ZAKON O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA: Radi usklađivanja sa pravilima Svetske trgovinske organizacije neophodna izmena člana Zakona kojim se eksplicitno zabranjuje promet GMO proizvodima. Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju formiranje Saveta za bezbednost hrane, koji će dati poslednju reč

Trgovina bez ikakvih prepreka zahteva se od svih članica Svetske trgovinske organizacije. Da bi Srbija postala njen deo, mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na svojoj teritoriji. Prepreka na putu do članstva je Zakon o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) koji to ne dozvoljava. Iz resornog Ministarstva najavljuju formiranje Saveta za bezbednost hrane, koji će dati poslednju reč.

"Ako želimo u STO, mi moramo neke stvari da ispunimo. Ali je pre svega važno šta misli struka i šta misli država i narod o tome, to je najvažnije. Jako je važno da mi ovde ne pogrešimo jer samo jednom imamo pravo na odluku, ne dva puta u ovom slučaju", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.

A odluka ne sme biti zeleno svetlo GMO hrani, smatraju pobornici organske proizvodnje. Upozoravaju da bi ekonomski gubici bili nemerljivi.

"Mi smo veliki izvoznik semena. U slučaju da dozvolimo GMO, pošto nemamo proizvodnju GMO semena, mi ćemo najednom postati uvoznici, što će reći da ćemo sva sredstva i podsticaje davati za seme", kaže Nada Mišković iz "Srbije organike".

Osim računice, na njihovoj strani je, kažu, još jedan argument - štetan uticaj genetski modifikovanih organizama na zdravlje ljudi.

Na suprotnom stanovištu stoji genetičar Gordana Šurlan Momirović koja navodi:

"Genetički modifikovane biljke do sada su dokazane da nisu štetne i nisu otrovne, one se koriste više od 20 godina za ishranu stoke i ljudi koriste tu stoku u ishrani. Genetski modifikovani organizmi će se u budućnosti koristiti. Jedan primer za korišćenje u velikoj, masovnoj upotrebi to je veštački insulin."

Protivnici su u jednom saglasni. Genetski modifikovani proizvodi trebalo bi da budu jasno obeleženi.

Amerika prednjači u proizvodnji GMO hrane. Slede Brazil, Argentina i Indija. U Evropi ova hrana ima mnogo protivnika. Čak 19 članica EU zabranilo je njen uzgoj, a dozvolilo promet. Srbija je restriktivnija - genetski modifikovani organizmi ne smeju niti da se gaje niti prodaju. To, međutim, ne sprečava nelegalni uzgoj.

Fitosanitarna inspekcija je prošle godine utvrdila da se na 10 hektara u Mačvi i Sremu sadi genetski modifikovana soja. Protiv vlasnika parcela podnete su prekršajne prijave.

Izvor: Vebsajt 021, 02.04.2017.
Naslov: Redakcija