Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđena mogućnost uvođenja eutanazije. Uz strogo propisane uslove, bila bi omogućena obolelima od teških i neizlečivih bolesti. Konačnu odluku donosio bi sud, a eutanaziju bi izvršavali specijalizovani medicinski saradnici


Budući građanski zakonik legalizovaće pravo na dostojanstvenu smrt. Posle dve godine rasprave vladina komisija za izradu ovog zakonika odlučila je da u poslednjoj verziji Prednacrta građanskog zakonika propiše odredbu o mogućnosti da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost najbližih.

"Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Zloupotreba prava na eutanaziju radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi predstavlja osnov za krivičnu odgovornost", navodi se u članu 86 Prednacrta građanskog zakonika.

Ako zakoni garantuju pravo na dostojanstven život čoveka, onda bi trebalo da omoguće i pravo na dostojanstven završetak života. Teško i neizlečivo oboleli imao bi mogućnost da odluči o prestanku agonije i stanja koje je teško podnošljivo i izaziva samo muke i sažaljenje. Komisija je spremna da preuzme odgovornost za ovakav predlog i očekuje da će u javnoj raspravi biti ozbiljnih i jakih argumenata za i protiv eutanazije – kaže prof. dr Miodrag Orlić, koji je na čelu komisije za izradu zakonika.

O legalizaciji eutanazije u Srbiji prvi put će se javno raspravljati na savetovanju "Budvanski pravnički dani", od 2. do 6. juna, koje organizuje Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.

Najavljeno je da će biti donet poseban zakon koji će precizno urediti uslove i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju. Takođe, biće neophodne i promene u Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), koji propisuje krivično delo ubistva iz samilosti. Legalizacija eutanazije dovešće do brisanja ove inkriminacije, ali će biti potrebno da se drugačije predvidi krivična odgovornost za slučajeve zloupotrebe.

Ova novina izazvala je posebnu pažnju ne samo pravnika, već i lekara, psihologa i drugih stručnjaka, sa kojima je komisija obavila razgovore. Reč je o ljudskom pravu koje se poštuje u mnogim zemljama u svetu. Naravno, voleli bismo da niko nema potrebu za donošenjem odluke o eutanaziji, ali teški slučajevi nameću potrebu da se omogući takvo pravo. U donošenju odluke i izvršenju eutanazije u svakom konkretnom slučaju treba da učestvuju i pravnici i lekari i psiholozi, a mnogi od njih nisu spremni da na ovaj način odlučuju o životu i smrti – kaže Ratomir Slijepčević, sekretar komisije za izradu Prednacrta građanskog zakonika.

Odluka o eutanaziji ne može se doneti bez saglasnosti onoga o čijem je životu i smrti reč, ali u slučajevima kada su ljudi bez svesti saglasnost mogu dati zakonski zastupnik i članovi najbliže porodice.

Pravo na dostojanstvenu smrt predstavlja svojevrsno pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, pod striktno predviđenim zakonskim uslovima i uz neophodno i apsolutno poštovanje autonomije volje osobe koja želi da iskoristi ovo pravo. Dosadašnji predsednik komisije za izradu građanskog zakonika, akademik prof. dr Slobodan Perović, koji je preminuo u februaru ove godine, bio je protiv uvođenja eutanazije, jer je smatrao da još nije sazrela svest o potrebi legalizacije ovog prava – navodi Slijepčević.

Veoma strogi uslovi, koji će biti propisani posebnim zakonom, trebalo bi, naglašava, da spreče svaku zloupotrebu ovog prava, čija je svrha da umanji značajne psihičke, socijalne i materijalne štetne posledice ljudima koji se nalaze u izuzetno teškoj situaciji usled neizlečive, odnosno smrtonosne bolesti.

Pored nesumnjivo izražene želje zainteresovane osobe, procedura za ostvarivanje prava na eutanaziju uključuje i mišljenje stručnjaka medicinske struke, psihologa i socijalnih radnika, koja će oni dostaviti sudu. Konačnu odluku donosio bi sud, a eutanaziju bi izvršavali, kako kaže naš sagovornik, specijalizovani medicinski saradnici.

Pravo na eutanaziju već više decenija postoji u mnogim zemljama sveta, u vidu aktivne ili pasivne eutanazije. U Evropi to pravo je legalizovano u Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Holandiji. Francuska je krajem 2015. godine donela poseban zakon o sedaciji smrtno bolesnih osoba. U Republici Sloveniji čak je pokrenuto potpisivanje posebne peticije o uvođenju ovog prava u njihov pravni sistem – navode iz Komisije za građanski zakonik. U većem broju država u SAD i u Australiji ovo pravo se primenjuje već više godina. Kanada je odobrila eutanaziju odlukom svog vrhovnog suda februara 2015. godine.

Slučaj tridesetosmogodišnjeg Vensana Lambera u Francuskoj, koji je posle teške saobraćajne nesreće 2008. godine bio sedam godina nepokretan i paralizovan, sa teškim oštećenjem mozga, opredelio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu da 2015. godine većinom glasova (12 za i pet protiv) zaključi da odluka francuskog suda o obustavi intravenske ishrane Lambera ne krši evropsko pravo. Tako je sud u Strazburu priznao ljudsko pravo na dostojanstven završetak života. To je podstaklo mnoge zemlje u Evropi da priznaju ovo specifično i delikatno pravo ličnosti, naglašava Ratomir Slijepčević.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 30.05.2019.
Naslov: Redakcija