Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

AGENCIJA ZA RESTITUCIJU: Zadužbine koje konkurišu u postupku restitucije nisu stvarni sledbenici nekadašnjih, već su samo od njih preuzele ime. Zato Agencija masovno odbija njihove zahteve. Od 150 usvojila je samo jedan. Ministarstvo finansija u drugostepenom postupku, ipak, "obara" odbijajuća rešenja Agencije


Agencija za restituciju obratila se nedavno Republičkoj direkciji za imovinu s pozivom da zaštiti basnoslovno vrednu državnu imovinu koja je nekada pripadala zadužbinama. Kako navode, zadužbine koje konkurišu u postupku restitucije nisu stvarni sledbenici nekadašnjih, već su samo od njih preuzele ime.

Zato Agencija masovno odbija njihove zahteve. Od 150 usvojila je samo jedan - zahtev Zadužbine Nikole Spasića, koja je jedina nastavila da radi i posle nacionalizacije, 1958. godine. Njoj je do sada vraćeno šezdesetak stanova, a na rešenje o vraćanju lokala opština Stari grad je uložila žalbe, pa je u toku postupak. Ministarstvo finansija u drugostepenom postupku, ipak, "obara" odbijajuća rešenja Agencije.

- Agencija za restituciju je u više navrata upozoravala državne organe na sve činjenice vezane za zadužbine, ali se ništa nije preduzelo, već su naša rešenja poništavana, a bez da je pokretan upravni spor. Koristimo ovu priliku da vam još jednom ukažemo na obavezu zaštite državne imovine - piše u dopisu.

Kako kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije, sve zadužbine, osim Nikole Spasića, prestale su da postoje posle nacionalizacije, kada im je oduzeta imovina i nisu imale od čega da se izdržavaju i ostvaruju namenu zbog koje su osnovane. Automatski su i brisane iz registra. Međutim, devedesetih godina, posle donošenja Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon, 99/2011 i 104/2016 - dr. zakon), donosi se i pravilnik koje zadužbine mogu da obnove rad, ali bez jasnih kriterijuma. Ministarstvo kulture ih upisuje u registar, ali navodeći da su tada osnovane.

- Pored ciljeva za koje se izvorno namenjene, nove zadužbine dodaju i nove ciljeve, najčešće ekologiju, pa ni po ciljevima to nisu iste zadužbine kao one prethodne - naglašava Sekulić.

Direktor Agencije dodaje i da niko ne sprečava državu da novim zakonom valjano uredi ovo pitanje, da imovina ostane javna, ali da se sredstva dobijena od njenog zakupa namene u skladu sa voljom osnivača zadužbine:

- Nemoralno je da se ne poštuje volja ostavioca, ali je još nemoralnije da ona završi u privatnim rukama! -

U Agenciji posebno skreću pažnju na dve zadužbine: "Agnije i Mihaila Srećkovića đenerala" i "Naumović Dimitrija, kazandžije iz Beograda, žene mu Anke i sina Vase". U oba slučaja Agencija je zaključila da su zadužbine posle rata prestale da postoje, a da su ove koje traže imovinu osnovane 1996. i da su osnivači privatne fondacije.

Ministarstvo finansija nije bilo tog mišljenja, tvrdeći da je Agencija pogrešno ocenila da ne postoji kontinuitet u radu i da nisu u pitanju pravni sledbenici.

Među onima koje su tražile najviše nekretnina je "Zadužbina Luke Ćelovića Trebinjca", koja potražuje zgrade u Karađorđevoj 65, Koče Popovića (ranije Zagrebačka) 1-9, Gavrila Principa 14 i 16, Kraljevića Marka 1 i Svetozara Radića 7, u Beogradu. Agencija je zahtev odbila, u toku je žalbeni postupak.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 29.06.2017.
Naslov: Redakcija