Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Objedinjavanje primarne zdravstvene zaštite na državni nivo, dok će apoteke ostati u nadležnosti lokalnih samouprava


Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju predviđa veća prava za one koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu. Do sada je ova grupa ljudi mogla da dobije hitnu medicinsku pomoć, a nacrtom novog zakona predviđeno je da, iako bez zdravstvenog osiguranja, imaju pravo na palijativno zbrinjavanje u bolnicama, obaveznu vakcinaciju i imunizaciju, kao i odlazak na skrining preglede.

Koliko tačno ima ljudi u Srbiji koji nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje nije sasvim poznato, jer se taj podatak menja iz dana u dan. Najčešće su to zaposleni "na crno" ili u firmama koje im ne uplaćuju zdravstveno osiguranje, pa ne mogu da se uobičajeno leče u državnim domovima zdravlja i bolnicama.

- Ništa se tu neće mnogo promeniti. Mi smo i do sada, na primer, vakcinisali ljude protiv tetanusa, jer ta vakcina ne može da se kupi. Do sada smo zbrinjavali i ljude koji su dolazili u akutnom stanju bolesti. Kad je reč o palijativnom zbrinjavanju, nisam sasvim sigurna da će to u potpunosti moći da se realizuje, jer na tu uslugu dosta čekaju osobe koje imaju overenu knjižicu i koje su celog života izdvajale za zdravstveno osiguranje, pa se sad nerviraju jer ne mogu da ostvare svoje pravo - kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

U Srbiji se sprovode tri vrste skrininga, odnosno preventivnih pregleda za rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva. Srbija je po obolevanju od raka na 18. mestu, a po smrtnosti na drugom u Evropi. Skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti kod ljudi koji ne znaju da imaju bilo kakvih tegoba. Za rano otkrivanje raka grlića materice koristi se citološki bris grlića materice (Papa test), za rak debelog creva test na okultno krvarenje u stolici (iFOB test) i kolonoskopija, a za rano prepoznavanje raka dojke - mamografija, snimanje na posebnom aparatu.

- Lepo je što će bez knjižice moći da se dolazi na skrininge, ali je pitanje šta se radi u slučaju da se kod nekog otkrije karcinom. Kako će i gde da se leči ako ne možemo da mu damo uput jer nema overenu knjižicu? - pita dr Dimitrijević.

Po novim propisima, ljudi koji nemaju knjižicu mogu u terminalnim fazama bolesti, dakle kada izlečenje nije moguće, da dobiju uslugu palijativnog zbrinjavanja u bolnicama. Prof. dr Miroslava Živković, koordinator za implementaciju strategije za palijativno zbrinjavanje Kliničkog centra Niš, naglašava da će novi propis biti dobar za pacijente kojima je ta usluga neophodna, jer je ovde reč o humanoj misiji.

- Mi smo uz pomoć Ministarstva zdravlja, Fondacije princeze Katarine i gospođe Lejko iz Londona napravili Prvi palijativni centar u Nišu, jedinstven u Srbiji. Trenutno imamo 16 kreveta, a po preseljenju u veliku zgradu KC Niš imaćemo na raspolaganju 44 ležaja. Palijativno zbrinjavanje je neka vrsta duhovnog utočišta i nega za teško obolele ljude, da se pomogne porodicama pacijenata u trenutku kada posustanu u brizi za najbližeg. Država plaća dve nedelje boravka u takvim centrima, sa mogućnošću da se boravak ponovi - ističe dr Živković.

Do sada su roditelji teško obolele dece imali pravo na 65 odsto primanja i četiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.

- Predlog zakona predviđa i da izabrani lekar može da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30, kao i da lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko lečenje, a ne samo izabrani lekar - istakao je prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Da bi se više ljudi odazivalo na preventivne preglede, propisima je predviđeno da oni koji se tri puta ne odazovu na skrining, a za to nemaju opravdanje da su, na primer, bili bolesni ili su bili na putu, moraju da plate 35 odsto cene lečenja ukoliko se razbole od bolesti za koju je postojao skrining. Novina je i da će žene koje su operisale rak dojke imati pravo na korekciju ili rekonstrukciju dojki o trošku države.

Po novim propisima, u Srbiji sledi ponovno objedinjavanje domova zdravlja i bolnica u jednu celinu, odnosno prebacivanje primarne zdravstvene zaštite na državni nivo, dok će apoteke ostati u nadležnosti lokalnih samouprava. Tim potezom Ministarstvo zdravlja želi da racionalizuje troškove da se ne bi duplirali nemedicinski radnici i tehničke službe.

Osim toga, kako je "Politika" pisala, omogućava se dopunski rad lekara u državnoj službi, po sistemu večernjih klinika. Naime, lekari koji rade u državnoj ustanovi mogu da zasnuju dopunski rad u svojoj matičnoj ustanovi do trećine vremena, a mogu da ostvare saradnju sa najviše tri privatne medicinske ustanove. To znači da će pacijenti moći da plate pregled u državnoj ustanovi kod lekara kad žele da dođu brže na red, posle njegovog radnog vremena, ukoliko on sklopi ugovor sa sopstvenom bolnicom.

Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Davidov-Kesar, 27.03.2019.
Naslov: Redakcija