NOVINE ZAKONA O PREKRŠAJIMA: PREKRŠAJNI NALOG
Vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović ocenio je da će Zakon o prekršajima omogućiti efikasniji sistem kažnjavanja, brže sudske postupke i smanjenje svakodnevne korupcije sa kojom su suočeni građani.
"Logistički, mi smo potpuno spremni za primenu zakona. Od avgusta smo održali brojne radionice i okrugle stolove, i to ne samo sa sudijama već i sa svim drugim nadležnim organima. Moguće je da će biti problema, ali se nadam da će se oni brzo i u hodu rešavati", rekao je Marinović u intervjuu za agenciju Beta.
On je istakao da zakon donosi niz novina, a kao jednu od najvažnijih izdvojio je uvođenje prekršajnog naloga koji može da se izda samo za blaže prekršaje, za koje je zaprećena novčana kazna.
Objasnio je da građanin koji prihvati prekršajni nalog, priznaje odgovornost i dužan je da u roku od osam dana uplati samo polovinu novčane kazne.
U slučaju da građanin ne prihvata krivicu za prekršaj, on može da se obrati sudu i pokrene postupak, u roku od 15 dana od učinjenog prekršaja.
· Neplaćanje kazne onemogućava registraciju preduzeća ili motornog vozila, plaćanje u roku od 8 dana duplo umanjuje kaznu
Ako nećete da primite prekršajni nalog – posle osam dana ulazite u evidenciju neplaćenih novčanih kazni, pa nećete moći da registrujete vozilo ili firmu
|
Za one koji plate u roku od osam dana kazna je prepolovljena. – Prekršajni nalog moguć je samo kod kazni koje su propisane u fiksnom iznosu, a reč je o lakšim prekršajima i to:
|
Nemojte odbijati prekršajni nalog nego ga uzmite jer tim papirom možete inicirati sudski postupak u roku od osam dana ako smatrate da niste krivi. U tom roku imate dve mogućnosti: ili da platite polovinu kazne ili da podnesete prekršajni nalog nadležnom sudu. Ako ga pocepate – nalog postaje konačan i vi ulazite u evidenciju kažnjenih.
Svaki građanin koji dobije ovakav nalog za plaćanje kazne – ima pravo na sudsku zaštitu i može upravo njime da pokrene postupak u kojem će saobraćajna policija ili inspektor koji je izdao nalog morati da dokaže krivicu osumnjičenog.
– Ovakvo rešenje je dobro za građane zato što plaćanjem u roku od osam dana mogu da plate samo polovinu naznačene kazne. Takvo rešenje do sada nismo imali. Na primer, ako je kazna 10.000 dinara, platiće 5.000. Ako se tek devetog dana seti da mora da plati – onda plaća ceo iznos kazne. Druga mogućnost je da u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga – upućuje taj nalog sudu i time pokreće prekršajni postupak – objašnjava Pašalić.
Sud poziva okrivljenog i policajca koji je uočio saobraćajni prekršaj. Počinje dokazni postupak pred prekršajnim sudom. Iako je okrivljeni inicirao postupak, jer se njegov primerak prekršajnog naloga tretira kao zahtev za pokretanje postupka, podnosilac zahteva je onaj ko je okrivljenom napisao prekršajni nalog, u ovom slučaju policajac. Teret dokazivanja je na njemu. Podnosilac zahteva dokazuje da je građanin učinio prekršaj.
Sud neće sam tražiti dokaze, ali može pomoći okrivljenom u pribavljanju i izvođenju dokaza. Na primer, ako okrivljeni predloži saslušanje nekog svedoka do čijih podataka ne može sam da dođe, sud će službenim putem pribaviti podatke na osnovu kojih će se utvrditi identitet svedoka.
– Svaki građanin koji smatra da je nepravedno kažnjen ima pravo na ovaj postupak pred sudom, u kojem važi pretpostavka nevinosti, isto kao i u krivičnom postupku. Ako građanin neće da primi prekršajni nalog, policajac će to napisati na nalogu i smatraće se da je uručen. Protekom osam dana, on ulazi u registar neplaćenih novčanih kazni. Isto je ako uzme prekršajni nalog, ali ga posle baci ili pocepa. Time je uništio papir kojim može da inicira pokretanje prekršajnog postupka. Ako nije inicirao postupak i nije platio kaznu – posle osam dana ulazi u registar neplaćenih novčanih kazni, sa svim propisanim posledicama – kaže Zoran Pašalića, predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Građanin čije se ime nalazi u jedinstvenom registru neplaćenih kazni neće moći da registruje automobil ni da produži vozačku dozvolu, niti da registruje ili preregistruje firmu ili preduzetničku radnju.
Više od 60 odsto svih prekršaja su saobraćajni prekršaji.
Prekršajnim nalogom se zapravo skraćuje postupak u slučajevima lakših prekršaja, sa ciljem da se svi prekršajni sudovi u Srbiji rasterete ogromnog priliva predmeta, kojih ima čak 800.000 godišnje.
Za sve teže prekršaje, gde su kazne propisane u rasponu, i dalje će se obavezno voditi postupak pred sudom.
Izvor: