NACRT STRATEGIJE ZA PROCESUIRANJE RATNIH ZLOČINA: USVAJANJE STRATEGIJE JE OBAVEZA IZ AKCIONOG PLANA ZA POGLAVLJE 23. PREDVIđENA JE I IZRADA I USVAJANJE TUżILAčKE STRATEGIJE, KOJA ćE DETALJNO OBRADITI PITANJA IZ NADLEżNOSTI TUżILAšTVA ZA RATNE ZLOčINE

Iako je prvobitno bio najavljen za kraj novembra, prvi Nacrt nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina biće objavljen tokom decembra 2015. godine, nakon čega sledi javna rasprava, rečeno je u Ministarstvu pravde.

To je nedavno potvrdio i ministar pravde, Nikola Selaković, koji je tokom posete glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu, istakao da je u toku završna faza izrade Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, a da će prva radna verzija te strategije biti objavljena u decembru.

Planirano je da Nacionalnu strategiju usvoji Vlada Republike Srbije i da njome budu obuhvaćena sva relevantna pitanja koja se tiču istrage i postupaka za ratne zločine. Radna grupa za izradu Strategije je osnovana pre nekoliko meseci, a članovi su predstavnici svih relevantnih institucija u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Izrada i usvajanje Strategije predstavlja obavezu po Akcionom planu za poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava.

Takođe, istim Akcionim planom predviđena je i izrada i usvajanje tužilačke strategije, koja će na detaljan način da obradi pitanja iz nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine. Tužilačka strategija će biti usvojena neposredno nakon Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, najavljuju iz Ministarstva pravde.

I Evropska komisija je u svom poslednjem Izveštaju o napretku Srbije za 2015, objavljenom 10. novembra 2015. godine, istakla neophodnost usvajanja i sprovođenja sveobuhvatne Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i tužilačke strategije procesuiranja prioritetnih predmeta.

U izveštaju EK piše da je u okviru istraga važnih slučajeva, poput genocida u Srebrenici, ostvaren izvestan napredak. Međutim, dodaje se, izostaju istrage protiv visokorangiranih pripadnika srpske vojske i policije, a sudovi počiniocima ratnih zločina i dalje izriču blage kazne. Postojeći pravni okvir omogućio je reparacije tek nekolicini žrtava ratnih zločina, ističe se u Izveštaju i dodaje da ništa nije učinjeno ni kako bi se otklonili ozbiljni nedostaci u sistemu zaštite svedoka, a zabrinjavaju i politički pritisci na Tužilaštvo za ratne zločine.

Inače, Fond za humanitarno pravo (FHP) je još u aprilu 2015. godine predstavio svoj model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, za period od 2015. do 2025. godine. Jezgro Modela predstavljaju aktivnosti usmerene na povećanje efikasnosti Tužilaštva za ratne zločine i Službe za otkrivanje ratnih zločina.

U zavisnosti od težine posledica, uloge optuženih u vojnoj, policijskoj i civilnoj hijerarhiji, dostupnosti i kvaliteta dokaza i bezobzirnosti pri počinjenju zločina, predmeti bi se kategorizovali na one prve, druge i treće kategorije. Cilj tužilačke strategije, prema ovom modelu, jeste da se do kraja 2025. procesuiraju svi predmeti prve kategorije i polovina predmeta druge.

Model Strategije FHP predlaže da se procesna zaštita svedoka unapredi izricanjem opomena i kazni za uvrede svedoka, obukom branilaca za rad sa žrtvama i usvajanjem posebnih mera zaštite žrtava seksualnog nasilja. Mere za unapređivanje vanprocesne zaštite svedoka uključuju uvođenje sistema istrage o pritužbama na rad Jedinice za zaštitu svedoka i njeno izmeštanje iz nadležnosti MUP u nadležnost Ministarstva pravde.