ZAKONI O JAVNOJ SVOJINI I O BUDŽETSKOM SISTEMU: Novac od izdatog prostora obrazovne i naučne ustanove ne smeju da zadrže, već moraju da ga uplaćuju na račun javnih prihoda
Škole ne bi smele da zadrže novac dobijen od izdavanja prostorija u zakup, već svaki ovako zarađeni dinar moraju da uplate državi, tačnije - na račun javnih prihoda. Isto važi i za fakultete, institute i ostale naučnoistraživačke organizacije smeštene u prostoru čiji je vlasnik država, bez obzira na kom nivou - republičkom, pokrajinskom, ili na lokalu.
Dva propisa kojima se reguliše izdavanje državne imovine u zakup usklađena su krajem prošle godine. Potpuno neprimetno za širu javnost, skupštinsku proceduru su prošle izmene Zakona o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017 i 95/2018). Njima je, u decembru 2018. godine, definisano da državna imovina može da se izdaje u zakup isključivo uz dozvolu Direkcije za imovinu Republike Srbije, kada je reč o vlasništvu na nivou republike, odnosno uz saglasnost "nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave", kod "nižih" nivoa državnog vlasništva.
Kome ide novac od davanja u zakup nepokretnosti utvrđuje se Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017 i 95/2018). A on, pak, kaže da prihodi od davanja u zakup nepokretnosti pripadaju - Republici, odnosno Pokrajini ili opštini, već u zavisnosti od korisnika. Tako će škola novac koji ostvari od izdavanja u zakup fiskulturne sale, na primer, uplaćivati u opštinsku kasu, dok će institut ili fakultet, čiji je osnivač Republika, novac od rente morati da uplaćuje u republičku kasu.
Ovo se odnosi ne samo na obrazovne institucije, već, praktično, i na sve druge budžetske korisnike, smeštene u kvadratima u državnom vlasništvu. Jedini izuzetak je Narodna banka Srbije, za koju je Zakonom o javnoj svojini predviđeno da joj pripada prihod od davanja u zakup nepokretnosti u kojoj posluje.
- Zašto bi bilo koja ustanova izdavala prostor, ulazila u ugovorni odnos, brinula se praktično o svemu, kada joj ne pripada ni dinar od naplaćene zakupnine? - navode iz jedne beogradske visokoobrazovne ustanove. - Ovakva odredba nas, praktično, vraća na nivo prvobitne razmene. Treba li sada da umesto ugovora o zakupu potpisujemo ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji? Na ime izdavanja dela prostora - zakupac će nama da popravi propalu fasadu ili kupi nameštaj. I škole, i fakulteti, instituti, i druge naučne ustanove izdaju deo prostora čiji su korisnici, ne za plate zaposlenih, već da bi došli do sredstava za održavanje objekata.
Instituti na projektnom finansiranju su ukazivali na problem plaćanja poreza na imovinu. Država ih, kada je reč o naplati ovog poreza, ne prepoznaje kao budžetske korisnike, već kao "ostale korisnike u javnom sektoru". Stoga, za razliku od škola i fakulteta, moraju da plaćaju namet na državnu imovinu, čiji su samo korisnici, a koji godišnje košta i više miliona dinara. Njihova muka sada bi mogla da bude i dvostruko veća, ako novac od naplaćene "kirije" moraju da predaju državi.
Fakulteti i naučne ustanove imaju pravo korišćenja u javnoj svojini koje su im prenete na korišćenje. Takođe, oni mogu da izdaju u zakup poslovni prostor, uz pribavljenu saglasnost, objašnjavaju u Državnoj revizorskoj instituciji: - Sredstva ostvarena od izdavanja u zakup poslovnog prostora treba uplatiti na račun javnih prihoda, a raspodeliti kroz Zakon o budžetu RS, odnosno Odluku o budžetu lokalne vlasti.
Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić, 26.04.2019.Naslov: Redakcija