KRIVIČNI ZAKONIK: Osuđenici koji izdržavaju kaznu rada u javnom interesu obavljaju lakše poslove, a 2022. godine na ovaj način sankciju je izdržalo više od hiljadu osoba

Osmočasovno radno vreme u bolnicama, bibliotekama ili javnim preduzećima u Srbiji trenutno obavlja i 173 osuđenika koja su zatvorsku ili novčanu kaznu zamenili radom u javnom interesu. Na ovaj način, svoj dug prema zakonu u toku prošle godine izmirilo je više od hiljadu osoba.

“Prošle godine je izrečeno 209 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 825 za prekršaje. Ova sankcija izvršava se na taj način što se osuđene i prekršajno kažnjene osobe upućuju kod poslodavaca sa kojima je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaključila ugovor o saradnji. Ovi osuđenici rade lakše poslove u trajanju od osam časova dnevno”, navode iz uprave.

Prva kazna rada u javnom interesu izvršena je u januaru 2007. godine. U ovom trenutku Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ima zaključene ugovore sa 383 javna preduzeća i ustanove. Broj firmi u kojima se ovaj vid kazne izvršava proteklih godina se uvećavao.

“Uprava ima ugovore sa bolnicama i kliničkim centrima poput Kliničko-bolničkog centra Zemun, zatim sa Institutom za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Specijalnom bolnicom za rehabilitaciju “Gamzigrad” iz Zaječara, Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti u Beogradu. Imamo ugovore i sa gerontološkim centrima u Nišu i Obrenovcu, kulturnim i sportskim centrima, sa javnim preduzećem “Hipodrom Beograd”, Institutom za nuklearne nauke “Vinča”, zatim sa javnim preduzećima koja se bave komunalnim delatnostima, mesnim zajednicama, gradskim opštinama, bibliotekama”, napominju iz uprave.

Osuđenici koji na to pristanu upućuju se u javna komunalna preduzeća, domove kultura, bolnice, domove za stare, mesne zajednice, a u kojima obavljaju poslove u korist društvene zajednice. Ova vrsta kazne obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naročito humanitarnim, zdravstvenim, ekološkim ili komunalnim delatnostima.

Nadzor nad izvršenjem kazne rada obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove poslovanja i neposredno nadgleda rad osuđenog, dok poverenik obavlja nadzor nad njim i u stalnom je kontaktu sa poslodavcem.

Kazna rada u javnom interesu izriče se u trajanju do maksimalno 360 sati. U oblasti krivičnih dela, najčešće se izriču za krađe, lakše povrede, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanja u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, šumsku krađu. Kazna rada u javnom interesu iz oblasti prekršaja izriče se za dela iz oblasti javnog saobraćaja. U slučaju da osuđenik ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud, koji sankciju rada u javnom interesu preinačava u zatvorsku.

“Prednosti ove vrste kazne su to što osuđeni ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, bavi se besplatnim radom u korist društvene zajednice, rasterećuju se zatvori. To predstavlja i uštedu i za društvo jer osam sati rada u javnom interesu menja jedan zatvorski dan”, naglašavaju iz uprave.

U postupku izvršenja jemči se poštovanje dostojanstva osoba prema kojem se sprovode sankcije. One ne smeju biti stavljene u neravnopravan i diskriminatorski položaj (zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, društvenog položaja, seksualne orijentacije ili drugog ličnog svojstva). Rad u javnom interesu ne sme ugrožavati zdravlje i bezbednost osuđenog.

U aprilu 2021. u jeku pandemije virusa korona u KBC “Zemun”, koji se tad nalazio u kovid sistemu, sedam osuđenika je izvršavalo kaznu rada u javnom interesu.

Za svaku pohvalu je činjenica što su među njima bile dve prekršajno kažnjene osobe koje su se dobrovoljno javile da pomažu na dopremanju boca sa kiseonikom za najugroženije pacijente.

“Žao nam je što su tada pojedini mediji potpuno pogrešno preneli da su oni bili kažnjeni zbog kršenja mera izolacije i da su stoga upućeni na izvršenje kazne u ovu ustanovu. Istina je da njihovi prekršaji nisu bili ni na koji način u vezi sa kršenjem ovih zabrana. Oni su imali želju da pomognu zaposlenima u ovoj zdravstvenoj ustanovi koji su lečili teško obolele pacijente i iskažu humanost”, navode iz uprave.

Oni su u to vreme preuzimali boce kiseonika, od kojih je svaka bila težine do 100 kilograma, i kolicima ih prevozili do predviđenog mesta. Jedan od njih je izrazio želju da i posle isteka kazne ostane volonterski da radi u ovoj ustanovi.

Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 30.10.2023.
Naslov: Redakcija