ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: PRAVA IZ PIO STIčU SE I OSTVARUJU ZAVISNO OD DUżINE ULAGANJA I VISINE OSNOVICE NA KOJU SU PLAćENI DOPRINOSI ZA PIO I UZ PRIMENU NAčELA SOLIDARNOSTI

Da bi bilo ko ostvario prvo na starosnu penziju, pored ispunjenih godina života, mora da ima najmanje 15 godina radnog staža. To znači da ukoliko je neko za vreme svog radnog veka ostvario manje od 15 godina staža, ne može da računa na penziju čak ni kada napuni 65 godina života. Sa druge strane, za godine za koje mu je uplaćen penzijski staž ili ga je sam plaćao ne može da računa na povraćaj novca, odnosno on zauvek ostaje u penzijskoj kasi.

Drugim rečima, novac koji je uplaćivan za manje od 15 godina penzijskog staža država uzima za sebe, jer ne postoji mogućnost njegovog vraćanja. U Fondu PIO objašnjavaju da se penzijski sistem u Srbiji zasniva na principu tekućeg finansiranja. To znači da se penzije isplaćuju iz tekućih doprinosa, a ono što je bilo nekada uplaćeno, a ne može se iskoristi, već je potrošeno.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014) predviđeno je da se prava iz PIO stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju su plaćeni doprinosi za PIO i uz primenu načela solidarnosti - objašnjavaju u Fondu. - Naši propisi takođe ne sadrže ni odredbe kojima se predviđa mogućnost povraćaja doprinosa.

S druge strane, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn.) predviđena je mogućnost njihovog povraćaja u slučaju da je on plaćen na osnovicu koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice. Takođe, u članu 10 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 i 105/2014) stoji i da fizičko odnosno pravno lice ima pravo na povraćaj više uplaćenog ili pogrešno plaćenog poreza i doprinosa, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza i doprinosa kada je to drugim zakonom predviđeno. Za povraćaj doprinosa po pomenutim zakonima, međutim, nadležna je Poreska uprava.

Zakonski limit od 15 godina penzijskog staža nije nedostižan za one koji već imaju manje od toga. Da bi jednom došli do penzije, oni mogu sami sebi da uplaćuju penzijski staž i to da biraju po kojoj osnovici žele, bez obzira na obrazovanje.

Naime, Fond PIO svaka tri meseca, na osnovu kretanja zarada u prethodnom kvartalu, utvrđuje najnižu i najvišu osnovicu za penzijski doprinos i svako ko želi može sam sebi da uplaćuje staž. Trenutno je najniža, od 13 ponuđenih, osnovica 5.600, a najviša 80.000 dinara. To bi značilo da svako ko želi da "dostigne" zakonski limit od 15 godina staža, a nema zaposlenje ili ga nema ni na vidiku, treba godišnje da izdvoji preko 60.000 odnosno ukupno 960.000 dinara kako bi jednog dana došao do penzije. Problem je što oni koji su bez posla nemaju novac ni za najnižu osnovicu za penzijski doprinos, pa samim tim i ne mogu da dođu do zakonskog minimuma od 15 godina.

Sa druge strane, zakonski limit od 15 godina kao preduslov za odlazak u starosnu penziju doveo je i do toga da svi oni koji računaju da će po godinama života ići u penziju, a već imaju potreban penzijski staž, više nemaju razloga da samostalno uplaćuju penzijske doprinose. Tim pre, što im uplata penzijskih doprinosa na minimalnu osnovicu ne bi donela mnogo veću penziju.

Svakako da je morala biti uzeta neka godina staža kao uslov za sticanje starosne penzije. Kod nas je procenjeno da 15 godina penzijskog staža "prava mera", kao i da za sve što je manje od toga plaćeno ostaje državi. Druge države su to drugačije uradile. Recimo, Nemačka je kao uslov za starosnu penziju uvela najmanje pet godina penzijskog staža, a za one koji imaju manje od toga omogućila je povratak novca. Slično su uradile i druge evropske zemlje.

Sasvim je izvesno da će se narednih godina veliki broj građana Srbije koji su tokom radnog veka imali manje od 15 godina radnog staža pridružiti onima koji i pored duboke starosti nemaju nikakvu penziju. Naime, u Srbiji nisu zaživele socijalne penzije koje bi zaštitile one koji ostare, a nisu nikada radili ili su radili samo nekoliko godina. Prema podacima od pre nekoliko godina u Srbiji je bilo 300.000 građana koji nemaju nikakva primanja samo zato što nisu ispunili uslove za penzionisanje.

Problem je i što mnogi poslodavci u Srbiji u protekle dve i po decenije nisu uplaćivali penzijske doprinose za zaposlene, a država je to ćutke posmatrala i dozvoljavala. Sada ima onih koji su formalno radili i više od 15 godina, ali za taj period nemaju uplaćen doprinos. Oni do penzije nikad neće doći, a ni do novca koji je za njihov rad u penzijsku kasu uplaćen.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 01.11.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija