NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: ZAšTITNIK GRAđANA SMATRA DA JE POTREBNO BRISATI OGRANIčENJE KOJE SE ODNOSI NA BROJ DECE KOJA OSTVARUJU PRAVO NA DEčJI DODATAK, KOJI NE SME BITI DIKTIRAN REDOSLEDOM ROđENJA I BROJEM DECE U PORODICI. NEOPHODNO UREDITI SITUACIJE KADA POSLODAVAC NIJE IZVRšAVAO SVOJU OBAVEZU UPLATE DOPRINOSA ZA SOCIJALNO OSIGURANJE ZAPOSLENOG

Zaštitnik građana konstatuje da Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom unapređuje položaj žena koje se bave poljoprivrednom delatnošću ili koje obavljaju poslove van radnog odnosa u vezi sa ostvarivanjem prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege i posebne nege deteta, kao i da unapređuje način i postupak isplate naknade zarada u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.

Istovremeno, radi unapređenja pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, Zaštitnik građana ukazuje na potrebu da se određene odredbe izmene, dopune, odnosno preciziraju, kao što je situacija kada poslodavac nije izvršavao svoju obavezu uplate doprinosa za socijalno osiguranje zaposlenog. Ova odredba propisuje da je osnovica za obračun naknade zarade prosečna mesečna osnovica na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Nacrt zakona nije uredio situaciju kada poslodavac nije izvršavao svoju obavezu uplate doprinosa za socijalno osiguranje zaposlenog.

Zaštitnik građana pozdravlja uvođenje naknade zarade/prihoda za žene koje se bave poljoprivrednom delatnošću i žene koje obavljaju povremene i privremene poslove, koje do ovog zakona nisu bile prepoznate kao kategorija žena koje ostvaruju prava na finansijsku podršku u slučaju trudnoće, porođaja, nege deteta i posebne nege deteta. Međutim, Nacrt zakona dovodi u različit pravni položaj u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji (trudnoća, porođaj, nega i posebna nega deteta) zaposlene žene i žene koje se bave samostalnom delatnošću, poljoprivrednom delatnošću, odnosno obavljaju povremene i privremene poslove, i to na sledeći način:

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta isplaćuje se zaposlenima kod poslodavca, dok lica koja samostalno obavljaju delatnost i lica koja su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i imaju status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana imaju tzv. naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Obe naknade utvrđene su u visini prosečne mesečne osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva. Međutim, maksimalni iznos naknade zarade za zaposlene je pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji; dok je maksimalni iznos naknade ostalih prihoda tri prosečne mesečne zarada u Republici Srbiji. Na taj način su preduzetnice, poljoprivrednice i žene koje obavljaju povremene i privremene poslove dovedene u nepovoljniji položaj u odnosu na zaposlene žene, u identičnoj pravnoj i faktičkoj situaciji.

Zaštitnik građana u svom Mišljenju ukazuje i da je potrebno brisati ograničenje koje se odnosi na broj dece koja ostvaruju pravo na dečji dodatak, koji ne sme biti diktiran redosledom rođenja i brojem dece u porodici.

Zaštitnik građana pozdravlja činjenicu da je Ministarstvo uvažilo inicijativu, a koja se odnosi na uslove za ostvarivanje prava na roditeljski i dečji dodatak i neusklađenost propisa sa propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 30.01.2016.
Naslov. Redakcija