Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Država i dalje kupuje najjeftinije umesto najkvalitetnije


Javna preduzeća, opštine i ministarstva i dalje najčešće kupuju ono što je najjeftinije, a ne ono što je najkvalitetnije, zaključak je radionice sa medijima koji je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o primeni kriterijuma kvaliteta odnosno izboru ekonomski najpovoljnije ponude.

Za izradu softvera, pribavljanje konsultantskih ili arhitektonskih usluga, izbor ponuđača prema najnižoj ceni nije najbolje rešenje i ne može biti presudni kriterijum, a ipak u prethodnom periodu naručioci su gledali samo cenu u čak 93 odsto ovih javnih nabavki, saopštio je NALED.

Državni sektor je 2020. godine, u odnosu na godinu ranije, više kupovao usluge. U ukupnoj strukturi javnih nabavki, vrednost onih tendera koji se odnose na kupovinu usluga je porasla sa 22 na 28 odsto.

Naručiocima je često lakše i jednostavnije da koriste najpovoljniju cenu kao jedini kriterijum prilikom izbora ponuđača, ocenjuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

"Postoji i pitanje odgovornosti, odnosno da će naručilac potencijalno "zapasti za oko" ako je platio nešto skuplje nego što je morao jer je u tom slučaju vrednovao nešto drugo (što nije samo cena). Kod dobrog dela naručilaca je izbor cene kao jedinog kriterijuma verovanje da će ih sačuvati glavobolja", kaže Nenadić.

Međutim, ono što se zapravo dešava je da ovakvo rukovođenje javnim novcem dovodi do novih glavobolja kao što je kupovina nedovoljno kvalitetnog materijala ili usluga.

 "Prioritet je da se otvori nadmetanje za sve radove, dobra i usluge koji se plaćaju javnim novcem, što trenutno nije slučaj. Jednako je bitno da naručioci dobiju usluge i dobra odgovarajućeg kvaliteta. Kao što svako od nas kada naručuje nešto za sebe brižljivo vaga između cene i kvaliteta, to treba da čine i naručioci iz javnog sektora", rekao je Nenadić.

Ono što predstavlja veliki problem je što se mnogi tenderi i dalje sprovode van sistema javnih nabavki. Razlog za to je podignut prag koji obavezuje sprovođenje javnih nabavki u novom zakonu, ali i poslovi koji su dogovoreni u okviru međunarodnih sporazuma.

I kada se usluge i dobra nabavljaju putem javnih tendera vrlo često se koriste pregovarački postupci kao najnetransparentnije procedure ili na tender pristigne samo jedna ponuda.

U analizi više stotina nabavki, posebno kod programerskih usluga uočena je velika upotreba pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, kriterijumi su ograničavali konkurenciju i neretko nisu odgovarali specifikaciji, navodi NALED. Indikativno je i da su u dve trećine analiziranih postupaka, procenjena i ugovorena vrednost bile identične.

Prosečan broj ponuda u ovim nabavkama bio je 1,12 dok je cena bila odlučujući faktor u 96 odsto slučajeva.

"Sa više ponuda imamo veću konkurenciju, a sa više kriterijuma bolji kvalitet jer najniža cena često može dovesti do dodatnih troškova", rekao je Nikola Komšić, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Baletić, 31.05.2022.
Naslov: Redakcija