Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Akcionim planom za Poglavlje 23 Srbija preuzela obavezu ojačavanja kapaciteta Zaštitnika građana na svim nivoima


Zaštitniku građana, Zoranu Pašaliću, stiglo je od stupanja na tu dužnost, krajem jula 2017. godine, do sada 2. 000 pritužbi, koje su se uglavnom odnosile na imovinsko-pravne odnose, a doneo je, kako kaže, oko 200 preporuka.

Preporuke se, ističe Pašalić, odnose na sve institucije koje su napravile grešku, odnosno na one koje nisu postupale u zakonom predviđenom roku.

"To i jeste naša delatnost, da 'požurimo' institucije da u ostvarenju prava građana deluju adekvatno, brzo i da to bude na zakonu zasnovano. Efikasnija uprava je temelj našeg rada. Tragam za tim da li je u pitanju neznanje, lenjost ili nešto treće što je dovelo do toga da građani u ostvarenju svojih prava čekaju", naveo je Pašalić.

Ombudsmana 2018. godine očekuje izmena Zakona o Zaštitniku građana ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005 i 54/2007 - dalje. Zakon), a pored toga i veliki posao, a najpre - jačanje institucija.

Priča da je Ombudsman "tigar bez zuba" nije potekla iz Srbije, već iz EU, kaže Pašalić i podseća da ta institucija može da donosi preporuke, a nema mogućnost sankcija.

"U vrlo retkim situacijama ima mogućnost da predloži razrešenje nekog od funkcionera. Za deset godina postojanja Ombudsmana bilo je samo četiri takva predloga. Postavlja se pitanje da li neodgovaranje po preporukama Zaštitnika građana može imati neki efekat ako ne postoji sankcija", kaže on.

Primetio je da se može mnogo postići autoritetom Zaštitnika građana, ali veruje da bi sve bilo delotvornije ukoliko se propiše mogućnost sankcije.

Trenutno se, navodi, ozbiljno bave izmenama i dopunama Zakona, i to je, ističe, jako ozbiljna oblast, jer Poglavlje 23 mahom tretira tu temu u pogledu proširenja ovlašćenja, dodaje on.

"Neko bi čak rekao da je institucija Zaštitnika jedna od bitnijih za ostvarenje Poglavlja 23. Mi smo konstatovali promene koje bi trebalo da se dese, ali tražimo najširi mogući konsenzus. Više puta smo uputili pisma svima koji bi mogli da daju svoje mišljenje i sugestije", rekao je Pašalić.

Kako kaže, konsultovano je deset evropskih zakona, detaljno, ne bi li se pronašlo najbolje rešenje.

Na pitanje kako vidi proširenje ovlašćenja u praksi, Pašalić objašnjava da je za četiri meseca koliko je na toj funkciji opazio da građanin treba da ima jednu adresu da se pravno konsultuje o svom problemu.

"Neki to tumače kao besplatnu pravnu pomoć. Nije to besplatna pravna pomoć, jer je ta vrsta kontakata ograničena savetima. Niko ne želi da uzima ingerencije besplatnoj pravnoj pomoći koja se nalazi u opštinama", kaže Pašalić.

Građani su se žalili, kako je saznao u ličnom razgovoru sa njima, da im se predmeti ne rešavaju u zakonom predviđenoj dinamici, a kada je to javno izneo, to je, kaže, doživljeno kao da Zaštitnik građana hoće da kontroliše sudove, što, ističe, nije tačno.

"Sudovi su nezavisni, ali svakako na šta se građani žale to je sporost. To je ono što se odnosi na sudsku upravu i to je recimo jedan od segmenata na koji smo ukazivali", rekao je Pašalić i dodao i da u nekim drugim institucijama postoji sporost u radu i odnos prema građanima koji još nije na nivou na kome treba da bude.

"Od tih 200 građana koji su došli, najveći broj upravo je to tražio od nas. Mi postupamo tamo gde možemo, gde imamo zakonska ovlašćenja...", dodao je.

Kaže da se mora vratiti poverenje u institucije, jer je to uslov demokratskog društva.

"To nije jednostavno. Mi upravo radimo na tome da ih ojačamo. Ne možemo da utičemo na njihovo finansiranje, ali svakako možemo uticati na proceduru i mi kontrolišemo tu proceduru", ukazao je Pašalić.

Odgovarajući na pitanje kako balansira između građana koji očekuju njegovu češću kritiku institucija i onih koje kritikuje, Pašalić kaže da je to jednostavno - kritikuje onda kada ima argumente za to.

"Kada ste utvrdili pojavu koja nije dobra onda možete da kritikujete, a ako se kritika svodi na političko davanje izjava, što nije dozvoljeno Zaštitniku, to ne utiče dobro na autoritet Ombudsmana", kaže Pašalić i dodaje da u slučaju argumentovane kritike ne postoji strah ni jedne, ni druge strane.

Pored izmena Zakona, u 2018. godini tu instituciju, kaže, očekuje i jačanje kadrovske strukture, s obzirom da građani sve više očekuju od nje, a to obavezuje i znači da "morate dati sve od sebe".

Pašalić je istakao da je pre nekoliko dana stigao i odgovor na inicijativu koju je uputio gradskoj vlasti, a u vezi sa projektom "Učinimo nasilje vidljivim" koji će, kaže, omogućiti veću i bolju zaštitu žena žrtava nasilja.

"Inicijativa podrazumeva da će žrtve nasilja moći uvek da se obrate Institutu za sudsku medicinu gde će njihove eventualne povrede biti obrađene na način kako to struka zahteva, ne samo sudsko-medicinska, nego i pravna kako bi potencijalni nasilnik ili nasilnik bio kažnjen", zaključio je Pašalić.

Potvrdio je, na kraju, da je sebi smanjio platu u prvih mesec dana rada i odbacuje kritike da je to demagogija.

Izvor: Vebsajt RTV, 30.12.2017.
Naslov: Redakcija