ZAKON O SISTEMU PLATA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: Uvođenje platnih razreda od sredine 2020. godine
Nezapaženo je prošla vest da je uvođenje platnih razreda u javnom sektoru odloženo za sredinu naredne godine, dok će zabrana zapošljavanja biti ukinuta početkom 2020. godine, kao što je i ranije najavljeno.
Siniša Mali, ministar finansija, ispraćajući misiju Međunarodnog monetarnog fonda, rekao je da očekuje punu primenu novog sistema plata od sredine 2020. godine, posle usvajanja uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnom sektoru.
To je iznenađenje za Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta. Odlaganje uvođenja platnih razreda za sredinu sledeće godine, prema njegovim rečima, defakto znači odlaganje za 2021. godinu.
– Ne možete da uredite platne razrede, a da ne promenite budžet. Meni to budi sumnju da li se od platnih razreda zapravo odustaje – rekao je Petrović.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da nastavljaju da pripremaju akte za reformu plata, ali o samom početku primene i koliko novca će odvojiti odlučuje Ministarstvo finansija.
Ministarstvo finansija juče nije odgovorilo na pitanje zbog čega odlažu uvođenje platnih razreda.
Ono što je izvesno jeste da će od 1. januara biti ukinuta zabrana zapošljavanja posle šest godina, ali će ta oblast biti drugačije regulisana. Ministar Siniša Mali je, posle sastanka sa MMF-om, podsetio da važenje primene Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) ističe krajem ove godine.
– Novi okvir treba da omogući veću fleksibilnost u zapošljavanju ljudi u javnom sektoru u skladu sa definisanim kadrovskim planovima, ali ne nauštrb teško postignutih rezultata fiskalne konsolidacije – rekao je Mali.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objašnjavaju da to znači da od sledeće godine nijedna javna institucija neće moći da prima nove radnike ako kadrovskim planom za tekuću godinu to nije predvidela i ako za njih nije obezbeđen novac iz budžeta. To je zapravo novi mehanizam kontrole zapošljavanja u javnim službama i lokalnim samoupravama, jer država želi da spreči zloupotrebe pri novom zapošljavanju.
Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje ne bi trebalo više da daje zelenio svetlo za popunjavanje svakog pojedinačnog radnog mesta. Ubuduće će samo odobravati plan zapošljavanja u određenom državnom organu. Služba koja ima potrebu za popunjavanje određenog broja radnih mesta sačiniće plan, koji će potom predati nadležnom ministarstvu, a ono potom zatražiti saglasnost Vlade Republike Srbije.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da nema potrebe da se naročito kontroliše zapošljavanje u javnom sektoru ako se napravi kvalitetna sistematizacija radnih mesta, kojoj će prethoditi stručna analiza koliko je potrebno izvršilaca za određene poslove.
– Dosta iskusnih ljudi, koji znaju posao, odlazi u penziju i ta mesta u javnom sektoru moraju da se popune kvalitetnim kadrovima. Na kvalitet se ne može računati ako se zapošljavaju na određeno vreme i prema ugovorima o povremenim i privremenim poslovima – kaže Savić i dodaje da ukidanje zabrane zapošljavanja ima smisla.
Prema podacima Fiskalnog saveta do kraja 2018. godine broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za 40.000, a istovremeno je za 20.000 povećan broj onih koji su zaposleni preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima i radu na određeno.
Savić smatra da platne razrede nema smisla uvoditi, ako se oni ne odnose na ceo javni sektor i niko ne bi trebalo da bude izuzet. Veruje da je odloženo zbog velikog nezadovoljstva pojedinih kategorija javnog sektora, poput prosvete.
– Teško je urediti tu oblast a da svi budu zadovoljni. Verovatno ima i političkih razloga za odlaganje jer ako uredite tu oblast više nećete moći da nagradite svoje ljude partijski orijentisane. Sve države izbegavaju da ulaze u takve aranžmane koji ih obavezuju na čvrsta pravila – kaže Savić.
– Platni razredi imaju smisla ako nisu mehanički shvaćeni i ako pravilno budu vrednovane profesije – ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta. Što znači da vozač u javnom preduzeću ne treba da ima veću platu od vozača u nekoj državnoj ustanovi za istu vrstu posla.
– Ne bi trebalo da jednako bude vrednovan rad činovnika, koji sedi u kancelariji, i inspektora, koji kada krene u kontrolu ne ide na limunadu i princes-krofne, već mora da bude dovoljno kvalifikovan da može da pronađe grešku ili nešto što se skriva – objašnjava Savić.
Plate u javnom sektoru trenutno se utvrđuju na osnovu 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovnu platu. Namera države jeste da se zaposlenima pravedno meri učinak, kroz uvođenje jedinstvene osnovice za ceo javni sektor i precizno definisanih koeficijenta.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 29.05.2019.Naslov: Redakcija