci. Ukoliko ispune uslove, mogu svoje ćelije da daruju osobama koje se bore sa neplodnošću. U praksi, međutim postoje dileme koje je potrebno razrešiti.

- Potrebno je napraviti registar u kojem će se nalaziti svi podaci o obavljenoj proceduri. To nisu stvari koje se mogu beležiti na ceduljicama, već je potrebno napraviti visokopoverljivu arhivu, kakva za sada ne postoji - kaže Sandra Jovanović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo".

- Treba razrešiti dilemu hoće li se uputiti za analize, čekati redovno, na šalteru, ili će za potencijalne donatore biti obezbeđena ubrzana procedura. Osim toga, donatorstvo je anonimno, zbog čega je potrebno u klinikama obezbediti posebne prostorije za osobe koje ostavljaju svoje polne ćelije.

Prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, specijalista za fertilitet i sterilitet i član Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju kaže da je najbolje kada je genetski materijal dobijen sa našeg podneblja. Ipak Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon - dalje: Zakon)predviđa mogućnost uvoza reproduktivnih ćelija iz drugih zemalja ukoliko postoji manjak donora.

- Postoji mogućnost sklapanja ugovora sa nekom od inostranih banaka - kaže dr Trninić Pjević.

U tom slučaju neće se plaćati procedura i analize, ali će parovi morati da finansiraju nabavku reproduktivnog materijala.

U Srbiji postoje dileme da li bi broj donora bio veći ako bi se za doniranje spermatozoida i jajnih ćelija davala novčana naknada, kao što je to slučaj u velikom broju država.

- Kod nas je davanje reproduktivnih ćelija dobrovoljno i smatra se humanim činom kojim se pomaže osobama sa problemom - kaže dr Trninić Pjević.

- Nije dozvoljeno nuđenje i davanje reproduktivnih ćelija i embriona radi sticanja materijalne koristi. To se može promeniti jedino kroz redovnu skupštinsku proceduru i promenu Zakonom što je dugotrajan i neizvestan proces.

Ipak naglašava da ova procedura posebno kada se radi o ženskim polnim ćelijama nije brza niti jednostavna. Njena uspešnost je od 60 do 70 odsto.

- Potrebno je da donorka obavi sve analize i ponovo se testira nakon šest meseci. Ona prima terapiju 10 dana pre nego što će se podvrgnuti intervenciji koja se radi u opštoj anesteziji. Na taj način se uzimaju njene jajne ćelije. Kod muškaraca proces kojim se dolazi do spermatozoida je mnogo jednostavniji - kaže prof. Trninić Pjević.

Ova procedura najmanje je zahtevna za parove koji su sami prošli kroz postupak vantelesne oplodnje jer je većina potrebnih analiza identična. Na ovaj način donatori bi pomogli parovima koji iz niza zdravstvenih razloga ne mogu da ostvare trudnoću, koji su u poodmaklim godinama, ili ženama koji nemaju partnera.

- Neophodno je napraviti kampanju u koju bi bili uključeni lekari. Potrebno je vreme da se ljudima objasni da je to jedan humani čin kojim se pomaže ljudima da se izbore sa problemom - kaže prof. Trninić Pjević.

Da bi bio donor, muškarac mora da ima do 40 godina, a žena do 34. Važno je da ne boluju od hroničnih bolesti, da nemaju dijagnozu demencije, da nisu stupili u homoseksualne odnose poslednjih pet godina i da poseduju optimalnu telesnu težinu.

Moraju da se testiraju na virusne i bakterijske infekcije i bolesti, hemofiliju i druge poremećaje koagulacije, cističnu fibrizu, HIV infekciju, hepatitis B i C, sifilis, gonoreju, hlamidiju... Podaci o donorima se čuvaju u tajnosti.

Izvor: Vebsajt Blic, 30.06.2019.
Naslov: Redakcija