USTAV RS: Istraživanje pokazuje da je najveći broj građana neinformisan o Ustavu

Ogroman broj građana Srbije smatra da je neinformisan o Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), dok samo jedan odsto misli da dobro poznaje ustavnu tematiku, pokazuju rezultati predstavljenog istraživanja.

- Velika većina građana ocenjuje da o odredbama Ustava ne zna ništa, ili veoma malo i to 75 odsto, dok predstavnici elite ocenjuju Ustav negativnije nego pre šest godina, te je za političke, društvene i intelektualne elite Ustav iz 2006. usvojen uz ozbiljne proceduralne propuste - rekao je Srđan Bogosavljević iz "IPSOS-a", na konferenciji "Demokratski do ustavne reforme".

Takođe, prema rezultatima istraživanja, za elite je neupitno da li treba menjati Ustav i 77 odsto smatra da je to neophodno.

Predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom Milan Antonijević, jedan od organizatora konferencije, istakao je da ovaj skup želi da zaista otvori sva pitanja iz Ustava, da se demokratska promena Ustava stavi kao prioritet s jedne strane, i da se javna rasprava stavi u fokus i Vlade Republike Srbije, kao što je stavljena u fokus civilnog društva.

Antonijević naglašava da danas postoji spremnost da se sva pitanja otvore, da se razgovara otvoreno i o pravosuđu, ali i da zaista postoji i spremnost da se druga pitanja od važnosti za funkcionisanje Srbije otvore - decentralizacija, pitanje ljudskih prava i drugih sloboda, manjinskih prava i svih onih pitanja koja su se od 2006 i donošenja Ustava otvarala.

Prema njegovim rečima, naš najviši pravni akt, donet je na takav način da ne šalje poruku građanima da su oni zaista prioritet, donet je bez saglasnosti, javne rasprave i to, ističe, danas želi da izbegne, time što kao civilno društvo insistira na javnoj raspravi.

Promena Ustava, izričit je, nije pritisak EU, već je zaista potreba, "kada pogledate kako izgleda taj naš Ustav iz 2006", a da javna rasprava mora trajati dovoljno dugo da se čuju i sva mišljenja civilnog društva, struke, Ministarstava na koja će se ustavna rasprava odnositi, ali i da se građani upoznaju sa posledicama donošenja Ustava.

- Stoga rok koji je zadat akcionim planom za poglavlje 23 nije održiv, govorimo o kraju 2017. godine. Vi ne možete zaista otvoriti pitanje izmene Ustava i sprovesti adekvatnu javnu raspravu, ako sada, krajem oktobra i početkom novembra još uvek nemamo predlog, ne zna se ni kako radna grupa funkcioniše, koga konsultuju - rekao je Antonijević.

Konferenciju "Demokratski do ustavne reforme", organizovali su Fondacija Centar za demokratiju, Fond za otvoreno društvo, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava Yucom.

Izvor: Vebsajt Blic, 31.10.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija