SARADNJA PRAVNIKA I FIZIČARA : Može li sudska presuda, doneta u inostranstvu uz pomoć veštačke inteligencije, biti priznata u pravnom sistemu Republike Srbije?
Institut za fiziku i Institut za uporedno pravo potpisali su sporazum o naučnoj saradnji. Dokument su parafirali dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku i prof. dr Vladimir Čolović, direktor Instituta za uporedno pravo. Sastanku u prostorijama Instituta za fiziku prisustvovali su istraživači i stručni saradnici obe naučne ustanove.
Kako su objasnili Vasilije Marković, istraživač pripravnik Instituta za uporedno pravo i Dušan Nikolić, stručni pravni savetnik Instituta za fiziku (obojica su na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu BU) dodirne tačke prava i fizike ne samo da postoje, već i da je transdisciplinarni pristup postao nužnost. Tehnološki napredak iz osnova menja način na koji je ljudsko društvo ustrojeno. Pravo ne ostaje po strani, nedirnuto ovim promenama, nego se i samo neprestano menja kako bi uhvatilo korak sa tehnološkim inovacijama. Ali, pravna regulativa neretko kaska za tehnološkim promenama, ne samo u našoj, već i u mnogo razvijenijim državama.
U poslednjih nekoliko godina smo neretko bili vinovnici toga kako nesporni dometi prirodnih nauka bivaju osporavani i odbacivani iz krajnje iracionalnih pobuda, upravo usled manjka saradnje između prirodnih i društvenih nauka. Opažamo često i kako rezultati vrednih pronalazaka bivaju mnogo drugačiji od očekivanih jer se, usled rigidne podele na prirodne i društvene nauke, tokom njihovog nastanka uopšte nisu uzimale u obzir složenosti društvenog života. Zato tešnje povezivanje prirodnih i društvenih nauka ne sme ostati floskula ili prolazna moda u aktuelnim tokovima nauke u Srbiji, a pravnici i fizičari ovim sporazumom možda postaju i pioniri u tom procesu, smatraju oni.
Kako su ispričali, na sastanku istraživača dodirnute su brojne teme u kojima se metode fizičkih istraživanja dovode u vezu sa njihovim pravnim posledicama. Postavilo se pitanje može li sudska presuda koja je doneta u inostranstvu uz pomoć veštačke inteligencije, biti priznata u pravnom sistemu Republike Srbije? Bilo je reči i o uticaju promene izbornog sistema na izbornu volju, pa su se nametnula pitanja da li je to moguće iskazati i putem fizičkih zakonomernosti, i šta nam to govori o tome kako glasači u jednoj zajednici biraju svoje predstavnike.
Sa tim je povezano i pitanje da li elektronsko i internet glasanje utiče na izlaznost birača, ali i na koji način tehnološkim putem zaštititi ovakvo glasanje tako da biračko pravo ostane opšte, jednako i nepovredivo, a u isto vreme i efikasnije i prilagodljivije uslovima savremenog života koji se sve više odvija onlajn.
Zanimljiva je i tema mogućnosti upotrebe superkompjutera “paradoks 4”, jedinog te vrste u našoj zemlji, u nekim budućim pravnim istraživanjima. Jednako važna za istraživanja fizičara, ali i za pravo intelektualne svojine su i pitanja o načinu utvrđivanja pravno značajnog stepena inovativnosti određenog fizičkog pronalaska, kao i uporednopravno regulisanje transfera tehnologije.
O svim ovim i drugim aktuelnim temama, Institut za fiziku i Institut za uporedno pravo planiraju da u narednom periodu organizuju niz zajedničkih aktivnosti s ciljem da ona budu društveno korisna i da doprinose popularizaciji nauke. Instituti su se saglasili da kroz mešovite timove učestvuju na domaćim i međunarodnim konkursima za naučne projekte.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija