MODEL NOVOG ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: NEćE BITI DOZVOLJENO DA SE JMBG POJAVI NA INTERNETU

Model novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti predložio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se rešila do sada neregulisana pitanja u ovoj oblasti. Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i Društvo za informatiku Srbije organizovali su javnu diskusiju da bi se došlo do što kvalitetnijeg rešenja.

“Predloženim zakonom se sada prvi put regulišu pitanja kao što su podaci iz video nadzora, podaci o jedinstvenom matičnom broju građana, pravo da se fotokopiraju i skeniraju lični dokumenti - lična karta i pasoš, kao i postupanje sa podacima za bioidentifikaciju”, rekao je Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, na raspravi u PKS. Marković je naglasio da zakon obuhvata desetak novih fenomena nastalih u vreme vrlo intenzivne primene raznovrsnih informaciono-komunikacionih tehnologija, koje su s jedne strane omogućile velike koristi građanima, a s druge strane, pojavili su se modaliteti ugrožavanja privatnosti.

“Ako ovaj zakon bude usvojen, više neće biti dozvoljeno da se jedinstveni matični broj građana (JMBG) pojavi na internetu, niti će internetom smeti da se šalju fotokopirani i skenirani lični dokumenti zbog opasnosti da se to presretne”, kaže Marković. Strogo je utvrđen i režim korišćenja podataka iz video nadzora, a biće obavezno upozorenje građanima da se nalaze u području koje snimaju kamere.

Marinko Radić, generalni sekretar u kancelariji Poverenika, podsetio je da postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je na snazi od 2009. godine, prate mnoge dileme, jer je tada prvi put ova oblast bila zakonski uređena. “Zbog toga je sačinjen predlog novog zakona, da se otklone problemi uočeni u dosadašnjoj praksi, iako predlaganje zakona nije osnovna nadležnost Poverenika”, rekao je Radić na javnoj diskusiji u PKS. Ustav predviđa da uz postojeći zakon, urađen kao krovni, budu doneti i pojedinačni zakoni, što do sada nije urađeno, a uz strategiju implementacije zakon nije donet akcioni plan.

Na međunarodnom planu, navodi Radić, kandidatura Srbije za članstvo u EU nameće obavezu da se domaći zakon uskladi sa evropskim. “Koliko EU pridaje značaja ovoj oblasti govori i činjenica da je u toku izmena normativnog okvira i podizanje nivoa regulacije sa direktive (za zaštitu podataka o ličnosti trenutno važi direktiva 95/46 EZ) na nivo uredbe”, ističe Radić.

U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici IT sektora, direkcije za elektronsku upravu Ministarstva unutrašnjih poslova, fakulteta organizacionih nauka, nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih. Njihovi predlozi će u kancelariji Poverenika biti formulisani i uključeni u definitivan tekst predloga, koji će biti upućen Vladi. Javnom raspravom u PKS koordinirali su Nikola Marković iz Društva za informatiku Srbije i Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičke delatnsoti PKS.