Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OTVORENA JAVNA RASPRAVA O PREDNACRTU GRAĐANSKOG ZAKONIKA: OSTVARIVANJE I ZAšTITA USTAVNOG PRAVA NA LJUDSKO DOSTOJANSTVO I ZNATNO PROšIRENJE PRAVA LIčNOSTI


Ministar pravde, Nikola Selaković, otvorio je 2. jula 2015. godine javnu raspravu o prednacrtu Građanskog zakonika Srbije, ističući da je reč o velikom zakonodavnom poduhvatu u srpskoj pravnoj tradiciji.

Javna rasprava o prednacrtu GZ će trajati narednih godinu dana, a trebalo bi da opredeli stavove društva i stručne javnosti o nizu novina koje se pominju u predlozima, a između ostalog, o opravdanosti uvođenja eutanazije, surogat materinstva i istopolnih brakova.

Cilj svakog društva je, naglasio je ministar, stvaranje jedinstvenog, modernog i harmonizovanog pravnog sistema koji je osnov za vladavinu prava i pravnu sigurnost svih građansko-pravnih subjekata.

"To su, sasvim opravdano, i osnovni motivi za izradu Građanskog zakonika Srbije u kome ostvarivanje i zaštita ustavnog prava na ljudsko dostojanstvo i znatno proširena prava ličnosti dominiraju u celokupnom tekstu prednacrta", naveo je Selaković na skupu na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Ministar je naveo i da se prednacrtom zakonika regulišu mnoge stvari koje do sada nisu bile na dobar način uređivane, a dodao je i da se, što je jedna od kljucnih stvari, daje dobar predlog uređivanja svojine i stvarnih prava.

Početak javne rasprave o Građanskom zakoniku predstavlja veoma značajan događaj za našu državu, rekao je Selaković i naglasio da je odluka o potrebi kodifikacije građansko-pravne materije doneta 2006. godine.

Selaković se osvrnuo i na kodifikatorsku pravnu tradiciju Srbije, između ostalog navodeći da su jedine evropske zemlje koje su pre Srbije imale svoje građanske zakonike Francuska, Austrija i Holandija.

"Veliki je njegov značaj za pravnu stabilnost zemlje jer je opstao i primenjivao se više od jednog veka, sve do 1946. godine, kad je nakon osnivanja FNRJ donet Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije", rekao je Selaković, koji je istakao i da ne vidi razlog zašto se navedeni dokument ne bi zvao "Srpski građanski zakonik".

Selaković je rekao i da je pod uticajem snažne tradicije razumljivo da je Srbija u 21. veku pristupila izradi savremenog građanskog zakonika, međutim, kako je naglasio, tradicija nije jedini motiv za kodifikaciju građanskog zakonodavstva Srbije, već razloge treba tražiti pre svega u potrebi i nužnosti da se građansko pravo osavremeni i reguliše celovito, na jedinstven i međusobno usklađen način.

"Taj zahtev se uspešnije ispunjava kad je rezultat rada istog zakonopisca koji je u mogućnosti da istovremeno i jedinstveno sagleda celokupnu građansko-pravnu oblast. Svima nam je poznata dinamična zakonodavna aktivnost Srbije u poslednje dve decenije, a to pored dobrih ima i lošu posledicu koja se ogleda u ne malom broju međusobno neusklađenih propisa", naveo je Selaković.

Akademik Slobodan Perović, koji je predsednik Komisije za izradu građanskkog zakonika, rekao je da prednacrt navedenog dokumenta ima oko 2.800 članova i oko 480 alternativnih predloga.

Da bi došlo do kodifikacije prava, istakao je, potrebno je da postoje razvijeni zakonodavstvo, pravna nauka i sudska praksa.

Profesor Miodrag Orlić naveo je da donošenjem građanskog zakona, građani mogu da očekuju da će u njihovom životu biti "sitnih poboljšanja", koja neće možda odmah osetiti. Građani će, dodao je, jasno znati šta je njihovo pravo, a šta obaveza, i imaće "uputstvo za ponašanje, odnosno znaće gde je granica".

Izvor: Vebsajt Tanjug, 02.07.2015.