Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ODŠTETA U SLUČAJU NEOSNOVANOG PRITVORA: VISINA ODšTETE SE RAčUNA POSEBNO ZA SVAKO OšTEćENO LICE, A U OBZIR SE UZIMAJU BROJNI FAKTORI, OD NARUšAVANJA ZDRAVLJA, DO RAZVODA BRAKA I GUBITKA POSLA. PROSEčNA ODšTETA IZNOSI OD 5.000 DO 7.000 DINARA PO DANU


M.V. iz Zrenjanina u pritvoru je proveo dve i po godine, a pošto je na robiji ležao nevin, rešio je da od države Srbije zatraži odštetu u iznosu od 2,5 milijardi dinara.

Protiv M.V. je čak 12 godina vođen postupak zbog krivičnog dela prevare, nakon čega je u martu prošle godine oslobođen. Ovu sumu on je tražio jer je proveo 931 dan u pritvoru, zatim na ime autobuske karte koju je njegova msjka plaćala do Beograda u vreme poseta, za izgubljenu zaradu dok je bio u pritvoru, kao i zbog povrede ugleda i časti.

To je inače samo jedan od 1.154 zahteva za odštetu zbog neosnovanog ležanja u pritvoru, odnosno zatvoru, ili nerazumno dugog suđenja, koja su podneta Ministarstvu pravde od 1. januara 2015. do 31. marta 2016. godine.

Iako u Ministarstvu pravde kažu da je tokom tog perioda oštećenim licima njihova komisija isplatila 6,8 miliona dinara, upućeni kažu da je trošak države po tom osnovu nemerljivo veći. A greške sudskih i istražnih organa plaćaju građani Srbije.

"Zahtev za odštetu prvo se upućuju komisiji Ministarstva pravde radi postizanja sporazuma. Ukoliko se oštećeni ne složi sa sumom koju komisija predloži, što se najčešće i dešava, sledeći korak je tužba nadležnom sudu", kaže predsednik Advokatske komore Srbije, Dragoljub Đorđević i ističe da se preko sudova isplaćuju ogromne svote, što je glavni pokazatelj neefikasnosti državnih organa.

Inače, visina odštete se za svako oštećeno lice računa posebno, a u obzir se uzimaju brojni faktori, od narušavanja zdravlja, do razvoda braka i gubitka posla. Prosečna odšteta iznosi od 5.000 do 7.000 dinara po danu.

Dragan Dobrašinović iz NVO Koalicija za nadzor javnih finansija kaže da je zastrašujuće da nevina lica leže u zatvoru, ali je isto tako "nedopustivo da ovako grube greške pravosudnih organa plaćaju građani Srbije."

"Ovakve greške posledice su nestručnosti i neodgovornosti bilo tužilaštva, bilo sudija i istražnih organa. Kad bi država uvela neki vid sankcija za one koji zakažu u lancu odgovornosti, mnogo manje nevinih ljudi bismo imali po zatvorima i mnogo manje para bi se trošilo iz već ionako siromašnog budžeta Srbije", kaže Dobrašinović.

Predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, kaže da se zahtevi za naknadu štete podnose svuda u svetu i da se Srbija u tome ne razlikuje u odnosu na druge države.

"Doduše, ponekad se dešava da tužilaštvo ne dostavlja sudu dovoljno kvalitetne dokaze, ali razlog tome može biti i činjenica da ta ustanova nema dovoljan broj ljudi u odnosu na obim posla", navodi Boljević.

Podsetimo, račun Višeg suda u Beogradu blokiran je u avgustu prošle godine sa nalogom za isplatu 2,52 milijarde dinara. Ovu svotu država mora da isplati na ime sudskih troškova za 22 pravosnažno oslobođena člana takozvane "stečajne mafije". U ovu sumu nije uračunat ni dinar odštete za neosnovani pritvor oslobođenih.

Izvor: Vebsajt 021.rs, 02.06.2016.
Naslov: Redakcija