ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA: OBAVEZA KNJIGOVOĐA DA IZVEŠTAVAJU UPRAVU ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA MINISTARSTVA FINANSIJA

Kada uspostave ugovrni odnos sa svojim klijentom, knjigovodstvene agencije, prema uputstvima iz Zakona o sprečavanju pranja novca, u obavezi su da pribave svu stausnu dokumentaciju firme ali I da utvrde ko je njen vlasnik, sa kim je usrodstvu, pa čak to da li je ta osoba terosrista. Postavlja se pitanje, da li je to dužnost knjigovođa ili drugih službi?

Zakon, između ostalog, nalaže da knjigovođe prate način života i rada svojih klijenata, da ih podele u različite grupe rizičnosti i da u formi analize, posebno o svakom klijentu, obaveste Upravu za sprečavanje pranja novca Ministarstva finasija.

I dok su knjigovodstvene agencije u obavezi da provere i svaku trafiku čije knjige vode, računovođe velikih kompanija nemaju tu obavezu.

Pitali smo Upravu za sprečavanje pranja novca Ministarstva finasiija zašto je to tako i dobili smo sledeći odgovor:

"Sve te obaveze ne bi mogao da izvrši računovođa-zaposleni u firmi u kojoj po opisu radnog mesta samo vodi knjige u ime i za račun pravnog lica u kome je zaposlen, jer takav računovođa nije nezavisan u obavljanju poslova, niti ima više stranaka, već jednostavno radi na tim poslovima. Ovo nikako ne znači da su velika pravna lica, kod kojih postoji računovodstvena služba zaštićena od preventivnih mehanizama sistema".

Uprava za sprečavanje pranja novca, prema tvdrnji struke, od početka primene zakona nije otvorila nijedan slučaj pranja novca na osnovu izveštaja knjigovodstvenih agencija, a oni slučajevi koji su dobili sudski epilog tamo su stigli samo zahvaljujući operativnom radu policije. U prošloj godini Uprava za sprečavanje pranja novca radila je na 373 slučaja, a do sada je doneto 26 presuda za pranje novca, od kojih je 13 pravnosnažno.

Prema tvrdnji knjigovođa, primena Zakona o sprečavanju pranja novca donela je znatan prihod državnom budžetu, ali ne od kazni za one koji su prali novac, nego od kazni za knjigovođe. Formalni propusti kažnjavaju se sumom i do tri miliona dinara, a prema rečima kjijigovođa, one su posledica komplikovane i nejasne procedure koja iziskuje poznavanje prava i kriminalistike.

Treba biti objektivan. Kao i svuda u privredi i među knjigovođama ima onih koji posao rade nesavesno i mimo zakona, i nije ništa novo da se mnogo novca provlači i izvlači sa računa malih firmi. Zato bi, prema mišljenju ekonomista, posao kontrole trebalo da sprovode neke nezavisne institucije koje bi, kontrolisale i rad firmi ali i rad knjigovodstvenih agencija.

Sa druge strane, knjigovođe tvrde da se vođenje dosijea klijenata nigde u Evropi ne traži i zato smatraju da je najbolje rešenje ono iz susednih zemalja, gde su agencije u obavezi da, kao i advokati, nadležne obaveste samo kada uoče sumnjivu radnju, a ne da se bave detektivskim poslom i vode obimnu evidenciju.