Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZALOŽNOM PRAVU NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR

Član 1.

U nazivu Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakon) posle reči: "stvarima" dodaju se reči: "i pravima".

Član 2.

U članu 3. stav 1. menja se i glasi:

"Ugovor o zalozi sadrži naročito: dan zaključenja, ime i prezime, poslovno ime ili naziv, prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca, zalogodavca i dužnika, ako dužnik i zalogodavac nisu isto lice, opis predmeta založnog prava i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje."

Član 3.

U članu 4. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Poverilac koji je stekao založno pravo predajom stvari u državinu ili na drugi zakonom određeni način, može zahtevati upis svog prava zaloge u Registar zaloge, radi sticanja prvenstvenog reda u odnosu na založna prava koja se stiču upisom u taj registar."

Član 4.

U članu 9. stav 3. menja se i glasi:

 "Predmet založnog prava može biti i zbir pokretnih stvari, koji se nalazi na određenom mestu, uključujući i inventar koji, u smislu ovog zakona, čine pokretne stvari koje su namenjene prodaji ili davanju u zakup, kao i sirovine i materijali koji se koriste pri obavljanju delatnosti."

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"U slučaju iz stava 3. ovog člana, založno pravo se po samom zakonu proširuje na sve pokretne stvari koje postanu sastavni deo zbira pokretnih stvari posle zasnivanja zaloge, ako su u svojini zalogodavca."

Član 5.

Posle člana 9. dodaje se naziv člana i član 9a koji glase:

"Zalaganje sredstava na namenskom računu

Član 9a

Predmet založnog prava mogu biti i postojeća i buduća sredstva na namenskom bankovnom računu zalogodavca."

Član 6.

U članu 10. stav 2. menja se i glasi:

"Založno pravo na potraživanju stiče se na osnovu ugovora o zalozi potraživanja upisom u Registar zaloge, bez obzira na to da li je dužnik ranije obavešten o zalaganju."

U stavu 3. posle reči: "biti" dodaje se reč: "udeli".

Član 7.

Naziv člana i član 16. menjaju se i glase:

"Određivanje ovlašćenog lica

Član 16.

Ugovorom o zalozi ili posebnim punomoćjem založni poverilac ili više njih mogu ovlastiti treće lice da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja obezbeđenog potraživanja (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).

Ovlašćeno lice u odnosu na zalogodavca ima prava založnog poverioca.

Za odricanje od založnog prava ovlašćeno lice mora imati posebno ovlašćenje.

U Registar zaloge upisuju se podaci o ovlašćenom licu umesto založnog poverioca.

Ako ima više založnih poverilaca oni mogu na način iz stava 1. ovog člana odrediti jednog od njih da obavlja poslove ovlašćenog lica."

Član 8.

U članu 27. u stavu 3. reč: "preduzeće" i zapeta brišu se, a reči: "imalac radnje" zamenjuju se rečju: "preduzetnik".

Član 9.

U članu 28. stav 1. briše se.

Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 1. do 4.

U stavu 1. reči: "U slučaju iz stava 1. ovog člana" zamenjuju se rečima: "Ako je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti", a reč "i" briše se.

U stavu 3. reči: "da će predmet založnog prava preći u svojinu poverioca umesto isplate duga ili" brišu se, a reč: "ga" zamenjuje se rečima: "predmet založnog prava".

Član 10.

Član 31. menja se i glasi:

"Založno pravo koje nastaje predajom založene stvari u državinu ima u odnosu na založno pravo na istom predmetu upisano u registar red prvenstva prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Registar zaloge.

Ako založno pravo koje nastaje predajom stvari u državinu nije upisano u Registar zaloge, ono ne uživa prvenstvo u odnosu na založno pravo upisano u registar."

Član 11.

Naziv člana i član 32. brišu se.

Član 12.

Član 34. menja se i glasi:

"Utvrđivanje reda prvenstva za obezbeđenje potraživanja po osnovu javnih prihoda vrši se na način predviđen članom 30. ovog zakona."

Član 13.

Naziv člana i član 36. menjaju se i glase:

"Početak namirenja i upis u Registar zaloge

Član 36.

Založni poverilac je dužan da Registru zaloge dostavi obaveštenje o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava, radi objavljivanja obaveštenja i upisa zabeležbe namirenja.

Postupak vansudskog namirenja počinje istekom roka od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja od strane Registra zaloge.

Založni poverilac je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana istovremeno pošalje dužniku i zalogodavcu, kada to nije isto lice, kao i trećem licu kod koga se založena stvar nalazi."

Član 14.

Naziv člana i član 37. brišu se.

Član 15.

U članu 39. u stavu 1. reč: "dostavljanja" zamenjuje se rečju: "objavljivanja", a reči: "založnog poverioca" zamenjuju se rečima: "iz člana 36. stav 1. ovog zakona"

Član 16.

Član 40. menja se i glasi:

"Istekom roka iz člana 36. stav 2. ovog zakona, založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava uzme u državinu."

Član 17.

U nazivu člana 41. posle reči: "prava" dodaju se reči: "u slučaju vansudskog namirenja".

U stavu 2. posle reči: "Registar zaloge" dodaju se reči: "sa upisanom zabeležbom namirenja".

Član 18.

U članu 42. u stavu 1. reči: "posle dostavljanja" zamenjuju se rečima: "danom objavljivanja", a reči: "založnog poverioca" zamenjuju se rečima: "iz člana 36. stav 1. ovog zakona".

Član 19.

U članu 43. stav 1. menja se i glasi:

"Danom objavljivanja obaveštenja iz člana 36. stav 1. ovog zakona, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja."

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: "Uz predlog za izvršenje dostavlja se izvod iz Registra zaloge sa upisanom zabeležbom namirenja i ugovor o zalozi."

Član 20.

U članu 44. stav 1. reči: "od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge" zamenjuju se rečima: "iz člana 36. stav 2. ovog zakona, ako je takva prodaja punovažno ugovorena ugovorom o zalozi".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Izvod iz Registra zaloge sa upisanom zabeležbom namirenja daje ovlašćenje poveriocu da u ime i za račun vlasnika založene stvari zaključi ugovor o prodaji predmeta založnog prava u postupku vansudskog namirenja."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 21.

Naziv člana i član 45. brišu se.

Član 22.

Naziv člana i član 48. menjaju se i glase:

"Obaveštavanje o vansudskoj prodaji

Član 48.

Obaveštenje o mestu i vremenu održavanja vansudske prodaje objavljuje se na internet stranici Registra zaloge najmanje 15 dana pre dana održavanja vansudske prodaje."

Član 23.

U članu 50. stav 1. reči: "sudskoj ili" brišu se.

Član 24.

U članu 55. posle reči: "brisanje" reč: "ili" zamenjuje se zapetom, a reči: "kojom se utvrđuje da je založno pravo prestalo" zamenjuju se rečima: "ili drugi dokument iz kojeg proističe da je založno pravo prestalo".

Član 25.

U članu 56. stav 1. posle reči: "stvarima" dodaju se reči: "i pravima".

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"U Registar zaloge može se upisati i zadržavanje prava svojine iz ugovora o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do isplate cene u potpunosti.

Zadržavanje prava svojine iz stava 2. ovog člana ima dejstva prema kupčevim poveriocima ako je upisano u Registar zaloge pre kupčevog stečaja ili pre plenidbe stvari."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

Član 26.

U članu 59. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Dokumentacija na osnovu koje je izvršena registracija podataka dostupna je u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i poslovnu tajnu."

Član 27.

U članu 62. stav 1. tačka 1) posle reči: "ili" dodaje se reč: "ovlašćenom".

Tačka 3) menja se i glasi:

"Podatke o osnovnom i maksimalnom iznosu obezbeđenog potraživanja, a za buduće ili uslovno potraživanje, podatak o iznosu iz člana 7. stav 4 ovog zakona;"

            Stav 5. briše se.

Član 28.

Naziv člana i član 64. menjaju se i glase:

"Upis i brisanje zabeležbi

Član 64.

U Registar zaloge upisuju se zabeležba namirenja iz člana 36. stav 1. ovog zakona, kao i zabeležba spora po tužbi za brisanje založnog prava ili drugog spora u vezi sa registrovanim založnim pravom;

Za brisanje zabeležbe namirenja iz člana 36. stav 1. ovog zakona prilaže se aneks ugovora o zalozi ili drugi odgovarajući dokument iz koga se može na nesumnjiv način utvrditi da je poverilac odustao od namiranja potraživanja, i da postoji saglasnost volja da se produži rok dospelosti obezbeđenog potraživanja.

Zabeležba namirenja iz člana 36. stav 1. ovog zakona briše se po službenoj dužnosti istekom roka od 18 meseci od dana upisa.

Ukoliko je ugovor o zalozi na osnovu koga je izvršena registracija založnog prava overen, dokument iz stava 2. ovog člana koji se prilaže radi brisanja registrovane zabeležbe da je započeo postupak namirenja, mora biti overen.

Za brisanje zabeležbe spora prilaže se pravnosnažna odluka suda ili poravnanje kojim je predmetni spor okončan. "

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 29.

Ministar nadležan za poslove privrede doneće podzakonske akte kojim se bliže propisuje sadržina Registra zaloge i dokumentacija potrebna za registraciju u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu zakona

Član 30.

Poverioci koji su do dana početka primene čl. 3. i 24. ovog zakona stekli založno pravo predajom stvari u državinu ili na drugi zakonom određeni način i poverioci iz ugovora o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine, stiču pravo prvenstva danom prijema zahteva za upis u Registar zaloge.

Pravo prvenstva u namirenju, poverioci stiču pod uslovom da su ugovori iz stava 1. ovog člana overeni od strane nadležnog organa pre početka primene ovog zakona.

Član 31.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba čl. 3. i 24. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2021. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", br. 30/03, 61/05, 64/06 i 99/11) uređena je zaloga bez predaje u državinu, pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca, ugovor o zalozi, prava i obaveze ugovornih strana, upis založnog prava u registar, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog prava.

Zakon je donet 2003. godine. U cilju stvaranja preduslova za nesmetano funkcionisanje Registra založnog prava (u daljem tekstu: Registar zaloge), koji je počeo sa radom 15. avgusta 2005. godine, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", broj 61/05) kojim je uređen postupak registracije. Odredbe o postupku registracije su bile na snazi do 1. maja 2013. godine, kada je u odnosu na Registar založnog prava počeo da se primenjuje Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 83/14).

Činjenica da je zaloga na pokrenim stvarima i pravima bez predaje u državinu postala široko zastupljeno sredstvo obezbeđenja kredita i drugih novčanih obaveza, upućuje na zaključak da je ovaj zakon imao izuzetno pozitivne efekte i doprineo pravnoj sigurnosti, da je položaj dužnika učinio znatno povoljnijim (dužnik može predmet zaloge da upotrebljava, ubire plodove, ponovo ga založi, pa čak i otuđi), ali istovremeno i namirenje poverioca izvesnijim i efikasnijim, jer je izvodu iz Registra priznato svojstvo izvršne isprave.

Ipak, dugogodišnja primena Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (u daljem tekstu: Zakon) ukazala je na postojanje određenih pravnih praznina ili nedovoljno jasnih normi koje dovode do neujednačene prakse, a negativno se odražavaju i na efikasnost realizacije ovog sredstva obezbeđenja. Takođe, zahtevi Svetske banke iz Doing Business liste, u okviru oblasti Getting Credit (Dobijanje kredita) doveli su do toga da se razmotri potreba izmene ovog zakona sa aspekta stvaranja jedinstvenog pravnog okvira kojim bi se omogućilo da se i na druge vrste obezbeđenja potraživanja (npr. ugovor o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do potpune isplate) primene ista rešenja kao za založno pravo i da se podaci o eventualnim opterećenjima na pokretnim stvarima i pravima pravnih i fizičkih lica registracijom učine potpunijim i javno dostupnim, a samim tim pravni promet učini sigurnijim. Pored navedenog, jedan od zahteva Svetske banke koji bi doveo do boljeg pozicioniranja naše zemlje je i zahtev da se predmet zaloge i obezbeđeno potraživanje opišu tako da budu odredivi, bez preciznog navođenja podataka o svakom predmetu i svakom potraživanju, čime se delimično odstupa od do sada važećeg načela specijalnosti.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (u daljem tekstu: Nacrt zakona) precizira se naziv zakona, jer Zakon uređuje upis založnog prava na pokretnim stvarima i upis založnog prava na potraživanju zalogodavca prema dužniku u Registar zaloge.

Članom 2. Nacrta zakona precizira se član 3. stav 1. Zakona kojim je propisana sadržina ugovora o zalozi, radi terminološkog usklađivanja sa pojmovima zakona koji uređuje privredna društva i sa predloženom izmenom člana 9. Zakona kojim se bliže uređuje zaloga na zbiru pokretnih stvari, uključujući i inventar.

Članom 3. Nacrta zakona propisano je da založni poverilac koji je stekao založno pravo predajom pokretnih stvari u državinu (državinska zaloga) ili na drugi zakonom određeni način može steći u odnosu na založnog poverioca koji na istoj stvari ima založo pravo koje je stečeno upisom u Repistar zaloge (bezdržavinska (registrovana) zaloga) prvenstveni red u namirenju svog potraživanja upisom u Registar zaloge.

Članom 4. Nacrta zakona precizira se član 9. stav 3. Zakona i dodaje nov stav 4. Imajući u vidu zahtev Doing Business liste u pogledu odstupanja od načela specijalnosti, u slučaju zbira pokretnih stvari propisuje se da se založno pravo po samom zakonu proširuje na sve pokretne stvari koje postanu deo zbira pokretnih stvari posle zasnivanja zaloge, ako su u svojini zalogodavca. Na primer, u praksi je čest slučaj da proizvođač zalaže robu koju proizvodi i koja je namenjena daljoj prodaji. Predloženo rešenje omogućava proizvođaču da robu založi, ali da istovremeno nesmetano nastavi sa obavljanjem privredne delatnosti pri čemu se založno pravo koje je konstituisano na zbiru pokretnih stvari proširuje i na pokretne stvari koje u međuvremenu postanu sastavni deo založenog zbira. Na ovaj način izlazi u susret zahtevima koje nameće praksa i savremeni način poslovanja.

Članom 5. Nacrta zakona dodaje se član 9a kojim je propisano da predmet založnog prava mogu biti i postojeća i buduća sredstva na namenskom bankovnom računu zalogodavca.

Članom 6. Nacrta zakona preciznije se uređuje nastanak založnog prava na potraživanju propisivanjem da nije potrebno da dužnik pre upisa založnog prava u Registar zaloge bude obavešten o zalaganju potraživanja. Pored toga, propisano je da predmet založnog prava mogu biti i udeli.

Članom 7. Nacrta zakona preciznije se uređuje položaj lica iz člana 16. Zakona i stepen njegovih ovlašćenja, a ujedno vrši usklađivanje sa opštim normama Zakona o obligacionim odnosima kojima se uređuje punomoćje i obim ovlašćenja punomoćnika, a prema kojima se punomoćnik ne može odreći nekog prava bez naknade. Predloženom izmenom popunjava se pravna praznina, a ugovornim stranama jasno stavlja do znanja da bi obim ovlašćenja ovog lica trebalo definisati u momentu zasnivanja ugovornog odnosa. U praksi se, u najvećem broju slučajeva, lice iz člana 16. Zakona imenuje kada u ugovornom odnosu ima veći broj poverilaca, uključujući i nerezidente. Registrovana založna prava se brišu nakon više godina, a tokom godina često dolazi do prenosa potraživanja i promene poverilaca. Zbog proteka vremena, pribavljanje novih punomoćja i dokumentovanje eventualnih prenosa potraživanja na druge poverioce može usporiti i poskupeti postupak brisanja, pogotovo kada se radi o nerezidentima, kod kojih se provera ovlašćenosti za preduzimanje ovakve pravne radnje utvrđuje iz overenog punomoćja, koje mora biti legalizovano u skladu sa propisima kojima se vrši legalizacija javnih isprava. Usvajanjem predloženog rešenja predupredile bi se ovakve situacije i potreba pribavljanja dodatne dokumentacije.

Članom 8. Nacrta zakona izmenjen je član 27. stav 3. Zakona radi terminološkog usklađivanja sa zakonom koji uređuje privredna društva i druge oblike organizovanja.

Članom 9. Nacrta zakona precizno se određuje momenat prodaje, odnosno sticanja predmeta založnog prava.

Članom 10. Nacrta zakona propisano je da založni poverilac koji je stekao založno pravo predajom pokretnih stvari u državinu (državinska zaloga) ima u odnosu na založnog poverioca koji na istoj stvari ima založo pravo koje je stečeno upisom u Repistar zaloge (bezdržavinska (registrovana) zaloga) prvenstveni red u namirenju svog potraživanja samo ako je upisano u Registar zaloge.

            Članom 11. Nacrta zakona brisan je član 32. Zakona radi usklađivalja sa odredbom člana 31. Zakona.

Članom 12. Nacrta zakona predlaže se izmena člana 34. Zakona koji koji propisuje način utvrđivanja reda prvenstva zakonskog založnog prava države za potraživanja po osnovu javnih prihoda, tako što bi se određivanje prava prioriteta države, umesto za vreme upisa, vezalo za vreme prijema zahteva za upis u Agenciji za privredne registre. Predloženom izmenom omogućio bi se isti tretman države i ostalih poverilaca koji su svoje potraživanje obezbedili registrovanom zalogom, a koje je propisano odredbama člana 30. Zakona.

Članom 13. Nacrta zakona predlaže se izmena člana 36. Zakona koji uređuje početak namirenja obezbeđenog potraživanja. Sadašnje rešenje podrazumeva obavezu poverioca da zalogodavca i dužnika, kada zalogodavac i dužnik nisu isto lice, kao i treće lice kod koga se predmet zaloge nalazi, obavesti o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri. Obaveštenje se dostavlja preporučenim pismom, a postupak namirenja počinje kada založni poverilac ovo obaveštenje pošalje dužniku, zalogodavcu, kao i trećem licu kod koga se založena stvar nalazi na adresu upisanu u Registar zaloge.

U praksi dužnici u navećem broju slučajeva, kada padnu u docnju, izbegavaju prijem obaveštenja u nameri da osujete namirenje poverioca. Novo rešenje će smanjiti mogućnost ovakvih zloupotreba, a postupak namirenja, realizacijom založnog prava, učiniti znatno efikasnijim. U cilju zaštite prava zalogodavca i dužnika, poverilac i dalje ima obavezu dostave obaveštenja, ali se uvodi rok od 30 dana, po čijem isteku bi se, nezavisno od toga da li je obaveštenje uručeno, postupak namirenja smatrao započetim. Istovremeno bi se upisala i zabležba namirenja kao činjenica relevantna za pravni promet i učinila javno dostupnim, kako poveriocima, tako i ostalim zainteresovanim licima.

Članom 14. Nacrta zakona brisan je član 37. Zakona radi usklađivalja sa predloženom izmenom člana 36. Zakona.

Članom 15. Nacrta zakona vrši se izmena člana 39. stav 1. Zakona u cilju usklađivanja sa predloženom izmenom člana 36. stav 1.

Članom 16. menja se član 40. Zakona. Izmena se predlaže u cilju usklađivanja sa izmenjenom odredbom člana 36. stav 2. Zakona, propisivanjem da poverilac stiče pavo na preuzimanje predmeta u državinu istekom roka od 30 dana od objavljivanja obaveštenja o namirenju, a ne od dostavljanja istog, kako je to sada propisano.

Članom 17. Nacrta zakona dopunjuje se naslov člana 41. Zakona tako što se izričito propisuje da se poseban postupak za sticanje državine na predmetu založnog prava odnosi na vansudsko namirenje. Naime, dosadašnja formulacija dovodi do različitog tumačenja i neujednačene prakse sudova koji sprovode izvršenje, što vodi pravnoj nesigurnosti i nepotrebnom odugovlačenju postupka namirenja. Zakon daje mogućnost poveriocu da se opredeli za vansudsko namirenje ili namirenje preko suda. Iz formulacije odredaba koje uređuju postupak namirenja je jasno da primena odredaba člana 41. ima smisla samo u situaciji kada u postupku vansudskog namirenja zalogodavac odbija da ispuni zakonom propisanu obavezu predaje predmeta zaloge založnom poveriocu. U tom slučaju, založni poverilac može od suda tražiti oduzimanje predmeta zaloge, nakon čega bi, u skladu sa odredbama o vansudskom namirenju, mogao pristupiti prodaji ili predmet zadržati za sebe, ako je ta mogućnost ugovorena. U slučaju da se opredeli za sudsko namirenje, izvršenje se sprovodi u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, koji izvodu iz Registra takođe priznaje svojstvo izvršne isprave, a u skladu sa podnetim predlogom za izvršenje, popisom, procenom, prodajom i namirenjem poverioca iz prodajne cene.

Odredba stava 2. ovog člana se dopunjuje tako što se propisuje da se postupak za sticanje državine na predmetu založnog prava može sprovesti samo ukoliko je prethodno upisana zabeležba namirenje. Upis zabeležbe namirenja se sprovodi i u cilju obaveštavanja javnosti o nameri poverioca da krene u namirenje dospelog potraživanja, a dopunom ove odredbe pravi se jasna razlika između izvoda iz Registra koji se potvrđuje da je određeno založno pravo registrovano i izvoda za upisanom zabeležbom namirenja koji ima tretman izvršne isprave.

Članom 18. Nacrta zakona vrši se izmena člana 42. stav 1. Zakona u cilju usklađivanja sa predloženom izmenom člana 36. stav 1. Zakona.

Članom 19. Nacrta zakona predlaže se izmena i dopuna člana 43. Zakona. Pravo poverioca da se obrati sudu radi namirenja vezuje se za istek roka od 30 dana o dana objavljivanja obaveštenja, čime se odredba stava 1. ovog člana uskađuje sa predloženom izmenom člana 36. stav 2. Zakona. Izričito se propisuje da se izvršenje sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja i dodaje stav 3. kojim se propisuje da se uz predlog za izvršenje dostavlja izvod iz Registra zaloge sa upisanom zabeležbom namirenja i ugovor o zalozi.

Članom 20. Nacrta zakona menja se i dopunjuje član 44. Zakona. Izmenom stava 1. vrši se usklađivanje sa predloženom izmenom člana 36. stav 2. Zakona. Dodavanjem novog stava posle stava 1. propisano je da izvod iz registra sa upisanom zabeležbom namirenja daje ovlašćenje poveriocu da u ime i za račun vlasnika založene stvari zaključi ugovor o prodaji predmeta založnog prava u postupku vansudskog namirenja. Iako je ovakvo pravo poverioca proističe iz važećih odredaba, izostanak izričitog propisivanja stvara mogućnost za različita tumačenja i probleme u realizaciji založnog prava. Predloženom dopunom se ono izričito propisuje, a poverioca, prilikom sprovođenja vansudskog namirenja, legitimiše kao ovlašćeno lice za zaključenje ugovora sa kupcem založene stvari.

Članom 21. Nacrta zakona brisan je član 37. Zakona radi usklađivalja sa predloženom izmenom člana 44. Zakona.

Članom 22. Nacrta zakona menja se član 48. Zakona, tako što se propisuje da se obaveštenje o vansudskoj prodaji objavljuje na internet stranici Registra zaloge najmanje 15 dana pre održavanja vansudske prodaje.

Dosadašnje rešenje po kom je poverilac bio dužan da obavesti zalogodavca, dužnika i treće lice kod koga se stvar nalazi o mestu i vremenu prodaje, omogućava dužniku da izbegavanjem prijema pošiljke prolongira postupak vansudskog izvršenja. Imajući u vidu činjenicu da je Registar zaloge javno dostupna, elektronska baza podataka i da se obaveštavanje o vansudskoj prodaji vrši u trenutku kada je dužnik upoznat sa činjenicom otpočinjanja namirenja dospelog potraživanja, predložena izmena se čini celishodnom i nesumnjivo je da će postupak namirenja učiniti znatno efikasnijim. Ovakvo rešenje je i u skladu sa predloženom izmenom načina obaveštavanja zalogodavca i dužnika o otpočinjanju postupka namirenja.

Članom 23. Nacrta zakona uređuje se sticanje prava svojine na vansudskoj javnoj prodaji, jer su pravila o sticanju svojine na sudskoj javnoj prodaji propisana zakonom kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Članom 24. Nacrta zakona predlaže se dopuna člana 55. izričitim propisivanjem da se brisanje založnog prava može izvršiti i na osnovu drugog dokumenta iz kojeg proističe da je založno pravo prestalo, otklanja se pravna praznina koja je u praksi može dovesti do pogrešnog tumačenja da se založno pravo može brisati samo na osnovu pisane izjave založnog poverioca da pristaje na brisanje ili sudske odluke. Iz odredaba kojima se propisuju različiti načini prestanka založnog prava proističe da pravni osnov brisanja može biti i neki drugi dokument, kao što su zapisnik o totalnoj šteti na predmetu zaloge, potvrda banke o isplati poslednje rate kredita i izmirenju obaveza, u kojim slučajevima se dostavljanje saglasnosti poverioca ili sudske odluke pokazuje izlišnim.

Članom 25. Nacrta zakona dopunjuje se član 56. Zakona tako što se u stavu 1. precizira da je Registar zaloge javni registar založnog prava na stvarima, ali i pravima fizičkih i pravnih lica, s obzirom da Zakon, u delu odredaba kojima uređuje šta može biti predmet zaloge, navodi i pravo potraživanja i druga imovinska prava, a ne samo pokretne stvari.

Posle stava 1. dodaje se još jedan stav kojim se proširuje nadležnost Registra zaloge i na ugovore o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do isplate cene u potpunosti, koji je uređen Zakonom o obligacionim odnosima. Registracijom ovog pravnog posla ispunjava se jedan od zahteva Svetske banke iz Doing Business liste, u okviru oblasti Getting Credit (Dobijanje kredita) kojim se traži stvaranje jedinstvenog pravnog okvira kojim bi se omogućilo da se i na druge vrste obezbeđenja potraživanja primene ista rešenja kao i za založno pravo. Cilj ovog zahteva je da se podaci o postojanju svih opterećenja na pokretnoj imovini i pravima pravnih i fizičkih lica registracijom učine javno dostupnim, a pravni promet sigurnijim. Treba imati u vidu da je u pitanju sredstvo obezbeđenja na pokretnoj imovini, te da se u okviru Agencije za privredne registre, pored ugovora o zalozi na pokretnim stvarima i pravima, registruju i ugovori o finansijskom lizingu, koji su takođe vrsta obezbeđenja potraživanja. Osim što bi se podaci o opterećenjima na imovini pravnih i fizičkih lica registracijom i ove vrste ugovora učinili potpunijim, registracija i javna dostupnost podataka o ugovorima o prodaji sa zadržavanjem prava svojine nesumnjivo bi ovo sredstvo obezbeđenja učinila sigurnijim, a samim tim, primamljivijim poveriocima.

Članom 26. Nacrta zakona dopunjuju se odredbe člana 59. Zakona koje uređuju javnost podataka tako što se dodaje stav 5. koji propisuje da je dokumentacija na osnovu koje je izvršena registracija podataka dostupna u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i poslovnu tajnu. Na ovaj način se otklanja dilema i moguće pogrešno tumačenje načela javnosti propisanog odredbama člana 3. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 99/11 i 83/14) i pravi razlika u pogledu javne dostupnosti dokumentacije statusnih i ugovornih registara, uz uvažavanje specifičnosti ovih drugih, jasnim propisivanjem ograničenja dostupnosti podataka koji podležu zaštiti po propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i poslovnoj tajni.

Članom 27. Nacrta zakona vrši se izmena i dopuna odredaba člana 62. Zakona koje uređuju sadržinu Registra zaloge, i to stava 1. tako što se tačka 1) terminološki usklađuje sa izmenama člana 16. Zakona. Predložena je i izmena tačke 3) istog stava kojom se preciziraju podaci o potraživanju koji su predmet registracije. U skladu sa zahtevom Doing Business liste Svetske banke, u cilju boljeg rangiranja Republike Srbije, omogućava se uopšteno opisivanje obaveza uz naznačenje iznosa osnovnog i maksimalnog iznosa. Ovom odredbom propisuje se da se, ako se radi o budućem ili uslovnom potraživanju, registruje samo najviši iznos glavnog potraživanja do kog založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja čime se odredba usklađuje sa odredbom člana 7. stav 4. Zakona.

Članom 28. Nacrta zakona menja se član 64. Zakona posvećen drugim upisima u registar zaloge. S obzirom da se radi o zabeležbama, menja se naziv iznad člana, a izmenjenom odredbom propisuju podaci koji se registruju u formi zabeležbe uz neophodna terminološka usklađivanja. Propisan je i postupak brisanja zabeležbe iz Registra zaloge.

Članom 29. Nacrta zakona propisuje se rok za donošenje podzakonskih akata za primenu Nacrta zakona.

Čl. 30. i 31. Nacrta zakona propisuje se stupanje na snagu Zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 28.12.2018.