ZAKON O STEČAJU: Zakon predviđa veći stepen namirenja, niže troškove i skraćenje trajanja postupka
Stečajevi u Srbiji u proseku traju oko pet godina. MMF je više puta ukazivao da ti postupci predugo traju pa je zbog toga izmenjen Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014 i 113/2017 - dalje: Zakon) drugi put u poslednje tri godine.
Veći stepen namirenja, niži troškovi i skraćenje trajanja postupka, bili su razlozi za promenu, koja se dogodila u decembru prošle godine.
U Ministarstvu privrede kažu da su ovog puta predviđeni kraći rokovi za postupanje stečajnih upravnika i stečajnih sudija, ali propisani i novi koji do sada nisu postojali.
– O planu reorganizacije se na primer po prethodnom zakonu prostim sabiranjem rokova moglo odlučivati u roku od 210 dana, a i duže, dok je izmenama taj rok skraćen na 90 dana bez mogućnosti produženja – objašnjavaju u Ministarstvu.
Poboljšan je položaj obezbeđenih poverilaca u smislu olakšanja primene instituta ukidanja moratorijuma, učešća obezbeđenih poverilaca u organima stečajnog postupka, učešća obezbeđenih poverilaca u postupku unovčenja imovine stečajnih dužnika.
– Shodno načelu da stečajni upravnik radi u najboljem interesu poverilaca uveden je institut koji omogućava da poverioci tokom celog stečajnog postupka kontrolišu rad stečajnog upravnika i shodno tome utiču na izbor istog. Jedan od ključnih nedostataka postojećeg stečajnog okvira odnosi se na položaj razlučnih poverilaca – navode u Ministarstvu.
Zakon definiše razlučne poverioce kao poverioce koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo. Kao takvi razlučni poverioci nisu stečajni poverioci, ali ako je iznos njihovog potraživanja veći od iznosa sredstava ostvarenih prodajom imovine, na kojoj su stekli razlučno pravo, pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.
Zakon, pre ovih izmena i dopuna, iako sadrži odredbe o adekvatnoj zaštiti i ukidanju mera obezbeđenja na zahtev razlučnih poverilaca, sadrži brojne manjkavosti, dok su pojedini instituti stečajnog prava, kojima se štiti interes razlučnih poverilaca, izostavljeni. Time stečajni okvir stavlja razlučne poverioce u nepovoljan položaj, što uvećava rizik i cenu finansiranja.
– Ove izmene i dopune zakona imaju za cilj i poboljšanje položaja obezbeđenih poverilaca – razlučnih i založnih poverilaca. Položaj razlučnih i založnih poverilaca poboljšan je i to tako što je, na prvom mestu, razlučnim poveriocima priznato pravo učešća u odboru poverilaca čiji je jedan član sada iz reda razlučnih poverilaca, na koji način je obezbeđeno učešće i ovih poverilaca u odlučivanju o pitanjima iz nadležnosti odbora poverilaca. Osim toga oni mogu da predlože ukidanje zabrane izvršenja i namirenja u pogledu založene imovine stečajnog dužnika zarad realizacije potraživanja koje je tim založnim pravom obezbeđeno, o čemu odlučuje sud – naglašavaju u Ministarstvu.
Na ovaj način se, kako ističu, postiže i efikasnost stečajnog postupka kao i rasterećenje stečajnog upravnika od prodaje imovine stečajnog dužnika, koja je opterećena zalogom u slučaju, primera radi, kada je na osnovu procene vrednosti založene imovine očigledno da će celokupna ostvarena cena biti upotrebljena za namirenje razlučnog, odnosno založnog poverioca. Projekcija je da bi ovakvo rešenje podstaklo poslovni ambijent u trenutku kada je spremnost finansijskih institucija, prevashodno banaka, da finansiraju privredu na niskom nivou.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika trenutno vodi 2086 stečajnih postupaka. Prošle godine otvoreno je 373 stečaja, a zaključeno 273 i obustavljeno 25 postupaka.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 28.03.2018.Naslov: Redakcija