Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNA VERZIJA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU: Od 2019. godine priznavanje amortizacije i za kompanije i mogućnost umanjenja poreske osnovice i do 40 odsto za sportske i sajamske hale


Vlasnici suterena, terasa, sportskih objekata i sajamskih hala mogu se nadati u budućnosti nešto manjim poreskim rešenjima. Ministarstvo finansija izašlo je sa radnom verzijom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, a među izmenama je priznavanje amortizacije i za kompanije i mogućnost umanjenja poreske osnovice i do 40 odsto za sportske i sajamske hale. Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa predloženim rešenjima od 2019. godine.

Među novinama je i smanjenje progresivne stope za nekretnine vrednije od 50 miliona dinara. Ona je dosad mogla da se uveća za dva, a predlaže se da se ubuduće uveća za 0,5 odsto. S obzirom na niz mogućnosti za smanjenje poreske osnove koje pruža radna verzija zakona, lokalne samouprave, koje ovaj porez naplaćuju, mogu da se nadaju - manjim prihodima.

- Predviđenim izmenama očekuje se smanjenje poreskog opterećenja za pojedine kategorije obveznika zbog smanjenja progresivnih stopa oporezivanja za fizička lica, uvođenja odgovarajućih umanjenja poreske osnovice i uvođenja amortizacije kod pravnih lica, kao i izuzimanja površine od deset ari iz oporezivanja - kaže Violeta Nićiforović, sekretar za javne prihode grada Beograda. - S druge strane, ukidanje fer vrednosti nepokretnosti kao poreske osnovice pravnih lica može dovesti do povećanja poreske obaveze kod ove grupe poreskih obveznika. Može se očekivati smanjenje prihoda po osnovu poreza na imovinu, ali se očekuje da poreske obaveze budu realnije, sa manje nelogičnosti.

Kako objašnjava Violeta Nićiforović, bile su česte primedbe poreskih obveznika na previsoku poresku osnovicu za sportske i sajamske objekte. Priznavanjem amortizacije i umanjenjem poreske osnovice trebalo bi da se obaveze približe stvarnoj vrednosti tih nepokretnosti.

Postoji inicijativa i da nadležni novim rešenjem omoguće da se, prilikom utvrđivanja osnovice, detaljnije gleda u koje svrhe se koristi zemlja ili objekat.

- Ukoliko naš predlog bude usvojen, uvažavaće se i stvarno stanje na terenu - objašnjava Aleksander Grunauer, šef švajcarskog projekta "Reforma poreza na imovinu". - Ako se, na primer, neizgrađeno građevinsko zemljište koristi za gajenje biljaka, onda će poreznici prilikom obračuna poreza uzeti u obzir i za šta se ta parcela koristi u praksi. Ili, ako je reč o njivi koja se obrađuje onda će novi propis omogućiti da se ta parcela tretira kao poljoprivredno zemljište. Organizovali smo okrugle stolove i prikupljali stavove i predloge. Sve ćemo to tokom javne rasprave dostaviti Ministarstvu finansija.

Izmena Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon) treba da omogući i da u budućnosti poresku prijavu mogu da podnesu i notari. Prilikom slanja zahteva za upis nepokretnosti u katastar, notari će od RGZ tražiti procenu vrednosti nepokretnosti. Na osnovu nje će popuniti i poslati poresku prijavu.

Građani se rasterećuju, ali ovakav sistem garantuje i da će kupci kvadrata odmah postati i poreski obveznici. Neće im biti ostavljeno na volju kada će se sami prijaviti i početi da izmiruju porez na imovinu.

Zainteresovani nemaju još mnogo vremena da dostave primedbe i predloge na radnu verziju ovog zakona. Javna rasprava se završava 2. jula. Ministarstvo finansija sugestije prima do kraja radnog vremena tog dana.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 30.06.2018.
Naslov: Redakcija