“LOKALNI INDEKS PARTICIPATIVNOSTI” (LIPA): Građani nedovoljno uključeni u donošenje odluka na lokalnom nivou

Građani Srbije nisu dovoljno uključeni u postupak donošenja odluka, propisa, u donošenje odluka o trošenju novca iz lokalnih budžeta, u javne rasprave i u druge mehanizme funkcionisanja lokalne samouprave, pokazali su rezultati istraživanja “Lokalni indeks participativnosti” (LIPA), koje su sproveli Transparentnost Srbija i organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation.

Taj indeks, kako je istaknuto u zajedničkom saopštenju, razvrstava opštine i gradove u šest klastera. Nijedna od 44 lokalne samouprave u Srbiji, obuhvaćene istraživanjem, nije u rangu “pune participacije”, a prosečna ocena, odnosno prosečan nivo indeksa participativnosti u srpskim opštinama iznosi samo 26,4 odsto što je u rangu “osnovne participacije”.

Prema rezultatima LIPA istraživanja, jedna lokalna samouprava ima “visok” nivo participacije (iznad 60 odsto), i to je grad Užice. LIPA skor od 30 odsto do 45 odsto (umereni nivo participacije) ima 14 lokalnih samouprava, među kojima su najbolje Veliko Gradište i Sombor.

“Iako je prosečna ocena za gradove i opštine niska (26,4 odsto od maksimalnog skora), na lokalnom nivou i sada prepoznajemo mnoge dobre prakse na koje bi mogli da se ugledaju i republički organi. To se naročito odnosi na konsultacije o budžetu, koje, uz brojne manjkavosti, postoje u većini opština. S druge strane, građani Srbije još uvek nemaju mogućnost da na sličan način utiču na budžet i kapitalne projekte države”, ukazao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Ocenio je da je za smislenu participaciju je najvažnija izgradnja poverenja, i naglasio da je jedan od prvih koraka da se to ostvari bi bio da svuda postoji i funkcioniše mehanizam za prijavu i rešavanje problema.

“Čak i u toj oblasti, trenutno je ocena relativno niska – 28,4 odsto”, naveo je Nenadić.

Prema rečima Aleksandera Grunauera, vođe projekta u ime organizacije HELVETAS Swiss Intercooperation, niska participacija i nezadovoljavajući prosek posledica su neprimenjivanja oruđa i mehanizama za participaciju ali i nepoverenja građana i slabog odziva u situacijama kada se ti mehanizmi primenjuju.

“Međutim, moramo uzeti u obzir da postoje velike varijacije. U pojedinim oblastima ocene variraju od samo 10 odsto do čak 84 odsto što znači da evidentno postoji velika volja i veliki prostor za dalji rad i za unapređenje”, naveo je Grunauer.

Podsetio je da HELVETASS već dugi niz godina sprovodi projekat “Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana”.

“Međutim, kada je reč o temi građanske participacije u lokalnim odlukama, naročito u odnosu na početak bavljenja ovom temom, predstavljene ocene u pojedinim segmentima i opštinama izuzetno su se popravile”, ukazao je Grunauer.

Zajednički zaključak je, kako se ističe, da prostora za unapređenje u oblasti uključivanja građana ima u gotovo svim oblastima za manji ili veći broj jedinica lokalne samouprave, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Biznis, 31.05.2023.
Naslov: Redakcija