ZAKON O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Omogućeno da supružnici, koji su tokom braka stekli zajedničku imovinu, budu automatski upisani kao suvlasnici

U Srbiji je tek svaka četvrta nekretnina u vlasništvu žena, a 11 odsto je u mešovitom posedu, što svedoči o tome da je rodna ravnopravnost, kada je posedovanje nekretnina u pitanju, na niskim granama.

Deo nepravde ispravljen je Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018). Njime je omogućeno da supružnici, koji su tokom braka stekli stan ili kuću, budu automatski upisani kao suvlasnici. To će, sigurno je, pomoći ekonomskom osnaživanju pripadnica lepšeg pola.

Pomenuto zakonsko rešenje predložili su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED, kabinet predsednice Vlade Srbije, Republički geodetski zavod te Ekonomski kokus Narodne skupštine Republike Srbije. O razlozima koji su bili važni kada je taj amandman predložen direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže:

Imovina stečena u braku je i do sada po zakonu bila tretirana kao zajednička, ali u praksi se neretko dešavalo da se kao vlasnik upiše samo muškarac, objašnjava ona.

Kako dodaje, u slučaju razvoda, žene su morale da prolaze kroz dugogodišnje parnice da bi dokazale svoj udeo u vlasništvu.

Sve to nepotrebno je trošilo vreme i novac svih učesnika u postupku, pa i sudova, zaključuje Bojović.

Osim lakše i brže podele imovine, zakonsko rešenje koje podrazumeva zajedničko vlasništvo, podrazumeva i brojne druge pogodnosti. Po rečima profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Ranka Keče, vlasnik je onaj ko je upisan u Katastar nepokretnosti i on može raspolagati imovinom – prodati je, pokloniti je, staviti hipoteku ili je dati u zakup. U slučaju podele imovine, dokazivanje će biti lakše.

Zakon daje mogućnost dogovora. Ukoliko se radi o imovini koja je stečena u toku braka, supružnicima je ostavljena mogućnost da se samo jedan partner upiše u Katastar kao vlasnik. Pri tome je javni beležnik obavezan da o tome obavesti nadležne u Republičkom geodetskom zavodu.

Potreba za tim izuzetkom postoji, posebno kada neko od supružnika u braku nasledi imovinu koju će kasnije zajednički koristiti, recimo, kuću, stan ili vikendicu u kojoj zajedno žive ili provode odmore i vikende.

Ta novina, sigurno je, omogućiće veću samostalnost žena, a posebno će dobro doći ženama u seoskim sredinama.

Negativnu sliku o rodnoj ravnopravnosti daje i slika o radnim mestima. U Srbiji je zaposleno 43,7 odsto žena i 56 odsto muškaraca. Još je nepovoljnija slika ako se pogleda broj pripadnika jačeg pola na rukovodećim mestima.

Muškarci zauzimaju čak 71 odsto radnih mesta na visokom položaju, što znači da je žena manje od trećine na radnim mestima koja nose veću odgovornost, ali i veća primanja, ističu u NALED-u.