SKUPŠTINA GRADA BEOGRADA: Doneta Odluka o načinu kontrole nivoa buke iz ugostiteljskih objekata na teritoriji grada Beograda
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su Odluku o usvajanju Plana strateških i operativnih ciljeva razvoja Beograda za period od 2020. do 2030. godine.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je pred odbornicima strateški dokument na kojem se radilo poslednjih 15 meseci.
- Program razvoja Beograda 2020-2030. godine je proistekao iz ozbiljnog rada Skupštine grada zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, pre svega sa Fakultetom organizacionih nauka, ali i sa nevladinim organizacijama, udruženjima građana i pojedincima. U izradi ovog programa učestovalo je više od 300 ljudi, stručnih u različitim oblastima. Ovim programom trasiramo razvoj Beograda u narednih osam godina i poručujemo na koji način vidimo naš grad 2030. godine. Ovo nije stranački program, već predstavlja zajedničku viziju razvoja našeg grada proisteklu iz svega što smo radili tokom prethodnih osam godina. Ukoliko pogledamo šta se sve promenilo u Beogradu od 2012. godine do danas, možemo da zaključimo da Beograd nikada nije bio izgrađeniji nego sada. Svake godine se izdaju građevinske dozvole za izgradnju oko milion i po kvadrata, a u Beogradu danas živi 50.000 ljudi više nego 2012. godine. To znači da ljudi biraju Beograd kao mesto za život, a imamo i ljude koji se vraćaju u naš grad iz inostranstva nakon što su živeli i obrazovali se u Njujorku, Parizu, Londonu, Moskvi - rekao je Vesić.
On je istakao da je Beograd grad obrazovanja, kao i to da svake godine u Beogradu fakultet završi oko 20.000 studenata.
- To nisu samo Beograđani, već su to ljudi iz drugih gradova regiona koji ostaju da žive u našem gradu. Imamo sve više stranaca i razgovarali smo sa Vladom Srbije da se poveća kvota za broj stranaca za čije studiranje se obezbeđuju sredstva. Ti ljudi su posle završenih studija naši najbolji ambasadori. Zaposlenost u Beogradu je sve veća i u odnosu na 2014. godinu u našem gradu je 179.000 radnih mesta više. U ovom trenutku je nezaposlenost 7,5 odsto, što je istorijski minimum. To ne znači da ne treba da otvaramo nova radna mesta. Prosečna plata u Beogradu u novembru je iznosila 87.000 dinara, odnosno 741 evro. Nemaju svi naravno ovoliku platu, još uvek postoje ljudi koji i dalje rade za 300 evra. Ipak, činjenica je da prosečna plata raste, kao i minimalna zarada, što rezultira time da sve više ljudi oseća boljitak i može pristojno da živi od svog rada. Zaduženost grada je mnogo manja nego 2012. godine. Zaključno sa 31. decembrom iznosila je 268 miliona evra, dok je 2012. godine iznosila 1,2 milijarde evra. Budžet Grada nikada nije bio veći, a moram da kažem da prihodi premašuju očekivanja. Pred raspuštanje ovog saziva beogradskog parlamenta sigurno ćemo održati sednicu na kojoj će tema biti rebalans gde ćemo pripremiti sve kako bi Grad mogao da funkcioniše do septembra. Taj budžet će biti vredan skoro 170 milijardi dinara, što je dvostruko veći budžet nego 2014. godine - potvrdio je Vesić.
Prema njegovim rečima, otvorenost Beograda prema građanskim inicijativama je najbolja do sada.
- Nikada nije bilo više građanskih inicijativa i to je dokaz da građani žele da učestvuju u vođenju i razvoju Beograda. Treću godinu zaredom planiramo budžet zajedno sa građanima. Imali smo skoro 10.000 predloga, od kojih je usvojeno gotovo 2.000. Naš osnovni cilj je da Beograd postane što komforniji grad za život, da bude konkurentan, siguran i održiv. To je naša vizija dugoročnog, ostvarivog i zajedničkog planiranja. Definisali smo razvoj grada u tri komponente - ekonomski prosperitet i blagostanje, društvena jednakost i urbani održivi razvoj. Lično, mislim da postoje 10 stvari koje će 2030. godine predstavljati razliku u odnosu na današnji Beograd. Prva razlika je metro, jer će 2030. godine biti završena druga linija metroa. Linija se testira oko šest meseci i biće puštena u rad 2031. godine. 2030. godine biće izgrađena 42 kilometra metroa sa 44 stanice, što je istorijska pobeda za Beograd. Aleksandar Vučić je obezbedio novac za metro, Siniša Mali i ja smo u tome aktivno pomagali i nastavićemo to da radimo. To će biti najveći infrastrukturni projekat. Drugi projekat je prigradska železnica. U 2030. godini imaćemo 235 kilometara prigradske železnice sa 500 polazaka dnevno i sva naša prigradska naselja, izuzev Grocke, biće povezana sa centrom na 10, 12 i 15 minuta. Dalje, tu je izgradnja Linijskog parka i uređivanje Terazijskog platoa i stotinu novih parkova do 2030. godine. Dalje, ako naša ekonomija nastavi da se razvija ovim tempom, 2030. godine imaćemo prosečnu platu od 200.000 dinara u Beogradu. Devet od deset kuća imaće 2030. godine priključak na kanalizaciju, izgradićemo pet fabrika za preradu otpadnih voda - tri su već u toku i ugovori su potpisani za Veliko selo, Ostružnicu i Obrenovac. Ostaju samo Vinča i Batajnica. Tu je i 35 malih fabrika za preradu otpadnih voda. Do 2030. godine imaćemo sedam novih mostova, dva na Dunavu, dva nova pešačko-biciklistička mosta Ada Ciganlija - Novi Beograd i Zemun-Lido, dva nova u funkciji BG voza, jedan između Surčina i Obrenovca, još jedan u samom centru grada koji je neophodan za funkcionisanje grada, kao i Novi savski most. Do 2030. godine nećemo imati nijedno vozilo u javnom prevozu na fosilna goriva. Već narednih dana raspisujemo tender za kupovinu 80 novih trolejbusa. Ove godine kupićemo 50 novih tramvaja, zatim širimo tramvajsku mrežu za 42 kilometra, kupujemo električne i autobuse na gas. Do 2030. godine imaćemo i dva nova tunela, jedan Karađorđeva - Pančevački most, i drugi Topčiderski tunel od Mosta na Adi, koji će izlaziti na Autokomandu. Takođe, 2030. godine imaćemo preko 150 kilometara biciklističkih staza, sistem za javne bicikle i mnogo bolji komfor života - dodao je Vesić.
Vesić je istakao da Beograd mora biti komforan za svoje stanovnike, grad koji je saobraćajno povezan i u kome ljudi mogu da žive dostojno od svog rada.
- Beograd je motor Balkana, grad koji je prirodno, ekonomsko, kulturno i privredno središte Balkana. Takav Beograd mi želimo, koji je posledica svih odluka donetih u protekle četiri godine. Ovo je istorijski dokument kojim jasno poručujemo građanima kako će izgledati naš Beograd 2030. godine. To nije stranački dokument. Pisali su ga ljudi iz Skupštine Grada Beograda, sa fakulteta Beogradskog univerziteta, više o deset nevladinih organizacija, mnogo udruženja i svi drugi koji su želeli da sarađuju na izradi ovog dokumenta. Imali smo radne grupe, radionice i iza njih stoji struka. Niko nije odbijen i ovo je najbolje što Beograd može da ponudi. Ovo je strateški dokument koji ne zavisi od toga ko je na vlasti i najznačajniji je dokument koji donosimo, jer je to program o tome kako ćemo mi i naša deca živeti do 2030. godine - rekao je Vesić.
Odbornici su usvojili Zaključak o davanju saglasnosti na Nacrt ugovora o regulisanju međusobnih obaveza u vezi sa sporazumom o zajmu za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd i davanju saglasnosti na odluku Nadzornog odbora JKP “Beogradske elektrane” o kreditnom zaduženju preduzeća.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da se na ovaj način donosi poslednja odluka koja će omogućiti povezivanje TENT-a sa daljinskim grejanjem u Beogradu, čime će biti smanjena potrošnja i kupovina gasa za trećinu, a samim tim i korišćenje toplotne energije sa blokova za Beograd.
- Mi sada imamo situaciju da ćemo prvi put moći preko ovog toplodalekovoda da koristimo toplotnu energiju za grejanje Novog Beograda i Zemuna. Sličan projekat imamo i u Vinči gde će u julu početi da radi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije, što znači da će tamo sav otpad biti uništavan i od njega će se stvarati energija za Beograd. Suštinski, više od trećine Beograda će se grejati na tako dobijenu energiju. Obrenovac time ništa neće izgubiti, već će skoro 90 odsto biti pokriven grejanjem. Ovim rešavamo veliki problem i odlukom omogućujemo da Vlada Srbije potpiše poslednji dokument. Mi smo kao Grad izvršili eksproprijaciju i spremili sve za početak izgradnje toplodalekovoda - rekao je Vesić.
Odbornici Skupštine grada usvojili su Odluku o konverziji potraživanja Grada Beograda po osnovu neizmirenih izvornih i ustupljenih javnih prihoda u trajni ulog u kapitalu holding kompanije pamučni kombinat “Yumco” a.d. Vranje, nastalih nakon 30. juna 2020. godine do 26. maja 2021. godine, sa pripadajućom kamatom do 30. septembra 2021. godine. Usvojena je i Odluka o konverziji potraživanja Grada Beograda po osnovu neizmirenih ustupljenih javnih prihoda u trajni ulog u kapitalu privrednog društva “Simpo šik” d.o.o. Kuršumlija, sa stanjem na dan 26. avgusta 2021. godine, sa pripadajućom kamatom do dana 26. avgusta 2021. godine, a takođe i Zaključak o davanju saglasnosti na Nacrt trilateralnog ugovora o korišćenju sredstava zajma namenjenih programu “Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji - faza 5, između Republike Srbije, JKP “Beogradske elektrane” i Grada Beograda.
Na sednici Skupštine grada usvojena je Odluka o načinu kontrole nivoa buke iz ugostiteljskih objekata na teritoriji grada Beograda.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je podsetio da je Grad Beograd inicirao izmenu Zakona o buci i istakao da su predlozi usvojeni.
- Tim zakonom smo dali ovlašćenja komunalnim milicionarima da mogu da kontrolišu nivo buke i da kažnjavaju one koji taj nivo prekorače. Usvajanjem ove odluke dobićemo sve instrumente pomoću kojih ćemo rešavati problem buke. Mi smo u međuvremenu nabavili aparate za merenje buke koji su veoma efikasni i baždareni u skladu sa zakonom. Usvojili smo akustične zone i utvrdili izvore buke za svaku akustičnu zonu, a sada ovom odlukom definišemo kako će komunalni milicionari koristiti aparate za merenje nivoa buke, odnosno na osnovu čega će moći da izriču kazne - rekao je Vesić.
On je podsetio da se do sada radilo tako da kada se utvrdi na zahtev građana da neko emituje buku veću od dozvoljene, na teren izađe gradski inspektor ili komunalni milicioner koji konstatuje da je to tako, nakon čega on zakazuje da ovlašćena firma za merenje nivoa buke dođe u najavljeno vreme, što je za posledicu imalo to da niko nije bio kažnjen.
- Sada se situacija potpuno promenila jer na licu mesta komunalni milicionar meri buku, utvrđuje da li je veća od dozvoljene, izriče upozorenja ili kazne i tako se vrlo efikasno rešava problem buke. Više neće biti buke koja će maltretirati građane. Zalažemo se da privreda radi, ali ne po cenu toga da građani ne mogu da spavaju. Sada će se plaćati kazna, odnosno oduzimaće se sredstvo sa koga se emituje buka. To je nešto što sam obećao građanima, na tome se radilo dve godine i to će sada biti ispunjeno - naglasio je Vesić.
On je dodao da će ova odluka uticati na sve veći broj lokala da počnu sa ulaganjima u zaštitu od buke i najavio da će Sekretarijat za zaštitu životne sredine doneti propise koji će odrediti kako sve može da se izvrši zaštita od buke, odnosno šta treba da urade restorani.
- Više od 95 odsto vlasnika kafića i restorana nemaju ovaj problem, ali zbog malog broja bahatih imamo problem sa nivoom buke u Beogradu. Mi ulažemo i nastavićemo da ulažemo u opremanje Komunalne milicije - istakao je Vesić i zahvalio Ministarstvu zaštite životne sredine i ministarki Ireni Vujović koja je podržala predlog Grada Beograda.
Sekretar za poslove komunalne milicije Ivan Divac je istakao da je komunalna milicija potpuno spremna da kontroliše nivo buke i da će izaći na teren čim ova odluka stupi na snagu, te da će se vrlo rigorozno kažnjavati svi oni koji je ne budu poštovali.
Odbornici su doneli Odluku o izmenama i dopunama Odluke o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, kao i Informaciju o potrebi uklanjanja plutajućih predmeta i naplavina oko plutajućih objekata i otpadnih voda sa plutajućih objekata.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je pojasnio da će na osnovu odluke koja je usvojena Javno preduzeće “Beogradvode” preuzeti obavezu da čisti i naplaćuje taksu od vlasnika plutajućih objekata.
- Javno preduzeće će kupiti brodove koji će sakupljati otpad sa vode i nakon toga ga sortirati kao što to rade drugi veliki gradovi. Očekujemo da će to biti mnogo efikasnije nego da tu obavezu ostavimo vlasnicima objekata, jer koliku god kaznu da im propišemo i naplatimo, to neće biti čisto. Zato ovu obavezu čišćenja sa vlasnika plutajućih objekata prebacujemo na gradsko javno preduzeće, a vlasnici će to plaćati po kvadratu - precizirao je Vesić.
Podsekretar za privredu Radenko Durković je istakao da je usvajanjem odluka o regulisanju plutajućih objekata i uklanjanju plutajućeg otpada jasno iskazana namera Grada Beograda da se ta oblast uredi, da se prestonica spusti na reke i nastavi s razvojem nautičkog turizma.
- Veliki problem predstavlja plutajući otpad koji se sakuplja oko plutajućih objekata, kao i ispuštanje otpadnih voda u reke iz plutajućih objekata. To je estetski problem, ali je još veći ekološki jer predstavlja bezbednosnu pretnju. Iz tih razloga je pokrenuto institucionalno rešenje tako što je Javnom preduzeću “Beogradvode” omogućeno da sakuplja, tretira i odlaže vodni otpad - ukazao je Radenković.
Odbornici su usvojili Odluku o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju “Fondacije za decu i mlade Beograda”, kao i Akcioni plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja u gradu Beogradu za period od 2020. do 2030. godine. Takođe, usvojen je Izveštaj o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha definisanim Akcionim planom za sprovođenje mera za smanjenje zagađenosti vazduha u okviru Plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd, za period jun-decembar 2021. godine.
Usvojena je Odluka o izmeni i dopuni Odluke o prečišćavanju i distribuciji vode, kao i Odluka o finansiranju i sufinansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblasti dobrovoljnog vatrogastva na teritoriji grada Beograda. Gradski odbornici usvojili su i Odluku o promeni osnivačkog akta UK “Gvarnerijus”, kao i Odluku o promeni osnivačkog akta JKP “Gradske pijace” i JKP “Infostan tehnologije”.
Lokalni akcioni plan zapošljavanja Grada Beograda za 2022. godinu usvojen je u Skupštini Grada Beograda. U toku prošle godine novozaposleno je 35.000 građana, istakao je član Gradskog veća Dragomir Petronijević.
- Mnogo je pozitivnih stvari urađeno u prethodnom periodu. Stopa nezaposlenih je najmanja u poslednjih nekoliko godina, prosečna plata je preko 700 evra, dok je u Naučnotehnološkom parku zarada veća od 200.000 dinara. U glavnom gradu se ubrzano razvijaju uslužne delatnosti, kao i IT sektor - ukazao je Petronijević.
On je istakao da je Grad Beograd u direktnoj komunikaciji sa više od 60 kompanija koje su svoje poslovanje vratile u glavni grad Srbije.
- Fokus će nam biti na komunikaciji sa tim mladim ljudima i u narednom periodu. Želimo još više razvojnih i velikih kompanija u našem gradu. Takođe, kroz radionice “Znanjem do cilja” stvaraćemo takve uslove da se mladi ljudi vraćaju i zapošljavaju u Beogradu, ali i za sve druge koji hoće da rade - rekao je Petronijević.
Istakao je da je zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dalje prioritet.
- Nekoliko hiljada osoba sa invaliditetom se zaposlilo kroz programe Grada Beograda. Napravili smo dobre uslove i uspešno sarađujemo sa Udruženjem osoba sa invaliditetom grada Beograda - zaključio je Petronijević.
Izvor: Vebsajt Beoinfo, 31.01.2022.Naslov: Redakcija