Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STEČAJU: Preduzetnici odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, te ne podležu Zakonu, odnosno nad njima ne može biti pokrenut stečaj


Trenutno su u Srbiji blokirani su računi 54.565 preduzeća, u iznosu od gotovo 312 milijardi dinara. Ovi podaci Narodne banke Srbije ukazuju da su sve te firme kandidati za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u našoj zemlji trenutno posluje 146.906 privrednih društava i 251.053 preduzetnika.

U blokadi se duže od tri godine nalaze čak 23.794 preduzeća. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. Ili se bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtve da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti.

Ali, dok bankrotstvo ne zakuca na vrata, mali broj preduzeća odlučuje se na, recimo, sporazumno finansijsko restrukturiranje (sporazum banaka i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita).

Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kaže da su podaci o broju privrednih društava i preduzetnika čiji su računi u blokadi poražavajući, s obzirom na to da je reč o velikom broju privrednih subjekata.

Posebno zabrinjava činjenica da je veliki broj privrednih društava koja su u neprekidnoj blokadi već duži period. Odugovlačenjem rešavanja problema zbog kojih su u blokadi samo se povećavaju obaveze društava prema poveriocima, budući da se protekom vremena stalno povećavaju kamate na obaveze društva. Treba imati u vidu da navedena privredna društva sigurno imaju dugovanja i prema Poreskoj upravi i javnim preduzećima, te da štetu od ovakvog odugovlačenja trpi i sam državni budžet, odnosno svi građani – objašnjava Matićeva i naglašava da preduzetnici odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, te da ne podležu Zakonu o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US, 83/2014, 113/2017 i 44/2018), odnosno da nad njima ne može biti pokrenut stečaj (takvih je u blokadi 16.667).

Ona ističe da podaci NBS ukazuju da je neophodno što pre ozbiljno analizirati poslovanje ovih preduzeća i utvrditi uzroke koji su doveli do toga da ih toliko bude u blokadi. Napominje da, prema Zakonu o stečaju, za svako preduzeće čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj. Više od mesec dana blokirani su računi 36.968 firmi, ukazuje NBS.

Preduzeće koje je zapalo u probleme ima na raspolaganju čitav niz mera da bi prevazišlo tu situaciju. One se mogu odnositi na racionalizaciju troškova poslovanja, poput optimizacije procesa proizvodnje, bolje sistematizacije radnih mesta, smanjenja boja zaposlenih. Mere mogu biti upravljene i na obezbeđivanje većeg priliva novca kojim će se pokriti dugovi društva. Trebalo bi i sve da preduzmu da naplate potraživanja od svojih dužnika – objašnjava Matićeva.

Preduzeća mogu da pokušaju i da u saradnji sa svojim poveriocima izmene uslove namirenja potraživanja, u smislu ugovaranja otplate duga u ratama, izmene rokova dospelosti, izmene kamatnih stopa i slično.

Preduzeće čije rukovodstvo uvidi da postoji neki od stečajnih razloga propisanih Zakonom o stečaju, među kojima je i postojanje samo preteće nesposobnosti plaćanja, ima na raspolaganju i mogućnost podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Na ovaj način društvu je omogućeno da samo odredi koje će mere reorganizacije sprovesti i na koji će način to uraditi – ukazuje ona.

Prema njenoj oceni, razlog za nepreduzimanje mera oporavka najčešće leži upravo u činjenici da firme, odnosno njihova rukovodstva, u većini slučajeva kasno uoče u koliko je ozbiljne probleme društvo zapalo, te se nađu u situaciji kada je preduzimanje ovih mera već i neizvodljivo, odnosno ne može se sprečiti pokretanje stečaja.

Matićeva napominje da se stečaj kod nas najčešće sprovodi bankrotstvom, koje podrazumeva gašenje privrednog društva, te je zbog toga u javnosti prisutan negativan stav prema stečaju, iako je zakonom predviđena mogućnost sprovođenja stečaja reorganizacijom, čime se obezbeđuje najbolje moguće namirenje poverilaca stečajnog dužnika, ali i nastavak poslovanja samog privrednog društva.

U Evropi, kao i u Americi, često se sprovodi potpuni zaokret u poslovanju sa ciljem izvođenja društva iz krize u kojoj se našlo. To podrazumeva uvođenje u društvo novog investitora, koji ulaganjem kapitala u proizvodnju, strategijskim i organizacionim restrukturiranjem društva, uspeva da ga "podigne na noge", posle čega je takvo društvo, tačnije, udele u njemu moguće prodati po ceni koja je znatno viša od izvršenih ulaganja – objašnjava Matićeva.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 30.07.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija