Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ADVOKATURI: JEDAN OD USLOVA ZA DONOšENJE ODLUKE O UPISU U IMENIK ADVOKATA JE DIPLOMA PRAVNOG FAKULTETA STEčENA U REPUBLICI SRBIJI ILI DIPLOMA PRAVNOG FAKULTETA STEčENA U STRANOJ DRżAVI I PRIZNATA U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREđUJU OBLAST VISOKOG OBRAZOVANJA. ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA ODBIJA UPIS DIPLOMACA SA PRIVATNIH FAKULTETA U IMENIK PRIPRAVNIKA I ADVOKATA. TVRDE DA SE NE MOżE SVAKA VISOKOšKOLSKA USTANOVA, KOJA U SVOM NAZIVU SADRżI REč PRAVO, SMATRATI PRAVNIM FAKULTETOM


Diploma pravnog fakulteta, pripravnički staž na pravnim poslovima, položen pravosudni i advokatski ispit - nužni su preduslovi za upis u imenik advokata. Računajući da su ispunili neophodne uslove, grupa od dvadesetak mladih pravnika nedavno je podnela zahtev za upis u imenik Advokatske komore Beograda (AKB). Ipak, sačekalo ih je neprijatno iznenađenje. AKB je odbacila njihove zahteve sa argumentacijom da nisu ispunili prvi uslov na putu do zvanja advokata - dobijanje diplome pravnog fakulteta.

- Ne možemo da dozvolimo upis u imenik ljudima koji nemaju pojma o pravu. Mi se na taj način odričemo značajnih prihoda, ali primanje tih ljudi bi devalviralo studente koji su stvarno završili pravni fakultet - kaže Marko Nicović, član Upravnog odbora AK Beograda.

Nicović ističe da ta AKB onima koji nisu završili pravni fakultet ne dozvoljava ni upis u imenik pripravnika, niti polaganje advokatskih ispita, a samim tim ni upis u imenik advokata.

- Oni završe neke fakultete koji u svom nazivu imaju reč pravni, ali to nisu pravni fakulteti. Potom njima Ministarstvo pravde dozvoli da polažu pravosudni ispit, a nakon toga im i pojedine advokatske komore dozvole da izađu na advokatski ispit - navodi Nicović objašnjavajući na koji način se dolazi do podnošenja zahteva za upis u imenik advokata bez validne diplome pravnog fakulteta.

Prema njegovim rečima, advokatske ispite organizuju regionalne advokatske komore, pa je samim tim moguće da neko položi advokatski ispit u jednoj, a zatraži upis u imenik u drugoj.

Iz Ministarstva pravde negiraju da dozvoljavaju polaganje pravosudnog ispita osobama koje nisu završile pravni fakultet. Kako je rečeno, oni od Ministarstva prosvete, nauke I tehnološkog razvoja dobijaju spisak na osnovu kojeg utvrđuju koji pravni fakulteti su dovoljno "pravni".

Na spisku akreditovanih pravnih fakulteta, Komisije za akreditaciju (KAPK), nalazi se pet državnih - iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša i Kosovske Mitrovice i samo jedan privatni - Pravni fakultet Univerziteta Union.

Zabunu predstavlja to što je u Srbiji akreditovano mnogo više studijskih programa prava, ne samo na pomenutih pet "čisto" pravnih fakulteta već i na visokoškolskim ustanovama koje u svom nazivu uopšte nemaju taj termin. Svi oni daju izlazno zvanje diplomirani pravnik, a student kada upisuje neki od tih fakulteta ne zna da li će mu u budućnosti biti dozvoljeno da polaže pravosudni i advokatski ispit. Pritom, privatni fakulteti reklamiraju na svojim sajtovima da njihova diploma nudi mogućnosti zaposlenja u sudstvu, advokaturi, tužilaštvu...

Na pitanje kako se procenjuje koji studijski program je dovoljno "pravni" da bi diplomirani studenti mogli da polažu pravosudni i advokatski ispit, u Komisiji za akreditaciju kažu da se "u postupku akreditacije ustanova i studijskih programa procenjuje da li ustanova ispunjava minimalne standarde i uslove za izvođenje studijskog programa (kvalitet kurikuluma, kompetencije nastavnika, prostor, biblioteka...)".

- Dokumentaciju o studijskom programu analiziraju najmanja dva recenzenta iz uže oblasti studijskog programa, uzimajući u obzir izveštaj potkomisije koja posećuje ustanovu. Pri proceni kvaliteta kurikuluma, standardima nije predviđeno upoređivanje sa drugim srodnim studijskim programima u Srbiji. Ukoliko postoji potreba za specifičnu vrstu provere kod određenih profesija to bi se moralo propisati Zakonom o regulisanim profesijama i bilo bi uzimano u obzir prilikom postupka akreditacije. Nesumnjivo je da i bez odredaba ovog zakona, Advokatska komora ima pravo da postavi posebne uslove za upis u Imenik advokatskih pripravnika u skladu sa Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) - kažu u KAPK-u.

Listu zvanja donosi Nacionalni savet za visoko obrazovanje čiji generalni sekretar Miodrag Popović objašnjava da je ključna stvar dodatak diplomi - formular koji je svaki fakultet obavezan da izda diplomiranom studentu upisanom po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015).

- U dodatku diplomi se nalazi spisak svih predmeta koje je student položio, iz čega se može izvući zaključak o karakteru tih studija. Na osnovu toga poslodavac procenjuje da li mu kandidat odgovara ili ne. Advokatska komora Beograda je očito procenila da diplomci sa pojedinih fakulteta nemaju dovoljno pravnih znanja da bi im bilo omogućeno da polažu advokatski ispit - kaže Popović, uz opasku da se na konkursima za zaposlenje dodatak diplomi često zanemaruje, odnosno da ga mnogi poslodavci od kandidata i ne traže.

Komentarišući konfuziju koja može da nastane kada studenti biraju "pravi" pravni fakultet, Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union kaže da postojeće zakonske odredbe koje uređuju ovu materiju nisu loše, ali da se one ne sprovode. "Tim ustanovama je profit znatno važniji od programa obrazovanja. A zahvaljujući korupciji u obrazovanju takvim praksama se ne staje na put", kaže Ivošević i napominje da ni na pojedinim državnim fakultetima nije ništa bolje, ilustrujući to primerom kragujevačkog Pravnog fakulteta koji već deceniju potresaju afere oko kupovine diploma.

Izvor: Vebsajt Danas, V. Andrić - V. Jeremić, 02.06.2016.
Naslov: Redakcija