ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Sindikati jednoglasni da se umanjenje penzija od 0,34 odsto mesečno oroči do 65 godine života nakon čega bi penzioneri primali punu penziju
Ukidanje penala za prevremeno penzionisanje, odnosno za odlazak u penziju pre 65 godine života za sve zaposlene, biće tema razgovora prve naredne sednice Socijalno-ekonomskog saveta, početkom februara. Iako je o ovoj tački već trebalo da se razgovara, do nje se nije stiglo, jer je rasprava predstavnika sindikata i poslodavaca "zapela" na problemu rada na određeno vreme, posle čega je sastanak prekinut, kaže Nebojša Atanacković, član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije.
Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, potvrdio je da će o ovome razgovarati na prvoj narednoj sednici.
– Zaposleni koji zbog stečaja, tehnoloških viškova ili bolesti moraju da odu u penziju pre 65 godine života ne smeju da budu kažnjeni plaćanjem penala kojima im se uzimaju 2,5 penzije godišnje – kaže Orbović.
On dodaje da su penzije većine penzionera toliko male da bi im se na ovaj način dodatno uzimalo. Ako već moraju da budu kažnjeni, država uvođenje penala treba da oroči do 65 godine života, što je gornja granica za penzionisanje i da ih nakon toga ukine za sve.
– Upravo je ovakav predlog Savez samostalnih sindikata Srbije i uputio Socijalno-ekonomskom savetu. Svim radnicima kojima je ostalo najviše pet godina do penzije treba ukinuti ove kazne. To je ujedno i glavni razlog što se zaposleni u preduzećima u restrukturiranju ne prijavljuju za državni socijalni program. Jer, ukoliko im nedostaje nekoliko godina do pune penzije mogu da se prijave na tržište rada od šest meseci do godinu dana, a onda moraju u prevremenu penziju koja sa sobom nosi penale za svaki nedostajući mesec do pune penzije. Zbog toga mora da se ukine član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon) koji to omogućava – kategoričan je Orbović.
Da su penali glavni razlog zbog koga se malo ljudi prijavilo krajem prošle godine za socijalni program potvrđuje i to da su od predviđenih šest milijardi dinara za ovu namenu za preduzeća u restrukturiranju potrošene tri.
Prošle godine delu zaposlenih, koji su radili i dobrovoljno napustili posao 2010. i 2011. godine, vlada se obavezala da isplaćuje razliku između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa koji su važili kada su otišli na biro i počeli da primaju posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije. Na taj način za nešto više od 6.000 radnika od tada se ne primenjuju kazneni poeni za prevremeni odlazak u penziju, kao što to važi za sve ostale.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, kaže, da podržava ovakav predlog, ali da sumnja da će išta moći da se promeni, jer je država napravila takav sistem da vodi računa samo o punjenju državne kase, a ne o radnicima.
Izmena ovog Zakona dovela bi do velikog opterećenja na kasu PIO fonda i republički budžet, tako da su male šanse da ovaj predlog prođe, kaže Savićeva. Orbović smatra da se ovim ne bi oštetio budžet PIO fonda, jer bi budući penzioneri primali onolike penzije koliko su uplaćivali dugo doprinose. Atanacković se slaže da bi ovo pitanje trebalo ozbiljno razmatrati pa ukoliko bude opravdanih argumenata da se ovaj član zakona briše, da to treba uraditi.
Zakonodavac je predvideo da se budućim penzionerima za svaki mesec nedostatka staža ili godina života penzija umanjuje 0,34 odsto. Reč je o trajnom umanjenju koje maksimalno može da iznosi do 20,4 odsto godišnje. Vlada je, kako se može čuti, formirala radnu grupu koja treba da predloži ove izmene Zakona, jer zakonodavac nije predvideo nikakav prelazni period za ove kazne.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 01.02.2017.Naslov: Redakcija