ZAKON O SLOBODI OKUPLJANJA: PRVI NACIONALNI IZVEšTAJ O PRAćENJU PODSTICAJNOG OKRUžENJA ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUšTVA U SRBIJI

Pravni okvir koji garantuje slobodu javnog okupljanja i izražavanja u Srbiji je dobar, ali ga organi javne vlasti ne primenjuju uvek, pokazuje Prvi nacionalni izveštaj o praćenju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji.

"Problema u vezi sa slobodom okupljanja smo svesni već godinama, na osnovu primera zabrane 'Parade ponosa', a nepoštovanje slobode govora sve češće se ogleda kroz pritiske na novinare i medije", rekla je na prezentaciji izveštaja u Medija centru u Beogradu izvršna direktorka organizacije "Građanske inicijative" Maja Stojanović.

Za poštovanje slobode izražavanja treba da se zalažu prvenstveno novinarska udruženja i asocijacije, ali je veoma važna i podrška civilnog sektora, naglasila je Stojanovićeva.

Prema izveštaju koji je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanske mreže za razvoj civilnog društva, jedna od spornih tačaka u razvoju civilnog sektora u Srbiji jeste i status javnog interesa koji nije jasno definisan.

Kako je objasnila Maja Stojanović, treba definisati javni interes i harmonizovati zakone, poboljšati poreski sistem kako bi bio povoljniji za organizacije civilnog društva i ojačati kapacitet poreske uprave za razumevanje specifičnih karakteristika organizacija civilnog društva.

Nalazi iz izveštaja pokazuju takođe da državna podrška civilnom sektoru nije dovoljno transparentna, tako da, naročito na nivou lokalne samouprave, često nije moguće doći do informacije koliko se novca izdvaja, recimo, za sportska udruženja, a koliko za civilne organizacije koje se bave pružanjem raznovrsnih socijalnih usluga.

Jedna od preporuka iz izveštaja jeste da građansko obrazovanje postane obavezan predmet za sve učenike u osnovnim i srednjim školama, kao i da se poboljša kvalitet izvođenja nastave.

Potrebno je, kako je navela Maja Stojanović, usvojiti i nacionalnu strategiju za podsticajno okruženje civilnog društva i uspostaviti veće za organizacije iz tog sektora.

Direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije Ivana Ćirković rekla je da bi nacrt te strategije trebalo da bude završen početkom maja, nakon čega bi usledile konsultacije s predstavnicima civilnog sektora na lokalnom nivou i potom formiranje radne grupe za izradu dokumenta.

Prema njenim rečima, iako je usvajanje tog dokumenta bilo planirano do kraja ove, najverovatnije će to biti odloženo za narednu godinu.

Na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je registrovano više od 22.000 organizacija civilnog društva, odnosno raznih udruženja, fondacija i zadužbina.