OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Podneta inicijativa za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja
Grupa od šest advokata podnela je Ustavnom sudu Inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020), koja je doneta 15. marta. Oni su naveli da je ta odluka doneta, iako nisu bili ispunjeni uslovi za proglašenje vanrednog stanja, ali i zato što je, kako su naveli, suprotno Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) vanredno stanje proglašeno uz supotpis predsednice Narodna skupštine, premijerke i predsednika države, umesto od strane samog parlamenta.
Inicijativu su podneli advokati Minja Đokić, Danka Gurdeljević, Stefan Stanisavljević, Jelena Vukomanović, Dejan Bulatović i Aleksandar Petrović.
U Inicijativi se podseća da se vanredno stanje proglašava u slučaju kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana.
"Ustav je jezički nedvosmislen da mora biti ugrožen opstanak, a ne bezbednost države ili građana. Odluka je protivustavna jer je doneta nakon predloga Ministarstva odbrane predsedniku države, na osnovu Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018). Taj zakon propisuje da se zajednički predlog o proglašenju vanrednog stanja utvrđuje na osnovu procene rizika i pretnji po bezbednost Republike i njenih građana. Po Ustavu vanredno stanje se ne može uvesti čak i da je ugrožena bezbednost države ili njenih građana, već isključivo ukoliko je ugrožen njihov opstanak", navodi se u Inicijativi advokata.
Kako su dalje istakli, epidemija virusa se suzbija proglašenjem vanredne situacije koja je predviđena Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018).
"Pandemija ili epidemija zaraznih bolesti se po izričitoj zakonskoj osnovi smatra elementarnom nepogodom, zbog koje se proglašava vanredna situacija, a ne vanredno stanje", piše u Inicijativi za pokretanje postupka ocene ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja.
U tom dokumentu advokati su naveli da Ustav propisuje da kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednici Republike, Narodne skupštine i Vlade.
"Smatramo neubedljivim argumentom da je nemogućnost sastajanja najvišeg predstavničkog tela onemogućeno Naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom prostoru ("Sl. glasnik RS", br. 39/2020). Ona se ne može smatrati ustavnopravno valjanim razlogom za nesastajanje Narodne skupštine. Nikakva naredba ili kakav drugi podzakonski akt ne mogu sprečiti Narodnu skupštinu da se sastane zbog proglašenja vanrednog stanja. Drugo, parlament nije javno mesto, pa se na njega zabrana iz naredbe ne može ni odnositi", piše u Inicijativi advokata.
Kako se dodaje, Narodna skupština je zakonom definisana kao prostor dostupan određenom broju lica, a sa druge strane, ne može biti prostor, jer je određena kao predstavničko telo.
Advokati su naveli da shvataju težinu situacije u kojoj se država nalazi i ne dovode u pitanje ozbiljnost sa kojom se u rešavanju te situacije treba pristupiti, ali da pravni sistem Srbije poznaje za prava i slobode njenih građana manje invazivne metode.
Predsednik Republike Srbije proglasio je 15. marta vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije zbog koronavirusa. Od tada su zatvorene škole, vrtići, fakulteti, brojne kompanije organizovale su rad od kuće svojih zaposlenih, zatvoreni su tržni centri i kafići, uveden policijski čas, a danas je doneta odluka i o zatvaranju kladionica, kockarnica, frizerskih salona, fitnes klubova, teretana…
Izvor: Vebsajt Nova, Nataša Latković, 1.04.2020.Naslov: Redakcija