ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Propisano je povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, a smanjena je i stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto
Prema nedavno usvojenom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021), predviđeno je fiskalno rasterećenje zarada. Propisano je povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, a smanjena je i stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da je reč o pozitivnim promenama, koje će se pozitivno odraziti na poslovanje privrede, ali da i tu treba - biti oprezan.
“Nismo sigurni da će to u punoj meri doprineti da položaj privrednika bude puno bolji nego u ovoj godini. Jer, već ima mnogo nepoznanica za narednu godinu – očekuje nas značajno veća inflacija nego što je bila i što smo navikli. To treba uzeti sa rezervom”, objašnjava on.
Unija poslodavaca, kako ističe, smatra da će dobar deo privrede ove promene da oseti pozitivno.
“Ali, pitanje je šta će biti s najslabijima, onima koji već sada relativno teško mogu da prebrode krizu”, ukazao je on.
Na pitanje da li bi bilo bolje uvesti progresivno oporezivanje, on navodi da poslodavci godinama ukazuju da treba praviti razlike između privrednih subjekata i meriti njihove mogućnosti.
“Može se najlakše reći – ko ne može da preživi situaciju – neka zatvori poslovanje. Ali, zatvaranje poslovanja uvek znači gubitak radnih mesta. Takođe, pojedine delatnosti su nam potrebne”, navodi on.
Naš sistem oporezivanja je, dodaje, drugačiji nego što je bio pre 10, 15, godina.
“Ako imamo želju da postanemo sastavni deo EU, ne vidim razlog zašto ne bismo i kada se radi o poreskom sistemu i određenim postupcima kopirali Zapadnu Evropu”, ukazuje on.
Najavljen je i rast plata u javnom sektoru. Atanacković podseća da su u Zapadnoj Evropi plate u realnom sektoru veće od plata budžetskih korisnika.
“To kod nas nije slučaj. Kod nas po nekom automatizmu, odlukom Vlade, rastu plate u javnom sektoru. I normalno je da rastu u pojedinim sektorima, jer prosveta i zdravstvo na primer nemaju adekvatne zarade. Ali, veliko je pitanje kako će rasti plate u javnom sektoru kada privatni poslodavac nema dovoljno novca i mogućnosti da podigne plate svojim zaposlenima. Kada rastu plate u javnom sektoru, one guraju i plate u privatnom, a za njih u velikom delu nema dovoljno novca”, naveo je Nebojša Atanacković.
Komentarišući efekte poskupljenja električne energije na privredu, Atanacković podseća da je to jedini energent koji mi uglavnom proizvodimo.
“Smatram da EPS ne sme da se ponaša kao nezavisno preduzeće i da koristi visoku berzansku cenu kako bi mogla da proda viškove električne energije, već i da ona shvati potrebe privrede – da privreda ne može da podnese toliko povećanje. Odnosno – tamo gde mora privreda će da podnese, ali to će biti na uštrb drugih stvari – smanjivanja broja zaposlenih i smanjivanja proizvodnje”, zaključio je Nebojša Atanacković.
Izvor: Vebsajt N1, Tanja Veselinović, 29.11.2021.Naslov: Redakcija