ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Iako je nesporno da javni beležnici vrše javna ovlašćenja i da su informacije o njihovom (ne)zakonitom ili (ne)korektnom postupanju od izuzetnog značaja za javnost, oni ipak nisu obveznici Zakona i protiv njih se, u slučaju uskraćivanja informacija, ne može tražiti zaštiti prava od Poverenika. Zakon koristi termin "organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja", a javni beležnik je pojedinac, fizičko lice, stručnjak koga imenuje ministar, nema status pravnog lica i nije organizacija

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se veći broj građana, medija, NVO i predstavnika političkih stranaka sa pitanjem - da li javni beležnici imaju status organa javne vlasti u smislu člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - dalje: Zakon), da li se na njih odnose obaveze iz tog zakona, te da li se radi pristupa informacijama protiv njih može podnositi žalba i tražiti zaštita prava od Poverenika?

Imajući u vidu da javni beležnici u neposrednom predstojećem predizbornom postupku overavajući potpise građana koji podržavaju pojedine kandidate imaju važnu ulogu, logično je povećano interesovanje javnosti za njihove aktivnosti, kao i već javno iznete sumnje u eventualno odbijanje pružanja usluga, uskraćivanje prava, diskriminaciju i sl.

Međutim, iako je nesporno da javni beležnici vrše javna ovlašćenja i da su informacije o njihovom (ne)zakonitom ili (ne)korektnom postupanju u toku predizbornog postupka od izuzetnog značaja za javnost, oni ipak nisu obveznici Zakona i protiv njih se, u slučaju uskraćivanja informacija, ne može tražiti zaštiti prava od Poverenika.

Zakonodavac se pri utvrđivanju statusa organa javne vlasti u smislu Zakona, očigledno rukovodio time da se taj status dobija i po osnovu poverenih javnih ovlašćenja. Nesporno je da su Zakonom o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) javnom beležniku poverena javna ovlašćenja i polazeći od toga većina, bezmalo svi metodi tumačenja prava (logičko, sistematsko, uporedno-pravno, ciljno) upućivali bi na zaključak da javni beležnici jesu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Međutim, takav zaključak se ipak ne može doneti, zbog načina na koji je artikulisan član 3. Zakona. Naime, zakon koristi termin "organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja", a javni beležnik je pojedinac, fizičko lice, stručnjak koga imenuje ministar, nema status pravnog lica, i naravno nije organizacija.

Poverenik je na taj problem ukazivao još pre nekoliko godina, u vreme kad je fenomen fizičkih lica koja raspolažu javnim ovlašćenjima (javni beležnici, privatni izvršitelji) bio tek u nagoveštaju. Problem je trebalo da bude rešen još izmenama zakona koje su bile u skupštinskoj proceduri krajem 2012. godine. Nažalost, taj predlog zakona je povučen iz procedure i nikad nije vraćen.

Zbog navedenog Poverenik je u novembru 2014. uputio Narodnoj skupštini dopis u kome je sugerisao da eventualnim autentičnim tumačenjem ili, bolje, odgovarajućom izmenom zakona obezbedi da aktivnosti notara budu (razume se uz odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti koju obrađuju) predmet Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Nažalost, Skupština je ignorisala tu inicijativu.

U konkretnoj situaciji Poverenik smatra da je neophodno da Komora javnih beležnika, u skladu sa svojom zakonskom ulogom koja podrazumeva zaštitu ugleda profesije, kao i nadzor nad javnim beležnicima i staranje da savesno i zakonito obavljaju svoj posao preduzme sve što je potrebno radi otklanjanja mogućih sumnji i o tome obavesti javnost.