Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

IZRAĐEN NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANDARDIZACIJI


Ministarstvo privrede izradilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji (dalje: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od strane državnih organa.

Nacrt zakona, pre svega, predviđa izuzetak od primene Zakona o standardizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 - dalje: Zakon), i to kada su u pitanju granski i interni standardi i srodni dokumenti za proizvode, procese i usluge u specifičnim oblastima kao što su oblasti vojne industrije, odbrane zemlje, železničkog, vazdušnog, rečnog i pomorskog saobraćaja, računovodstvenih usluga i druge, koje za svoje potrebe mogu donositi organi državne uprave, privredna društva i druga pravna lica. Takođe, predviđeno je da se posebnim zakonom i drugim propisima mogu urediti donošenje, označavanje i primena standarda i srodnih dokumenata i druga pitanja od značaja za standardizaciju u navedenim oblastima.

Nacrtom zakona definisana su i značenja pojedinih izraza upotrebljenih u Nacrtu zakona, kao što su: nacrt standarda, nacionalni standard, harmonizovani standard, tehnička specifikacija, nacionalno telo za standardizaciju i javna usluga u obavljanju poslova standardizacije. Osim toga, izmenjene su i definicije pojedinih izraza i usklađene sa novom evropskom regulativom u ovoj oblasti.

Izmenom je predviđeno da je Institut za standardizaciju Srbije (dalje: Institut) jedino nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji. Osnivač instituta je Republika Srbija, za koju osnivačka prava vrši Vlada RS, u skladu sa zakonom. Ministarstvo nadležno za poslove standardizacije daje međunarodnim i drugim organizacijama obaveštenja i informacije o nacionalnom telu za standardizaciju u Republici Srbiji, u skladu sa posebnim propisom. Takođe je predviđeno da se na prava, obaveze, odgovornosti, zarade, naknade i druga primanja direktora i zaposlenih u Institutu, primenjuju opšti propisi o radu.

Nacrtom zakona predviđen je širi delokrug Instituta, uključujući i pružanje stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i obavljanje poslove sertifikacije, kao što su sertifikacija sistema menadžmenta, osoba i proizvoda, s tim što Institut ove poslove ne može obavljati za potrebe istog pravnog subjekta.

Nacrt zakona predviđa i izmenu da član Instituta ima pravo na poseban popust kod kupovine standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija i plaćanja za neposredno pružene javne usluge koje Institut pruža u obavljanju poslova standardizacije, kao i na druge pogodnosti u skladu sa odlukom o osnivanju i statutom Instituta.

Predviđeno je da Institut obezbeđuje sredstva za rad iz prihoda koje ostvari naplatom članarina i pružanjem javnih usluga, a ne više naplatom članarine i naplatom usluga. Ova izmena predstavlja usklađivanje sa odredbom člana 17. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr. i 108/2013), koji predviđa da se neporeski prihodi mogu ostvarivati naplaćivanjem javnih usluga koje se neposredno pružaju pravnim subjektima.

Predložena je i izmena da će se godišnjim programom rada, čiji je sastavni deo finansijski plan, utvrditi dinamika donošenja standarda i druga pitanja od značaja za rad i finansiranje Instituta. Takođe je predviđeno da se srpski standardi donose na osnovu plana donošenja standarda koji se utvrđuje najmanje jedanput godišnje i koji je javno dostupan. Predviđeno je i da plan donošenja srpskih standarda (pored informacije o broju evropskih i međunarodnih standarda za koje se, na osnovu dostupnih podataka evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju, očekuje da će biti preuzeti u sistem nacionalne standardizacije) sadrži i dinamiku izrade i donošenja srpskih standarda koji nisu nastali identičnim ili ekvivalentnim preuzimanjem međunarodnih ili evropskih standarda. Takođe, predviđeno je da se sadržina plana donošenja srpskih standarda bliže uređuje odlukom o osnivanju i statutom.

Pored navedenog, predviđena je i izmena kojom se precizira da se nacionalni standardi drugih država mogu koristiti kao osnova za donošenje srpskih standarda samo u slučaju kada ne postoje međunarodni, odnosno evropski standardi u toj oblasti, kao i da se samo u tom slučaju mogu donositi i izvorni srpski standardi.

Predložena je i odredba kojom je predviđeno da obaveštenje o pokretanju postupka za donošenje srpskog standarda, a kada je to neophodno i za donošenje srodnog dokumenta, kao i obaveštenje o stavljanju nacrta standarda ili srodnog dokumenta, na javnu raspravu, Institut objavljuje u svom glasilu i obezbeđuje svim zainteresovanim stranama pristup tim nacrtima standarda i srodnih dokumenta. Istovremeno, predviđeno je da Institut omogućava učešće svim zainteresovanim stranama, kao i da posebno podstiče učešće onih zainteresovanih strana koje nisu u mogućnosti da ravnopravno učestvuju u standardizaciji (zbog manjeg broja zaposlenih imaju manje stručne i tehničke kapacitete, nemaju stručnjake koji dovoljno poznaju engleski jezik, ne mogu da izdvoje sredstva za nabavku standarda, ne prepoznaju prednosti standardizacije). Predviđeno je i da će se način učešća zainteresovanih strana u standardizaciji, kao i način podsticanja onih zaintersovanih strana koje nisu u mogućnosti da ravnopravno učestvuju bliže urediti internim aktom Instituta.

Nacrt zakona, takođe, predviđa da akt o donošenju, odnosno povlačenju standarda ili srodnog dokumenta donosi direktor Instituta. Rešenje o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata ne objavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije, kako je to bilo propisano Zakonom, već se informacija o tome objavljuje u glasilu i na internet stranici Instituta. Tako će se u Službenom glasniku objavljivati samo oznake i nazivi standarda na koje se pozivaju tehnički propisi, dok će se informacije o objavljivanju svih standarda objavljivati u glasilu Instituta.

Predviđen je i izuzetak da, ako se tehnički i drugi propis poziva na standard tako da je ispunjavanje zahteva standarda jedini način da se ispune zahtevi tih propisa, takav standard se u tom slučaju primenjuje kao tehnički odnosno drugi propis. Tehnički i drugi propisi ne mogu se pozvati na standard ako taj standard nije donet kao srpski standard u smislu Nacrta zakona. Izuzetno, ako se u tehničkom ili drugom propisu Evropske unije, čija su načela i bitni zahtevi preuzeti navedenim propisom u skladu sa nacionalnim programom kojim se usvajaju pravne tekovine Evropske unije, vrši pozivanje na evropski ili međunarodni standard koji u istoj verziji nije preuzet kao srpski standard, ovaj propis se može pozvati na evropski ili međunarodni standard.

Izvor: Redakcija, 2.6.2014.