ZAKON O SOCIJALNOJ KARTI: Podnet zahtev za ocenu ustavnosti Zakona
Mreža ESCR-Net i Inicijativa A 11 održale su konferenciju za medije na kojoj je predstavljeno zajedničko pravno mišljenje (amicus brief) pripremljeno u postupku za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti ("Sl. glasnik RS", br. 14/2021 - dalje: Zakon), a koje je dostavljeno Ustavnom sudu.
Za pola godine, od aprila 2022, primenom Zakona o socijalnoj karti iz sistema socijalne zaštite je isključeno najmanje 22000 ljudi, odnosno preko 10% korisnika sistema, iako Zakon još i nije u punoj primeni, tvrde ESCR-Net i A 11. Ovaj zakon je, uz to, neusaglašen sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i sa Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Po tom osnovu Inicijativa za ekonomska i socijalna prava - A 11 podnela je ustavnom sudu u aprilu ove godine inicijativu za ocenu njegove ustavnosti.
Na konferenciji za štampu održanoj 29. novembra u Media centru u Beogradu javnosti su predstavljeni ključni problemi Zakona i ključni nalazi zajedničkog pravnog mišljenja koje je za ocenu ustavnosti Zakona pripremila mreža za ekonomska, socijalna i kulturna prava ESCR-Net.
Zakon je donesen sa namerom da se poveća efikasnost rada centara za socijalni rad i automatizuje odlučivanje u postupcima za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, objasnio je Danilo Ćurčić iz A 11. U primenu je ušao u martu 2022. Organizacije civilnog društva su unapred upozoravale na problematična mesta ovog zakonskog rešenja. Kako je pojasnio Ćurčić, formiran je registar od 135 različitih ličnih podataka korisnika novčane socijalne pomoći, a transparentnosti u odlučivanju nema:
“Zakon otvara brojna pitanja koja se tiču neproporcionalno velike obrade ličnih podataka korisnika novčane socijalne pomoći i sa njima povezanih lica, otvara pitanje uticaja na najugroženije korisnike, odnosno na načine na koje oni mogu da zaštite svoja prava i transparentnosti odlučivanja, odnosno algoritma koji se nalazi iza ovog sistema, koji nije javno dostupan.”
Ćurčić je naglasio da tako veliki broj vrsta ličnih podataka koji se prikupljaju izaziva podozrenje da sistem profiliše neke korisnike, a, ako ih profiliše, navodi na pitanje i u odnosu na koja njihova lična svojstva to radi, da li neke zajednice isključuje.
“Mi smo prošlog meseca bili u jednoj lokalnoj samoupravi gde je u dva romska naselja 90% romske populacije isključeno iz sistema socijalne zaštite, zbog toga što se bave neformalnom ekonomijom, odnosno sakupljali sekundarne sirovine, što im je bilo dodatni izvor prihoda uz socijalnu pomoć koja je oko 85 evra za pojedinca”, izjavio je Ćurčić.
Javnosti se obratila i Frančeska Feruljo iz mreže ESCR-Net, čiji su članovi preko 280 organizacija, društvenih pokreta i pojedinaca iz preko 75 zemalja širom sveta, uključujući A 11 i Amnesty International.
“Dok je zakon promovisan kao rešenje koje podstiče efikasnost u sistemu socijalne zaštite, uverenje naših članova je da on pripada opasnom globalnom trendu digitalizacije sistema države blagostanja koje kažnjava marginalizovane zajednice kriminalizuje siromaštvo i uskraćuje socijalna davanja onima kojima su najpotrebnija”, izjavila je Feruljo, koja je koordinisala pisanje zajedničkog pravnog mišljenja koje je dostavljeno Ustavnom sudu.
Isključeni korisnici nemaju načina ni da provere tačnost podataka na osnovu kojih ostaju bez socijalne pomoći. Pored toga, Zakon ne predviđa načine za uključivanje novih korisnika. Feruljo je konstatovala da ima sve više dokaza o diskriminatornim efektima digitalizacije sistema socijalne zaštite na marginalizovane zajednice u slučajevima kada digitalizacija nije sprovedena sa dovoljno pažnje.
“Pravno mišljenje razmatra i obimne dokaze o uticajima digitalizovanih i automatizovanih sistema socijalne zaštite širom sveta, pokazujući kako su rizici po ljudska prava koje sa sobom nosi Zakon o socijalnim kartama više od puko teorijskih bojazni”, konstatovala je Feruljo. Po njenim rečima, neadekvatna digitalizacija sistema socijalne zaštite je dovela do povreda ljudskih prava u Australiji, Kolumbiji, Indiji, Keniji, Holandiji, Poljskoj, Ugandi i Velikoj Britaniji i navela sudove da na to reaguju.
Na konferenciji za medije govorili su i Andrea Čolak iz Evropskog centra za prava Roma i Imodžen Ričmond-Bišop iz Amnesty Internationala. Zajedničko pravno mišljenje su pripremili Amnesty International, Dejusticia - Centro deEstudios de Derecho, Justicia y Sociedad, Projekat “Digital Welfare State & Human Rights” (DWS Project) pri Centru za ljudska prava i globalnu pravdu Pravnog fakulteta New York University, Evropski centar za prava Roma (ERRC), Inicijativa za socijalna i ekonomska prava (ISER); Kenijska komisija za ljudska prava (KHRC) i Program za ljudska prava i globalnu ekonomiju (PHRGE) na Univerzitetu Northeastern.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija