Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Zakon predviđa obavezu svih investitora da započnu radove u roku od dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Postoji i apsolutni rok od pet godina u kome svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu


U Srbiji prema nekim procenama ima više od 20.000 nezavršenih stambeno-poslovnih jedinica, koji su neretko napuštena mesta gde se okupljaju narkomani ili psi lutalice, a u Ministarstvu građevine kažu da takvi objekti mogu biti predviđeni za rušenje ako ostanu bez građevinske dozvole, čak iako su završeni više od 80 odsto.

U Građevinsko - industrijskoj komori navode da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji i da bi država trebalo da kažnjava privatne investitore koji varaju kupce, a nedovršene državne objekte da reši prodajom ili privede nameni.

Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović je rekla da nedovršene stambene zgrade tretira Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014), koji predviđa obavezu svih investitora da započnu radove u roku od dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Objašnjava da postoji i apsolutni rok od pet godina u kome svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu.

- Zakon je dao izuzetak i tiče se situacije kada je objekat završen više od 80 odsto, onda organ koji je izdao osnovnu dozvolu može produžiti rok važenja te dozvole za još dve godine. Ukoliko protekne rok, a ne traži se produžetak ili protekne i rok za produženje važenja građevinske dozvole nju poništava organ koji je izdao - rekla je Damnjanović.

Zakon predviđa i obavezu da se to rešenje dostavi Poreskoj upravi na teritoriji opštine ili grada na kojoj se nalazi ta nepokretnost i investitor je u toj situaciji dužan da plaća porez na imovinu kao da je objekat završen.

Damnjanović dodaje su svi pomenuti propisi počeli da se primenjuju u Srbiji tek od izmena i dopuna Zakona iz 2011. godine.

- Mi nemamo nikakav problem da se u redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima utvrde te činjenice, ali se postavlja pitanje koje je pre svega svojinskog karaktera, šta sa objektima izgrađenim pre 2011. godine. Postoji nekoliko načina da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, u inspekcijskom nadzoru konstatuje činjenicu da neki objekat predstavlja problem za bezbednost i sigurnost i da ugrožava odvijanje saobraćaja, komšije i slično i naredi investitoru, ako je poznat, da obezbedi to gradilište - objašnjava on.

U tim situacijama se, navodi Damnjanović, ide na meru obezbeđivanja takvog objekta postavljanjem ograda.

Takođe, za svaku izgradnju objekata posle izdate građevinske dozvole moraju se prijaviti radovi i u prijavi se navodi vreme početka i završetka radova.

Građevinski inspektor ima mogućnost i obavezu da, ako utvrdi da su ti rokovi za završetak istekli, investitoru u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 90 dana naredi završetak objekta.

Ukoliko on to ne učini predviđene su prekršajne kazne, kao i kazne za privredni prestup.

- Kada ne završite objekat u apsolutnom roku i kada nadležni organ poništi građevinsku dozvolu, takav objekat po automatizmu može biti predmet rušenja - precizirala je Damnjanović.

Dodaje da je su nedovršene zgrade i drugi objekti česta pojava u većim gradovima, da u skoro svakoj lokalnoj samoupravi postoji bar jedan takav objekat, kao i da, nažalost, ne postoji popis nedovršenih i napuštenih objekata.

- Međutim, ako sledimo ono što piše u Zakonu, svi oni koji izdaju građevinske dozvole su u obavezi da kontrolišu apsolutni rok za pribavljanje upotrebne dozvole, te se na taj način stvara evidencija. Problem predstavljaju objekti izgrađeni u ranijem periodu, jer se tu zadire u svojinska pitanja i neka ustavna prava građana. Pravni osnov bi bio stečen samo ukoliko za takvu građevinu, a znamo da su često mesto okupljanja narkomana i nemilih situacija, građevinski inspektor naloži njegovo rušenje ukoliko predstavlja opasnost za okolinu, život i zdravlje ljudi i imovinu - navodi Damnjanović.

Damnjanović kaže da postoji još jedan izuzetak u kojem se ne primenjuje "apsolutni rok od pet godina", to jest ne odnosi se na objekte iz člana 133, a to su kapitalni projekti čija izgradnja traje i po nekoliko godina.

To su objekti komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, kao i porodični stambeni objekti koje ljudi grade za svoje potrebe.

Goran Rodić iz Građevinsko - industrijske komore je rekao da svaki grad i opština treba da ima evidenciju objekata u izgradnji, sa ili bez dozvole, kao i da građevinska inspekcija treba da obiđe teren i popiše sve nedovršene objekte, ali i da bi sa malo dobre volje to mogla da učini i policija.

Kaže da prema nekim procenama u Srbiji ima više od 20.000 nedovršenih stambeno - poslovnih jedinica, od čega najviše u Beogradu i da ih čak ima i u centru grada, na primer, u Molerovoj ulici, Skadarskoj, kod Kalemegdana, u blizini Hajata i na drugim mestima.

Rodić navodi da ima puno slučajeva da privatni investitori ostanu bez para i kad uzmu novac od kupaca pobegnu, kao što je to bio slučaj u naselju Cerak vinogradi i drugim perifernim naseljima.

Izvor: Vebsajt Blic, 31.07.2018.
Naslov: Redakcija