Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: 2016. godine Poverenik izrekao 148 novčanih kazni organima vlasti koji su odbili da dostave informacije. Informacije najčešće odbijaju da daju ministarstva i javna preduzeća, i to najviše o javnoj imovini i novcu. Nadležni najavljuju izmene Zakona do kraja 2017. godine


Iako danas lakše dolazimo do informacija od javnog značaja nego pre 10 godina, u toj oblasti i dalje ima problema, ukazuje Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

2016. godine Poverenik je izrekao 148 novčanih kazni od ukupno 13.200.000 dinara organima vlasti koji su odbili da dostave informacije, što je oko tri puta više nego 2015. godine. Informacije najčešće odbijaju da daju ministarstva i javna preduzeća, i to najviše o javnoj imovini i novcu. Nadležni spremaju rešenje.

Dosadašnja praksa daje vetar u leđa onima koji odlučuju da nam uskraćuju informacije od javnog značaja jer uglavnom za to ne snose nikakve posledice. Kaznu koju Poverenik izriče plaćaju novcem preduzeća.

Retko se dešava da je plate iz svog džepa, jer Upravna inspekcija protiv njih gotovo i da ne pokreće prekršajne postupke ili oni zastare, godinama upozorava Poverenik. A čak i kada pojedinac plati novčanu kaznu od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada dinara, tražena informacija, kaže, i dalje ostaje skrivena od javnosti.

"Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - dalje: Zakon) kaže da u slučaju da rešenje Poverenika ne bude izvršeno, na zahtev Poverenika Vlada prinudno obezbeđuje njegovo izvršenje. Od 135 zahteva koliko je ukupno u ovih 12 godina Poverenik pisao Vladi, dakle ne samo aktuelnoj nego svim vladama koje su se promenile, ne znam nijedan slučaj da je Vlada to uradila. Ne može me niko ubediti u to da jedan poziv direktoru preduzeća iz Vlade uz upozorenje da će biti smenjen ako ne poštuje zakon ne bi dao rezultat", objašnjava Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Međutim, šta učiniti u slučaju kada najviši organi vlasti poput Vlade, Narodne skupštine, Ustavnog suda, odbiju da nam daju informacije od javnog značaja? Tada do njih možemo da pokušamo da dođemo samo pokretanjem spora pred Upravnim sudom. Ima i upornih.

"I onda nam se dešavalo da se te stvari razreše posle dve, tri godine. Tako je recimo bio slučaj da smo nedavno dobili odgovore po nekim zahtevima iz 2013. i 2014. godine kada smo tražili podatke o imenovanju članova nadzornih odbora u javnim preduzećima, u međuvremenu izmenjen je zakon, došlo je vreme da se imenuju novi članovi nadzornih odbora i sada ponovo pokrećemo novi krug tužbi na tu temu", rekao je Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija".

Do informacija od javnog značaja mnogo lakše bi se dolazilo kada bi svi organi vlasti poštovali obavezu da na sajt postavljaju potpune informatore o svom radu.

"Tu postoji mnogo problema, prvo iako postoji uputstvo kako taj informator treba da izgleda i koja je forma, to je u praksi dosta šarenoliko, državni organi i nosioci javnih ovlašćenja na različite načine to tumače. Drugi problem je što oni imaju obavezu da ga istaknu na vidljivom mestu, a jako ga je teško naći. Treći problem je što se oni obično objavljuju u nekim formatima koje vi kasnije ne možete ponovo da upotrebite", smatra državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Željko Ožegović.

Ožegović uverava da ćemo 2018. godine imati standardizovane informatore, kao i da će se do kraja 2017. godine izmeniti Zakon.

Na izmene Zakona čekamo godinama jer se rok za to iz akcionih planova za sprovođenje pojedinih strategija konstantno pomera i probija.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 02.02.2017.
Naslov: Redakcija