PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđena mogućnost uvođenja eutanazije. Uz strogo propisane uslove, bila bi omogućena obolelima od teških i neizlečivih bolesti. Konačnu odluku donosio bi sud, a eutanaziju bi izvršavali specijalizovani medicinski saradnici
Budući građanski zakonik legalizovaće pravo na dostojanstvenu smrt. Posle dve godine rasprave vladina komisija za izradu ovog zakonika odlučila je da u poslednjoj verziji Prednacrta građanskog zakonika propiše odredbu o mogućnosti da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost najbližih.
"Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Zloupotreba prava na eutanaziju radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi predstavlja osnov za krivičnu odgovornost", navodi se u članu 86 Prednacrta građanskog zakonika.
– Ako zakoni garantuju pravo na dostojanstven život čoveka, onda bi trebalo da omoguće i pravo na dostojanstven završetak života. Teško i neizlečivo oboleli imao bi mogućnost da odluči o prestanku agonije i stanja koje je teško podnošljivo i izaziva samo muke i sažaljenje. Komisija je spremna da preuzme odgovornost za ovakav predlog i očekuje da će u javnoj raspravi biti ozbiljnih i jakih argumenata za i protiv eutanazije – kaže prof. dr Miodrag Orlić, koji je na čelu komisije za izradu zakonika.
O legalizaciji eutanazije u Srbiji prvi put će se javno raspravljati na savetovanju "Budvanski pravnički dani", od 2. do 6. juna, koje organizuje Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.
Najavljeno je da će biti donet poseban zakon koji će precizno urediti uslove i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju. Takođe, biće neophodne i promene u Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), koji propisuje krivično delo ubistva iz samilosti. Legalizacija eutanazije dovešće do brisanja ove inkriminacije, ali će biti potrebno da se drugačije predvidi krivična odgovornost za slučajeve zloupotrebe.
– Ova novina izazvala je posebnu pažnju ne samo pravnika, već i lekara, psihologa i drugih stručnjaka, sa kojima je komisija obavila razgovore. Reč je o ljudskom pravu koje se poštuje u mnogim zemljama u svetu. Naravno, voleli bismo da niko nema potrebu za donošenjem odluke o eutanaziji, ali teški slučajevi nameću potrebu da se omogući takvo pravo. U donošenju odluke i izvršenju eutanazije u svakom konkretnom slučaju treba da učestvuju i pravnici i lekari i psiholozi, a mnogi od njih nisu spremni da na ovaj način odlučuju o životu i smrti – kaže Ratomir Slijepčević, sekretar komisije za izradu Prednacrta građanskog zakonika.
Odluka o eutanaziji ne može se doneti bez saglasnosti onoga o čijem je životu i smrti reč, ali u slučajevima kada su ljudi bez svesti saglasnost mogu dati zakonski zastupnik i članovi najbliže porodice.
– Pravo na dostojanstvenu smrt predstavlja svojevrsno pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, pod striktno predviđenim zakonskim uslovima i uz neophodno i apsolutno poštovanje autonomije volje osobe koja želi da iskoristi ovo pravo. Dosadašnji predsednik komisije za izradu građanskog zakonika, akademik prof. dr Slobodan Perović, koji je preminuo u februaru ove godine, bio je protiv uvođenja eutanazije, jer je smatrao da još nije sazrela svest o potrebi legalizacije ovog prava – navodi Slijepčević.
Veoma strogi uslovi, koji će biti propisani posebnim zakonom, trebalo bi, naglašava, da spreče svaku zloupotrebu ovog prava, čija je svrha da umanji značajne psihičke, socijalne i materijalne štetne posledice ljudima koji se nalaze u izuzetno teškoj situaciji usled neizlečive, odnosno smrtonosne bolesti.
Pored nesumnjivo izražene želje zainteresovane osobe, procedura za ostvarivanje prava na eutanaziju uključuje i mišljenje stručnjaka medicinske struke, psihologa i socijalnih radnika, koja će oni dostaviti sudu. Konačnu odluku donosio bi sud, a eutanaziju bi izvršavali, kako kaže naš sagovornik, specijalizovani medicinski saradnici.
– Pravo na eutanaziju već više decenija postoji u mnogim zemljama sveta, u vidu aktivne ili pasivne eutanazije. U Evropi to pravo je legalizovano u Švajcarskoj, Belgiji, Luksemburgu i Holandiji. Francuska je krajem 2015. godine donela poseban zakon o sedaciji smrtno bolesnih osoba. U Republici Sloveniji čak je pokrenuto potpisivanje posebne peticije o uvođenju ovog prava u njihov pravni sistem – navode iz Komisije za građanski zakonik. U većem broju država u SAD i u Australiji ovo pravo se primenjuje već više godina. Kanada je odobrila eutanaziju odlukom svog vrhovnog suda februara 2015. godine.
Slučaj tridesetosmogodišnjeg Vensana Lambera u Francuskoj, koji je posle teške saobraćajne nesreće 2008. godine bio sedam godina nepokretan i paralizovan, sa teškim oštećenjem mozga, opredelio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu da 2015. godine većinom glasova (12 za i pet protiv) zaključi da odluka francuskog suda o obustavi intravenske ishrane Lambera ne krši evropsko pravo. Tako je sud u Strazburu priznao ljudsko pravo na dostojanstven završetak života. To je podstaklo mnoge zemlje u Evropi da priznaju ovo specifično i delikatno pravo ličnosti, naglašava Ratomir Slijepčević.
Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 30.05.2019.Naslov: Redakcija