ZAKON O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Oformljen Centralni registar vodova. Javna preduzeća, lokalne samouprave i drugi profesionalni korisnici mogu u svakom momentu da vide koja sve podzemna i nadzemna infrastruktura prolazi na određenoj lokaciji, sa svim neophodnim informacijama

Radnike, bilo da kopaju kako bi otklonili kvar ili ugradili novu opremu, više ne bi smele da iznenade neočekivane cevi i kablovi.

Odnedavno je profunkcionisao Centralni registar vodova pri Republičkom geodetskom zavodu. U praksi, javna preduzeća, lokalne samouprave i drugi profesionalni korisnici mogu u svakom momentu da vide koja sve podzemna i nadzemna infrastruktura prolazi na određenoj lokaciji, sa svim neophodnim informacijama. S obzirom na to da je reč o bezbednosno osetljivim podacima, baza nije otvorena za sve građane.

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020) je, pre nešto više od dve godine, obavezao sve koji postavljaju ili održavaju vodove, da ih upišu u Registar. Zahvaljujući informacionom sistemu, RGZ je te podatke objedinio na jednom mestu. Ažurnost Registra zavisi pre svega od toga koliko preduzeća i samouprave poštuju zakon.

- Digitalna platforma RGZ je najbolji način za umrežavanje svih javnih preduzeća i svih institucija kojima su ti podaci potrebni - objašnjava Borko Drašković, direktor RGZ.

- Država je omogućila zakonski osnov i tehničke uslove da sva javna preduzeća i druge institucije mogu da koriste digitalnu platformu i nepogrešivo znaju šta se nalazi ispod zemlje. U Nemačkoj, na primer, tako nešto nije moguće, jer zbog svojih interesa kompanije ne žele da dele podatke gde im se nalazi infrastruktura. Kod nas je upis zakonska obaveza i zato je Registar moguć.

Upisom vodova u registar, preduzeća upisuju i pravo vlasništva. A sa vlasništvom, objašnjavaju u RGZ, vodovima raspolažu kao i drugom imovinom. Na osnovu njih mogu da uzmu kredit ili da upišu hipoteku.

- Ono što nije upisano, što je nelegalno, to je mrtav kapital - objašnjava Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima RGZ.

- Tako je i sa vodovima. Ovakav sistem je jedinstven u Evropi, jer u drugim zemljama svako preduzeće raspolaže podacima o sopstvenoj infrastrukturi, ali ne znaju za druge. Kod nas sada svi koji imaju odobrenje, mogu u realnom vremenu da vide sve što je pod zemljom i nad njom. U Britaniji su čak proračunali koliko gube zbog toga što nemaju precizne podatke.

Izračunali su da je reč o 1,3 milijarde funti i dva života godišnje.

Platforma Geosrbija se stvara od decembra 2017. godine.

Trenutno sadrži čak 300 setova podataka. Svakog meseca informaciju na njemu potraži 250.000 korisnika.

Istovremeno prima čak sedam miliona upita.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 26.02.2021.
Naslov: Redakcija