PRIVREDNICI TRAŽE ODLAGANJE PLAĆANJA POREZA I DOPRINOSA
Zabrana otpuštanja radnika za sve poslodavce kojima je država pokrila 60 odsto minimalne zarade ističe sledećeg meseca.
Privreda je već spremila novi set zahteva za pomoć, a vlada je rezervisala novac u budžetu za narednu godinu, ako zatreba. Kome će pomoći i sa koliko novca u trećem, odnosno četvrtom krugu podrške privredi pogođenoj pandemijskom krizom, iz Ministarstva finansija nema odgovora.
Unija poslodavaca i Privredna komora Srbije predlažu da se PDV u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće smanji na 10 odsto. Potom da se odloži plaćanje poreza i doprinosa na zarade ili da se one u sektoru malih i srednjih preduzeća delimično otpišu. Sledeći predlog jeste da se obustavi uvođenje novih taksa i dažbina na državnom i lokalnom nivou.
Sugerišu se i nastavljanje garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za mala i srednja preduzeća, kao i nadoknada do punog iznosa zarade zaposlenog, a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, kaže da su svesni da je dosta novca potrošeno u ovoj godini i da ne ostaje naročito velika mogućnost da se ponovo pomogne privredi.
– Insistiramo da se napravi selekcija, da se pomogne samo delu privrede koji je najviše pretrpeo i gde postoji opasnost da će najveći broj firmi da prestane da radi ili otpusti veći broj zaposlenih. Potrebno je da nađemo ravnotežu između zdravlja ljudi i potrebe da privreda ostane na neki način aktivna – kaže Atanacković i naglašava da treba napraviti preraspodelu želja i mogućnosti.
On kaže da vlada neće moći da sprovede plan razvoja do 2025. i da neke projekte treba ostaviti za bolja vremena. Ako metro nije građen sve ove godine, treba da sačeka, smatra. On navodi da nam nacionalni stadion i slični projekti nisu neophodni. Poslodavci, kaže, očekuju da se vlada ponaša kao što bismo se svi mi ponašali, kao domaćini u svojoj kući.
Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da novi paket pomoći privredi jeste predviđen budžetom, ali on sigurno neće moći bude izdašan kao ranije. Prema njegovim rečima u budžetu je obezbeđena određena rezerva u slučaju pogoršanja ekonomskih kretanja, ali nije definisano i u kom iznosu i kada bi mogla da se aktivira.
– Pomoć privredi bi značila verovatno umanjenje nekih drugih rashoda. Morale bi da se naprave neke kompenzacije. Koliko i kako, to zavisi od onih koji donose odluke – kaže Nikolić.
On sumnja da će Ministarstvo finansija predložiti korekciju ili umanjenje PDV-a.
Prema njegovom mišljenju, pomoć bi se pre odnosila na jednokratno davanje, kao što je bio slučaj sa hotelijerima.
Saša Đogović, autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji", kaže da se deljenje 100 evra svakom punoletnom građaninu pokazalo kao greška, jer da su tu vrstu pomoći dobili samo socijalno ugroženi, ostatak novca mogao se dati delatnostima koje najviše boluju od pandemijske krize, a to su turizam i ugostiteljstvo.
– Njima je trebalo dati dodatnu podršku kroz subvencionisanje zarada u punom iznosu ili pak kroz indirektno smanjenje određenih nameta na određen vremenski period. Ugostiteljstvo je sada pogođeno ograničavanjem radnog vremena, o čemu se moralo razmišljati ranije jer se znalo da jesen i zima donose mnogo gore pandemijske rezultate nego što je to bilo tokom leta – kaže Đogović.
Za prvi kvartal naredne godine treba obezbediti podsticaje za privrednike koji imaju temelje za zdrav rast i razvoj kako bi uspeli da prebrode taj period koji će biti pandemijski lošiji, a posle toga će dolaziti do postepene vakcinacije.
Prema njegovim rečima, neke od mera pomoći za njih trebalo bi da budu produžavanje izmirivanja obaveza, moratorijum na kredite, poreske olakšice ili subvencionisanje poreskih obaveza, a na državi ostaje da smanji neke druge rashode na budžetskoj strani. Svakako ne kapitalne projekte, koji povećavaju BDP.
Ali bi, kako navodi, trebalo da se odrekne neproduktivnih rashoda poput nacionalnog stadiona ili snabdevanja opremom za vojsku i policiju. Prioritet nam je, kaže, zdravstvo i da ugrožene privredne delatnosti "zadrže nos iznad površine vode" kako bi posle mogle samostalno da isplivavaju sa jenjavanjem pandemijske krize.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 25.11.2020.