Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Tokom prve godine primene Zakona polovina žalbi se odnosi na ćutanje organa uprave


Tokom prvih godinu dana primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 - dalje: Zakon) služba Poverenika primila je 143 pritužbe od kojih je dobar deo bio osnovan, rekao je Poverenik za informacije javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Napominjući da se 22. avgusta navršilo godinu dana od početka primene novog Zakona, Milan Marinović je ukazao na specifičnost ove godine u kojoj je bilo uvedeno vanredno stanje izazvano koronavirusom, pa su, kako je naveo, bili specifični i podaci i prava koja je trebalo zaštiti.

Podsetio je da još pre početka uvođenja vanrednog stanja 9. marta izdao saopštenje da mediji, pre svega štampani, ne objavljuju podatke o zaraženim licima, kao što je bilo slučajeva.

Mediji su na taj apel pozitivno odgovorili, pa su nadalje štićeni podaci o zaraženim i preminulim osobama, naveo je Poverenik.

"Bilo je u toku vanrednog stanja još nekoliko situacija u kojima su podaci o zaraženim i preminulim osobama mogli da izađu u javnost, poput jednog doma zdravlja, opštine i srednje škole, ali su propusti u tom slučajevima reakcijom Poverenika brzo otklonjeni", napomenuo je Marinović.

Jedna od novina Zakona je "lice za zaštitu podataka o ličnosti", a u obavezi da ovo lice u svojim redovima predvidi je više desetina hiljada državnih organa – organa vlasti, privatnih kompanija, društvenih kompanija i preduzetnika, naveo je Poverenik.

Do sada je od ukupnog broja obveznika, ovo lice odredilo tek njih 2.905. Iako je reč o malom procentu, Poverenik se nada da će taj broj rasti.

Značaj ovih lica se, prema rečima Poverenika, pokazao u situaciji tokom vanrednog stanja kada su kompromitovane šifre sajta jednog doma zdravlja sa podacima o zaraženim i preminulim osobama u Srbiji od kovida 19.

"Taj dom zdravlja je imao lice za zaštitu podataka o ličnosti i da nije bilo njega mi ne bismo mogli brzo da reagujemo i sprečimo dalju kompromitaciju sajta", naveo je Marinović.

Govoreći o pritužbama, Poverenik je ukazao da se građani najviše žale jer im se u nekim slučajevima traži više podataka nego što bi trebalo, a tu je mahom reč o nagradnim igrama raznih promotera i kompanija.

Na primer, pored imena i prezimena traži im se matični broj, adresa stanovanja, a, kako je naveo, dovoljno je ostaviti ime prezime i imejl adresu ili broj telefona.

Bilo je, kako je dodao, i pritužbi građana da im se podaci nedovoljno dobro čuvaju, jer se dogodilo nekoliko kompromitacija ili proboja privatnih podataka.

U svim osnovanim slučajevima Poverenik nalaže rukovaocima podacima da primene odgovarajuće mere zaštite podataka.

Nekad se to, kako je ukazao, tiče brisanja podataka iz evidencija u kojima ne treba da budu ili ne treba više da budu, a nekad poverenik nalaže rukovaocima ili obrađivačima podataka da daju podatke licima na koja se odnose.

Iako su pritužbe uglavnom osnovane, verovatno iz neznanja, pojedini građani traže podatke za drugo lice.

"To ne mogu da dobiju, jer svako može da traži podatke samo za sebe", naglašava Marinović.

Novi Zakon je takođe uveo obavezu za strane kompanije koje nemaju predstavništvo u Srbiji, moraju da odrede predstavnika kojem će moći da se obrati bilo ko od građana, poverenik ili neki treći tražilac.

"Posle naše urgencije 'Gugl' je odredio svog predstavnika za Srbiju. To je značajan momenat, jer se nadamo da će njegov primer slediti i druge kompanije koje obrađuju podatke građana Srbije", smatra Poverenik.

Sprovodeći novi Zakon kancelarija Poverenika je, prema rečima Marinovića, uputila kontrolne liste kako bi stekla uvid u usklađenost raznih obrađivača i rukovalaca podacima o ličnosti sa Zakonom.

"Poslato je 1.512 kontrolnih lista od čega je odgovoreno na 1.464, što ne znači da su ti rukovaoci usklađeni sa Zakonom, već da su popunili kontrolnu listu", ukazao je Marinović.

Pred uvođenje vanrednog stanja, kontrolne liste poslate su i političkim strankama, u 100 registrovanih u Srbiji, naveo je poverenik ukazujući da je samo nešto više od trećine njih poslalo popunjene liste nazad.

"Odgovorilo nam je 39, 40 stranaka uopšte nije primilo kontrolnu listu, jer pošta nije mogla da ih nađe, a ostalih 30 koji su dobili liste nisu odgovorili – ćutali su. Nisu sve najveće stranke odgovorile, neke jesu, neke nisu. Odgovorile su nam neke stranke za koje građani maltene nisu čuli", ukazao je Poverenik.

Kada su u pitanju žalbe građana povodom zahteva za informacije od javnog značaja, Marinović je naveo da je 2019. godine broj žalbi bio za 57 odsto viši nego 2018. godine.

"Imali smo najveći broj žalbi od istog žalioca prema raznim prosvetnim ustanovama, koji su verovatno vršili neka istraživanja i tražili su podatke od svih. Ako bismo odbili njihov broj, nivo žalbi Povereniku je stalno na istom nivou od 2014. godine", napomenuo je Poverenik.

Međutim, kako je ukazao, od svih podnetih žalbi najmanje 50 odsto njih se odnosi na ćutanje organa uprave – što znači da oni u predviđenom roku uopšte nisu odgovorili tražiocu informacije niti su mu dali informaciju, niti odbili, niti odbacili zahtev.

Pošto takvo stanje traje već godinama, Poverenik ima ideju da se budućim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), propiše sankcija za takvo, faktički, nepostupanje organa, u vidu prekršajnog naloga koji bi izdavao Poverenik.

Izvor: Vebsajt RTS, 28.08.2020.
Naslov: Redakcija