Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG UREDBE O BLIŽEM UREĐENJU USLOVA KOJE MORAJU DA ISPUNE ŠEME ELEKTRONSKE IDENTIFIKACIJE ZA ODREĐENE NIVOE POUZDANOSTI: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Predlog uredbe


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je dopisom broj 110-00-2/2018-12 od 14.3.2018. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog uredbe o bližem uređenju uslova koje moraju da ispune šeme elektronske identifikacije za određene nivoe pouzdanosti, radi davanja mišlјenja.

Ustav Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

S tim u vezi Poverenik ukazuje da uslovi koji se propisuju Predlogom uredbe treba da budu u skladu sa načelom ravnopravnosti i zabrane diskriminacije.

Odredbama člana 7. Predloga uredbe propisano je da se provera identiteta stranog državlјanina vrši na osnovu strane putne isprave, putne isprave za strance ili lične karte za strance koje izdaju nadležni organi Republike Srbije. Zakonom o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) u članu 60. propisano je da nakon registracije Kancelarija za azil na propisanom obrascu, izdaje strancu ličnu kartu za lice koje traži azil koja služi kao identifikacioni dokument i kao dozvola boravka u Republici Srbiji, do okončanja postupka azila, kao i da se lična karta izdaje i članu porodice koji je sa licem koje traži azil. Takođe članom 61. ovog zakona propisano je da Kancelarija za azil licu starijem od 15 godina kome je odobren azil u Republici Srbiji izdaje ličnu kartu na propisanom obrascu, kao i da se licu kome je priznato pravo na utočište lična karta izdaje sa rokom važenja od 5 godina, a licu kome je dodelјena subsidijarna ili privremena zaštita, sa rokom važenja od 1 godine. U članu 62. ovog zakona propisano je da na zahtev lica starijeg od 18 godina kome je priznato pravo na utočište u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje putnu ispravu na propisanom obrascu, sa rokom važenja od 2 godine, u skladu sa zakonom. U izuzetnim slučajevima humanitarne prirode, putna isprava iz stava 1. ovog člana izdaje se i licima pod subsidijarnom zaštitom koja ne poseduju nacionalnu putnu ispravu, sa rokom važenja do 1 godine.

Imajući u vidu navedeno Poverenica je mišlјenja da je odredbu člana 7. Predloga uredbe potrebno još jednom razmotriti s obzirom da postoje određene nejasnoće da li se pod ličnom kartom za strance i putnom ispravom za strance podrazumevaju i isprave čije izdavanje je propisano Zakonom o azilu ili se pod ovim ispravama podrazumevaju samo isprave propisane čl. 66. i 67. Zakona o strancima ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008).

Pored toga, uočeno je da su u tekstu Predloga uredbe navedene reči u muškom rodu (npr. podnosioc, korisnik), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod. Poverenik predlaže da se u Predlog uredbe unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u toj uredbi u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova, što je propisano i u međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 29.03.2018.
Naslov: Redakcija